Novi Heder 2021 001 1

Spomen-ploča Miloradu Paviću svečano je otkrivena 21. februara na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Obeležje u znak sećanja na slavnog srpskog pisca i autora svetskog bestselera „Hazarski rečnik“ postavljeno je na ulazu u Centralnu čitaonicu biblioteke fakulteta, koja će ubuduće nositi ime „Milorad Pavić“.

Osim epohalnog romana-leksikona koji mu je doneo kandidaturu za Nobelovu nagradu za književnost, Pavić je napisao i niz drugih knjiga od kojih su gotovo sve prevedene na više od 35 jezika u preko 156 naslova. Pored književnosti, Pavić je bio veoma istaknut u naučnoistraživačkom radu i prosveti. Bio je profesor srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 1974. do 1990. godine, kao i dekan tog fakulteta od 1977. do 1979. godine. Vodeći srpski pisac novije epohe, uz to i prevodilac, istoričar književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 2009. u 80. godini života.

Tokom maja meseca Jasmina Mihajlović, književnica i staratelj nad “Legatom Milorada Pavića” održala je predavanje u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, pod nazivom  “Elektronska knjiga – Kindl čitač – na primerima romana Milorada Pavića”.

02.Premijera2U Pozorištu Prijedor (Republika Srpska) premijerno je 7. maja 2011. izvedena predstava Petkutin i Kalina, prema tekstovima Milorada Pavića, u adaptaciji sarajevskog režisera Gradimira Gojera. Sa podnaslovom Play Pavich u predstavi su prevashodno korišćeni delovi drame „Zauvek i dan više ili pozorišni jelovnik“, ali i odlomci iz romana „Hazarski rečnik“, „Predeo slikan čajem“, kao i priča Milorada Pavića. 

 

 

03.Petkutin i Kalina2Komad “Zauvek i dan više” je do sada igran u Moskvi (MHAT, 2002) i Makedoniji (Narodno pozorište Bitolj, 2004). Ovo je prvo izvođenje na srpskom jeziku. Drama je inače objavljena u štampanom obliku 1993. godine..

U petak 20. maja , diplomatskim kargo letom stigao je iz Azerbejdžana bronzani spomenik srpskog književnika Milorada Pavića. Spomenik Paviću otkriće svečano 8. juna 2011. predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i Pavićeva udovica, književnica Jasmina Mihajlović.

 Spomenik Miloradu Paviću, rad vajara i profesora univerziteta iz Bakua Natigu Alijeva, visok je tri metra, rađen je u sedmostrukoj oplati od bronze, i sa specijalnom seizmičkom konstrukcijom. Vajar Alijev je osim fotografija, filmskih i video zapisa, upoznavanja sa životom i delom, putovao u Moskvu da vidi tamošnji Pavićev spomenik u Aleji pisaca, rad ruskog skulptora Grigorija Potockog, koji je postavljen u prestonici Rusije još 2009, za života srpskog pisca.

U rekonstruisanom parku na Tašmajdanu, u centru Beograda, 8. juna 2011. otkriven je spomenik Miloradu Paviću. Spomenik su otkrili predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Spomenik Miloradu Paviću visok tri metra, izgrađen u sedmostrukoj oplati od bronze, rad je vajara Natigu Alijeva, profesora univerziteta iz Bakua i člana Ruske akademije umetnosti.

There is no translation available!

Перевод недоступен!


Песня  „Ай, волна“ группы Мельница написана на основе рассказа Милорада Павича „Долгое ночное плавание“ (Вывернутая перчатка)

Ай, волна, ай…
Ай, волна, ай…
Я думала, что подвал – темно.
Думала, не найду окно,
Ай, мне сказали, что уже давно,
Что глаза давно, света не знали.

Незрячая я…
Ай, волна, ай…

Думала, что земля дрожит,
Может ее туман страшит?
Ай, мне открыли, что по морю мы,
Три чужих страны переплыли.

