21. septembra 2026. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem je Jasmina Mihajlović diplomirala, biće održano javno predavanje i razgovor ruskog filozofa Andreja Makarova i književnice Jasmine Mihajlović pod naslovom „Ne boj se smrti, boj se nepročitanih snova“.

Razgovor sa publikom biće posvećen filozofskom i književnom pogledu na fenomen sna — snu kao prostoru mašte, sećanja, druge stvarnosti i mogućeg dijaloga između svetova.

Posebno mesto zauzeće stvaralaštvo Milorada Pavića, u čijim se delima san, java, vreme, smrt i granice između svetova neprestano prepliću.

Tokom večeri biće prvi put javno predstavljen i još neobjavljeni rukopis „Rukopis između svetova: Posmrtni roman snova“, nastao na osnovu snova koje je Jasmina Mihajlović beležila od 2011. do 2021. godine. U središtu knjige nalazi se književna hipoteza da je Milorad Pavić nastavio da piše i posle svoje smrti.

Andrej Makarov je doktor filozofskih nauka, profesor, filozof i teoretičar kulture, čija istraživanja obuhvataju filozofiju kulture, pamćenje, identitet, umetnost i praktičnu filozofiju.

Susret je zamišljen kao otvoren i interaktivan razgovor Andreja Makarova, Jasmine Mihajlović i publike — bez unapred zadatog toka i ishoda.

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Studentski trg 3
21. septembar 2026. u 17 časova

Saradnja između dva profesora i književnika, Save Damjanova i Milorada Pavića, predstavlja jednu od najzanimljivijih i najplodonosnijih relacija u savremenoj srpskoj književnosti i akademskoj javnosti. Ona je daleko prevazišla klasičan odnos profesora i studenta, razvivši se u dugogodišnje intelektualno srodstvo, zajedničku književnu misiju i iskreno prijateljstvo.

Pavić je u Damjanovu prepoznao mladog naučnika koji poseduje specijalan „intuitivni nerv" za pronalaženje prećutanih, ekscentričnih i zaboravljenih autora.

Pavić je napisao predgovore za ključne rane naučne knjige Save Damjanova (Veliki kod o Đorđu Markoviću Koderu i Vrtovi nestvarnog). Time je dao akademski legitimitet Damjanovljevom tada radikalnom, postmodernom pristupu tumačenju tradicije.

Ono što ih je najčvršće povezivalo bila je zajednička ljubav prema književnoj fantastici, jezičkom eksperimentu i postmodernizmu.

Revolucija u formi: dok je Pavić svojim nelinearnim proznim lavirintima (poput Hazarskog rečnika) zadivljivao svet, Damjanov je bio jedan od prvih i najvažnijih domaćih teoretičara koji je te postupke detaljno analizirao, dešifrovao i utemeljivao u srpskoj nauci.

Provokacija i igra: obojica su književnost shvatala kao interaktivnu igru sa čitaocem, rušeći krute kanone realizma i unoseći elemente fantazmagorije, mistike i začudnosti. Damjanov je često isticao da je Pavić bio „najneobičniji čovek kojeg je u životu upoznao" – gospodin po manirima, ali apsolutni revolucionar po načinu razmišljanja.

Kao glavni priređivač i urednik, Damjanov je vodio kapitalni izdavački poduhvat: pripremu i objavljivanje sabranih „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića" u devet tomova (u izdanju KCV „Miloš Crnjanski" i Narodne biblioteke Srbije). Damjanov je ove tekstove priredio po najsavremenijim tekstološkim standardima, dodajući im prateću naučnu aparaturu i recepcijske studije, čime je osigurao da Pavićev revolucionarni naučni rad ostane trajno dostupan novim generacijama.

Odnos Pavića i Damjanova je redak primer u našoj kulturi gde se dve snažne, originalne i autentične književne pojave nisu sukobile, već su se međusobno dopunjavale. Pavić je Damjanovu dao krila i slobodu u akademskom svetu, a Damjanov je Paviću uzvratio decenijama dubokog teorijskog razumevanja i konačnim uobličavanjem njegovog naučnog zaveštanja.

Početkom avgusta 2026. pojavio se novi, nezavisni digitalni projekat posvećen Hazarskom rečniku Milorada Pavića — Dictionary of the Khazars Reading Companion.

Autor projekta je čitalac koji je do Pavićevog romana došao preko svog interesovanja za ergodičku književnost. Čitajući Hazarski rečnik i prateći veze između njegovih odrednica, napravio je besplatnu web-aplikaciju koja drugim čitaocima pomaže da se kreću kroz knjigu.

Središnji deo aplikacije je interaktivna mreža odrednica. Kako čitalac napreduje kroz roman i označava pročitane odrednice, pred njim se postepeno pojavljuju njihove međusobne veze. Sistem je napravljen tako da ne otkriva unapred ono do čega čitalac još nije stigao.

Aplikacija omogućava i vođenje beležaka, njihovo čuvanje i izvoz, pa Hazarski rečnik dobija neku vrstu savremene digitalne mape za čitanje.

Projekat je predstavljen početkom avgusta 2026. u međunarodnoj Reddit zajednici WeirdLit, posvećenoj neobičnoj i eksperimentalnoj književnosti. Reakcije čitalaca bile su neposredne: neki su najavili ponovno čitanje Hazarskog rečnika uz aplikaciju, dok su drugi upravo zahvaljujući ovom projektu poželeli da prvi put pročitaju roman.

Više od četiri decenije posle prvog izdanja Hazarskog rečnika, njegova otvorena i nelinearna struktura tako nastavlja da proizvodi nove načine čitanja — ovog puta alat koji nije napravio izdavač ili književna institucija, već sam čitalac.

Dictionary of the Khazars Reading Companion:
https://khazars.beardmo.gg/

Reddit / WeirdLit — predstavljanje projekta:
https://www.reddit.com/r/WeirdLit/comments/1veme7j/dictionary_of_the_khazars_reading_companion/

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljen je u junu kapitalni projekat od devet naučnih knjiga Milorada Pavića, u izdanju Narodne biblioteke Srbije i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu. Govornici su bili priređivač izdanja, profesor emeritus Sava Damjanov, profesor Aleksandar Jerkov, upravnik Biblioteke SANU profesor Slobodan Grubačić i upravnica Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov.

Videti više na:
RTS — SANU: Milorad Pavić, književnoistorijski eseji 

U Rusiji su objavljene knjige — omnibus Zvezdani plašt i Kutija za pisanje, kao i zbirka priča pod naslovom Zapis u znaku Device. U Kuvajtu je prvi put na arapskom jeziku objavljen Hazarski rečnik, a u septembru isti roman izlazi u Mongoliji i Azerbejdžanu. Zanimljivo je da je u Mongoliji od Pavićevih dela do sada bio preveden samo roman Unutrašnja strana vetra.

U Moskvi je u junu izveden HAZARSKI REČNIK — večera-predstava uz degustacioni meni od sedam jela, prema kultnom romanu Milorada Pavića, u prostoru Community, u režiji Varvare Obidor.

I da se podsetimo koja knjiga na književnoj mapi sveta predstavlja Srbiju.