Predstavljanje prva tri toma serijala „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” održano je u Biblioteci grada Beograda.
Na konferenciji su učestvovali: profesor emeritus dr Sava Damjanov, priređivač i predsednik Uređivačkog odbora, Jasmina Mihajlović, književnica, mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Novi Sad), član Uređivačkog odbora, dr Žaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti KC Vojvodine „Miloš Crnjanski”.
Iako je bio najavljen i dr Vladimir Pištalo, pisac i upravnik Narodne biblioteke Srbije, ipak na kraju nije prisustvovao susretu sa medijima.
Veliki projekat sadrži tri dela: „Istorija srpske književnosti baroknog doba”, „Istorija srpske književnosti klasicizma” i „Istorija srpske književnosti predromantizma”.
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” iz Novog Sada i Narodna biblioteka Srbije započeli su trogodišnji kapitalni projekat objavljivanja Sabranih dela književnoistorijskih studija i esejistike Milorada Pavića.
U pitanju su knjige koje nisu ponovo publikovane već 30 godina.
Ukupno će biti objavljeno devet knjiga, kako je naglasio Nenad Šaponja.
„Želja mi je bila da knjige Milorada Pavića vidim baš na ovaj način u toj formi. Nisam studirao književnost, ali jesam pisac. Isto tako, iako nisam deo tih studija, puno sam čitao i naučio mnogo toga iz knjiga Milorada Pavića, a iz ovih dela zahvaljujući njemu, znam o periodima - baroku, klasicizmu, predromantizmu”, naveo je Šaponja i konstatovao da mu se u životu ispunila želja da postane izdavač, te ima svoju kuću „Agora” i vodi KC „Miloš Crnjanski”.
On je otkrio sam proces ideje oko publikacije ovog književnog višetomnog serijala, kada su mu došli supruga Milorada Pavića, odnosno udovica Jasmina Mihajlović i Sava Damjanov.
Šaponja je imao bojazan u početku da to neće biti tako jednostavan poduhvat, već vrlo složen i kompleksan na toliko nivoa.
„Milorad Pavić se bavi time gde su polazišta našeg jezika u ovim knjigama. On je bio beletristički pisac, pravi svetski autor. Pogledajte samo „Hazarski rečnik”. Ta njegova knjiga je prevedena na čak 80 jezika i promenila je svet, napravila zemljotres promene”, analizirao je Šaponja i dodao da je taj neobični roman leksikon premeštao logiku i epohe, i predstavljao barok, klasicizam i predromantizam.
Šaponja je ocenio da su sve tri Pavićeve knjige sasvim različita dela istorije jugoslovenske književnosti.
„Ove knjige su odraz slobodnog duha Pavića iz vizure jednog pisca, umetnika, stvaraoca, što je najbolje, a ne samo iz ugla teoretičara ili kritičara književnosti, naučnika istraživača. Mislim da bi Milorad Pavić bio srećan sa ovim izdanjima da ih vidi danas”, zaključio je Nenad Šaponja, prenosi Tanjug.
Milorad Pavić smatra se za jednog od najvažnijih srpskih književnih istoričara 20. veka, o čemu svedoče njegovi mnogi novi uvidi u zaboravljene pisce i epohe naše baštine (Gavril Stefanović Venclović, barok, klasicizam i predromantizam) koji su prihvaćeni i visoko vrednovani u nauci o srpskoj književnosti.
Ponovno izdanje ovih radova predstavlja značajan doprinos domaćoj i evropskoj akademskoj zajednici gde oni imaju status obavezne literature, ali i celovit uvid u stvaralaštvo jednog od najznačajnijih književnika poslednjih decenija 20. i početka 21. veka.
Njegova supruga Jasmina Mihajlović, književnica i kritičarka, smatra da se ceo poduhvat može definisati kao „kapitalno kapitalne knjige” i da je srećna što se ponovo mogu dela pokazati naciji i javnosti.
Ona je navela da je dvostruko emotivna danas, posebno što se konačno nakon 30 godina ponovo štampaju tako značajna dela koja su, po njenim rečima, nepravedno zanemarena.
Mihajlović je podsetila da je idealno da Sava Damjanov bude priređivač svih dela, jer je on bio student Milorada Pavića, doktorant i kasnije naslednik katedre.
Damjanov je bio Pavićev dugogodišnji najbliži saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Sava Damjanov je takođe rekao da ga danas obuzimaju snažna osećanja, jer su Pavić i on bili veoma bliski, kao „duhovni otac i sin”.
„Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” ne podrazumevaju samo njihovo reizdanje već i priređivanje tekstova po savremenim tekstološkim načelima, uz prateću naučnu literaturu, što je objasnio glavni priređivač i urednik, profesor emeritus.
Kako je otkrio Damjanov, sledeće tri knjige koje bi trebalo da se pojave krajem ove godine biće studije o piscima kojima se Milorad Pavić čitav život bavio, a neki su čak postali i junaci njegove beletristike - Gavril Stefanović Venclović i Vojislav Ilić.
Plan je da se tokom 2025. godine objavljivanje ovog serijala završi sa Pavićevićevim zbirkama eseja.
Glavni priređivač je primetio da je Milorad Pavić takođe imao briljantnu i impresivnu uredničku karijeru u izdavačkoj kući „Prosveta”, ali je taj deo bio pokriven njegovom karijerom izvanrednog književnika koji je pomerao granice.
Damjanov je ocenio da je ogroman značaj ovog projekta da se predstave sve knjige nakon pune tri decenije koje se mogu proučavati kao akademski udžbenici ili kao tri sinteze.
Dr Žaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti KC Vojvodine „Miloš Crnjanski”, smatra da je Pavić bio „značajan književni istoričar i da ove knjige predstavljaju sam vrh srpske istoriografije, tu dileme nema”.