Соленому…
Ай, волна, ай…

Думала, что свирель звонка,
Думала, тоньше тростника.
Ай, объяснили, что оглохла я,
А свирель моя не поет из-за пыли.

Не слышу я…
Ай, волна, ай…

Принесли б мне ветра дитя,
Думала, я ждала грустя,
Ай, теперь знаю, что к другим ветра.
Как язык костра прилетали шутя.

Бездетная я…
Ай, волна, ай…

Думала, милый каждый день,
Думала, нежен, как капель
Ай, теперь знаю, что любовь моя
Продавалась зря, я продажная…

Ай, волна, возьми меня!
Ай, прими меня!
Ай, волна, ай…
Ай, волна, ай…
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Волна – прими меня….

Преводи, издања и позоришне представе

Током 2010. и 2011. године широм света појавила су се нова или обновљена издања књига Милорада Павића. Реч је о двадесет превода. Тако су у Русији изашли романи Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, Последња љубав у Цариграду, Кутија за писање, Звездани плашт, Друго тело и збирка приповедака Разнобојне очи. У Америци су се у оквиру Киндл електронских издања на amazon.com појавили Уникат, Плава свеска и Друго тело, а током јесени се очекује мултимедијално издање Хазарског речника које ће сада бити доступно широм света у дигиталној форми.

There is no translation available!

Перевод недоступен!


В основу создания беспрецедентного future-media-проекта: «Хазарский словарь LIVE» положен роман Милорада Павича «Хазарский Словарь», книга, давшая начало интерактивной литературе 21 века.

„Hazarska predanja izašli iz pera jednog Srbina, Milorada Pavića, oživljena u teatru od strane Poljaka“

Trosatna predstava-spektakl  Hazarski rečnik. Deca snova (Słownik Chazarski. Dzieci Snów) po romanu Milorada Pavića imala je premijeru u Poljskoj sredinom februara. Teatar „Jana Kohanovskog” u gradu Opole na jugu Poljske, poznat kao središte međunarodnih pozorišnih festivala, izveo je u režiji Pavela Pasinija, spektakl na tri scene simultano i sa tri vrste publike. Prilikom kupovine karata gledaoci su se odlučivali da li će izabrati „mušku”, „žensku” ili verziju predstave „lovaca na snove”. Ove grupe gledalaca su imale svoje „vodiče” i susretale su se na nekim od čvornih mesta dramatizacije.

SPECIJALNI BROJ FRANCUSKOG ČASOPISA POSVEĆEN MILORADU PAVIĆU
Martovski broj časopisa Serbica, koji izdaje Université Michel de Montaigne - Bordeaux 3, objavio je specijalni broj (dosije) posvećen Miloradu Paviću pod naslovom “Prvi pisac XXI veka” (Le premier écrivain du XXIe siècle). Na adresi www.serbica.fr, pored odlomaka iz četiri Pavićeve knjige i Autobiografije, koje je prevela Marija Bežanovska, objavljen je niz drugih priloga: dva eseja o Hazarskom rečniku iz pera univerzitetskih profesora u Francuskoj, Sanje Bošković i Borisa Lazića, dva intervjua sa Pavićem, dva priloga prof. Milivoja Srebra – portret pisca i studija o recepciji Hazarskog rečnika na području frankofonije, kao i tekst francuske kritičarke Nikol Kazanove (Nicole Cazanova) o Unutrašnjoj strani vetra. U temat je uključena detaljna bibliografija o Pavićevim prevedenim knjigama na francuskom i spisak objavljenih tekstova o piscu u francuskoj štampi i periodici.

Do sada je prevedeno osam Pavićevih knjiga u Francuskoj, a trenutno izdavač Lièvre Lunaire priprema bibliofilsko izdanje nekoliko Pavićevih priča. Milorad Pavić je bio gost čuvenog Bernara Pivoa u njegovoj kultnoj emisiji Apostrof, predstava Hazarski rečnik igrana je po zamkovima Francuske, a izdavač Belfon (Belfond) je uveliko zaslužan za planetarnu slavu Hazarskog rečnika.