21. септембра 2026. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на којем је Јасмина Михајловић дипломирала, биће одржано јавно предавање и разговор руског филозофа Андреја Макарова и књижевнице Јасмине Михајловић под насловом „Не бој се смрти, бој се непрочитаних снова“.

Разговор са публиком биће посвећен филозофском и књижевном погледу на феномен сна — сну као простору маште, сећања, друге стварности и могућег дијалога између светова.

Посебно место заузеће стваралаштво Милорада Павића, у чијим се делима сан, јава, време, смрт и границе између светова непрестано преплићу.

Током вечери биће први пут јавно представљен и још необјављени рукопис „Рукопис између светова: Посмртни роман снова“, настао на основу снова које је Јасмина Михајловић бележила од 2011. до 2021. године. У средишту књиге налази се књижевна хипотеза да је Милорад Павић наставио да пише и после своје смрти.

Андреј Макаров је доктор филозофских наука, професор, филозоф и теоретичар културе, чија истраживања обухватају филозофију културе, памћење, идентитет, уметност и практичну филозофију.

Сусрет је замишљен као отворен и интерактиван разговор Андреја Макарова, Јасмине Михајловић и публике — без унапред задатог тока и исхода.

Филолошки факултет Универзитета у Београду
Студентски трг 3
21. септембар 2026. у 17 часова

Сарадња између два професора и књижевника, Саве Дамјанова и Милорада Павића, представља једну од најзанимљивијих и најплодоноснијих релација у савременој српској књижевности и академској јавности. Она је далеко превазишла класичан однос професора и студента, развивши се у дугогодишње интелектуално сродство, заједничку књижевну мисију и искрено пријатељство.

Павић је у Дамјанову препознао младог научника који поседује специјалан „интуитивни нерв" за проналажење прећутаних, ексцентричних и заборављених аутора.

Павић је написао предговоре за кључне ране научне књиге Саве Дамјанова (Велики код о Ђорђу Марковићу Кодеру и Вртови нестварног). Тиме је дао академски легитимитет Дамјановљевом тада радикалном, постмодерном приступу тумачењу традиције.

Оно што их је најчвршће повезивало била је заједничка љубав према књижевној фантастици, језичком експерименту и постмодернизму.

Револуција у форми: док је Павић својим нелинеарним прозним лавиринтима (попут Хазарског речника) задивљивао свет, Дамјанов је био један од првих и најважнијих домаћих теоретичара који је те поступке детаљно анализирао, дешифровао и утемељивао у српској науци.

Провокација и игра: обојица су књижевност схватала као интерактивну игру са читаоцем, рушећи круте каноне реализма и уносећи елементе фантазмагорије, мистике и зачудности. Дамјанов је често истицао да је Павић био „најнеобичнији човек којег је у животу упознао" – господин по манирима, али апсолутни револуционар по начину размишљања.

Као главни приређивач и уредник, Дамјанов је водио капитални издавачки подухват: припрему и објављивање сабраних „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића" у девет томова (у издању КЦВ „Милош Црњански" и Народне библиотеке Србије). Дамјанов је ове текстове приредио по најсавременијим текстолошким стандардима, додајући им пратећу научну апаратуру и рецепцијске студије, чиме је осигурао да Павићев револуционарни научни рад остане трајно доступан новим генерацијама.

Однос Павића и Дамјанова је редак пример у нашој култури где се две снажне, оригиналне и аутентичне књижевне појаве нису сукобиле, већ су се међусобно допуњавале. Павић је Дамјанову дао крила и слободу у академском свету, а Дамјанов је Павићу узвратио деценијама дубоког теоријског разумевања и коначним уобличавањем његовог научног завештања.

Почетком августа 2026. појавио се нови, независни дигитални пројекат посвећен Хазарском речнику Милорада Павића — Dictionary of the Khazars Reading Companion.

Аутор пројекта је читалац који је до Павићевог романа дошао преко свог интересовања за ергодичку књижевност. Читајући Хазарски речник и пратећи везе између његових одредница, направио је бесплатну веб-апликацију која другим читаоцима помаже да се крећу кроз књигу.

Средишњи део апликације је интерактивна мрежа одредница. Како читалац напредује кроз роман и означава прочитане одреднице, пред њим се постепено појављују њихове међусобне везе. Систем је направљен тако да не открива унапред оно до чега читалац још није стигао.

Апликација омогућава и вођење бележака, њихово чување и извоз, па Хазарски речник добија неку врсту савремене дигиталне мапе за читање.

Пројекат је представљен почетком августа 2026. у међународној Reddit заједници WeirdLit, посвећеној необичној и експерименталној књижевности. Реакције читалаца биле су непосредне: неки су најавили поновно читање Хазарског речника уз апликацију, док су други управо захваљујући овом пројекту пожелели да први пут прочитају роман.

Више од четири деценије после првог издања Хазарског речника, његова отворена и нелинеарна структура тако наставља да производи нове начине читања — овог пута алат који није направио издавач или књижевна институција, већ сам читалац.

Dictionary of the Khazars Reading Companion:
khazars.beardmo.gg

Reddit / WeirdLit — представљање пројекта:
Dictionary of the Khazars Reading Companion — WeirdLit

У Српској академији наука и уметности представљен је у јуну капитални пројекат од девет научних књига Милорада Павића, у издању Народне библиотеке Србије и Културног центра Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду. Говорници су били приређивач издања, професор емеритус Сава Дамјанов, професор Александар Јерков, управник Библиотеке САНУ професор Слободан Грубачић и управница Народне библиотеке Србије Јасмина Нинков.

Видети више на:
РТС — САНУ: Милорад Павић, књижевноисторијски есеји 

У Русији су објављене књиге — омнибус Звездани плашт и Кутија за писање, као и збирка прича под насловом Запис у знаку Девице. У Кувајту је први пут на арапском језику објављен Хазарски речник, а у септембру исти роман излази у Монголији и Азербејџану. Занимљиво је да је у Монголији од Павићевих дела до сада био преведен само роман Унутрашња страна ветра.

У Москви је у јуну изведен ХАЗАРСКИ РЕЧНИК — вечера-представа уз дегустациони мени од седам јела, према култном роману Милорада Павића, у простору Community, у режији Варваре Обидор.

И да се подсетимо која књига на књижевној мапи света представља Србију.