Srpskom piscu Miloradu Paviću otkriven je 24 juna 2009. godine spomenik u Moskvi, ispred „Biblioteke stranih jezika“. Ovo bronzano poprsje poznatog ruskog vajara Grigorija Potockog postavljeno je na zelenoj površini ispred biblioteke, gde se nalaze i spomenici drugih stranih pisaca od Dantea naovamo. Milorad Pavić, tom prilikom je rekao:
„Ja danas ne bih bio ovde da nije bilo ruskih čitalaca i mojih knjiga i mojih pozorišnih predstava na ruskom jeziku. U vreme kad još nisam bio prevođen na ruski jezik, ruski čitaoci dolazili su u moskovsku „Biblioteku stranih jezika“ i tu u originalu, ili prevodima čitali moju prozu. Tako su mi ispričali kada smo Jasmina Mihajlović, moja supruga i ja došli u Moskvu povodom jedne moje pozorišne predstave. Zato je danas ovo poprsje ovde, ispred „Biblioteke stranih jezika“ kojoj dakle, dugujem dvostruku zahvalnost.
Spomenik je ovde zbog mojih knjiga, a njih su na ruskom jeziku izdavali mnogi, pa ovde hoću da ih pomenem i da zahvalim časopisu „Inostrana literatura“, obnovljenom časopisu „Jasna poljana“ koji izdaje Tolstojev muzej u Jasnoj poljani, izdavačkim kućama „Amfora“, „Azbuka“ i „Zebra 7″, kao i ruskim pozorištima od Moskve do Sibira koja su igrala i još igraju moje interaktivne drame. To su : Moskovski hudožestveni teatar Čehova u Moskvi, LENSOV u Petrogradu, pozorišta u Voronježu i Prokopjevsku. Hvala i rediteljima mojih komada, kao i glumcima i izdavačima koji su na CD „Audioknjige“ snimili neke moje romane. Bez mojih sjajnih prevodilaca gospođe Larise Saveljeve i gospođe Natalije Vagapove moje proze i mojih drama na ruskom ne bi bilo. Najzad, ali na poseban način dugujem zahvalnost ruskim novinama i časopisima, ruskom internetu, televiziji i radiju, ruskim slavistima i književnim, odnosno pozorišnim kritičarima koji su moja dela prihvatali sa velikom pažnjom.
Zahvaljujući čuvenom ruskom skulptoru Grigoriju Potockom, koji je sa suprugom došao pre nekoliko godina u Beograd i tu uradio moj portret, koji je sada pred vama, mogu da kažem da sam za života dobio više no što mnogi ni posle smrti ne dobijaju. Hvala vam svima.“