„Tri toma knjige jesu prave tri sinteze, kako je primetio kolega Damjanov, i može biti dragocena za studente srpskog jezika i književnosti, teoretičare, naučnike, ali i mnoge druge. Tri knjige su osveženo izdanje, novo ruho koje je bilo potrebno. Tokom Pavićeve karijere dominirala je slika velikog pisca, što je on naravno bio, a sada konačno vidimo i njegovu karijeru univerzitetskog profesora i književnog istoričara”, zaključila je Duvnjak Radić.
Milorad Pavić (1929 - 2009) bio je poznati srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Aleksandra S. Puškina i Lorda Džordža Gordona Bajrona, profesor univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine.
Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac.
Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD-a i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Naravno, Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik” (1984), neobični literarni leksikon u 100.000 reči, koji su kritičari i publika brzo proglasili nezaobilaznim delom novog veka.
Mnogi kritičari su smatrali da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U svom čuvenom drugom romanu „Predeo slikan čajem” (1988) autor nudi štivo za ljubitelje ukrštenih reči.
Treći roman „Unutrašnja strana vetra” (1991) i četvrti „Poslednja ljubav u Carigradu (priručnik za gatanje)” (1994) smatraju se vrhunskim kvalitetom u njegovom stvaralaštvu.
Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog opusa, u njegovoj kolekciji se izdvajaju „Šešir od riblje kože (ljubavna priča)” (1996), „Stakleni puž (priče sa Interneta)” (1998), „Kutija za pisanje” (1999) i romani „Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene)” (2000) i „Unikat” (2004).
(Politika , 14. mart 2024, autor: Marina Vulićević)
Specijalna nagrada Novosadskog sajma za „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića”
Na Novosadskom sajmu danas je dodeljena Specijalna nagrada, za „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića”. Nagradu su primili mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” i dr Dragana Milunović, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije.
Objavljivanjetih dela jedan je od izuzetno značajnih projekata Kulturnog centra
Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, koji realizuje u saradnji sa Narodnom bibliotekom
Srbije.
Objavljene su prve tri knjige – „Istorija srpske književnosti baroknog dobaˮ, „Istorija
srpske književnosti klasicizmaˮ i „Istorija srpske književnosti predromantizmaˮ, koje
su izložene na štandu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i koje publika
ima priliku da čita.
Održano predstavljanje prva tri toma „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića”
Na štandu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” održana je danas promocija prva tri toma „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića”.
O knjigama su govorili mrNenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i članRedakcionog odbora, profesor emeritus dr. Sava Damjanov – priređivač i urednik, i drŽaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti Kulturnog centra Vojvodine„Miloš Crnjanskiˮ i članica Redakcionog odbora.
„Pavićeve studije, ili sinteze, o baroku, klasicizmu i predromantizu nisu objavljivane 40 godina. Možda su, jednom ili dva puta, kao dodatak. Značajne su za književnu istoriju, ali su takođe i udžbenici na fakultetima u Srbiji i u svetu. Imali smo ideju da idemo, s jedne strane hronološki, a s druge strane žanrovski. Drugo kolo obuhvataće Pavićeve monografije ‘Gavril Stefanović Venclović’, ‘Vojislav Ilić i evropsko pesništvo’, ‘Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo’. Projekat će se završiti Pavićevim esejima – književnoistorijskim, ali i poetičkim, koji su vrlo značajni jer je Pavić mnoge književnoistorijske likove uvodio u svoja dela”, istakao je Damjanov.
Dr Sava Damjanov je decenijama sarađivao sa profesorom Miloradom Pavićem te je podelio sa publikom i to po čemu se on i danas seća njihove saradnje i prijateljstva.
„Evo, već sedam decenija sam na ovom svetu i kretao sam se i u akademskim i u umetničkim krugovima, ne samo u našoj zemlji, i mogu čista srca reći da je Pavić bio najneobičniji čovek kojeg sam uživo upoznao. Dakle, ne samo od ljudi koji su ostavili trag u svom vremenu, već i uopšte od svih ljudi koje sam upoznao, on je bio upravo to – najneobičniji. On nije bio osobenjak po ponašanju, naprotiv, bio je vrlo pristojan čovek, gospodin. Bio je neobičan po načinu razmišljanja, o mnogim neobičnim stvarima je razmišljao pa su se i mnoge neobične stvari dešavale u stvarnosti sa njim. Prosto, kao da je imao neku neobičnu harizmu, jednostavno je prizivao neke događaje i situacije, sasvim iracionalne. Mnogim tim događajima sam i sam svedočio i kada bih prepričavao, mnogi bi rekli da je to sujeverje, da izmišljam stvari, ali nije tako, oni su se zaista zbili. Pavić i ja smo se vrlo brzo prepoznali i nismo bili samo u relaciji profesor – asistent, već smo postali i vrlo bliski prijatelji, i on je sam taj naš odnos nazivao odnosom duhovnog oca i duhovnog sina, tako da ima stvari koje je on znao o meni a koje je odneo u grob, a ima i stvari koje ja znam o njemu i koje ću, takođe, odneti sa sobom a da ih nikad i nikome neću ispričati. Nikada sebi ne bih dozvolio, ni kao biograf, ni kao privatno lice, da iskoristim neke stvari koje zadiru u intimu i privatnu sferu. S druge strane ta njegova neobičnost koja nije bila samo u njemu, njegovom duhu i njegovovm načinu razmišljanja, privlačila je zaista neobične situacije koje su se često graničile sa bizarnim. Bio je u svakom smislu jedinstven čovek.”
Više o ovoj temi u:
JUTARNjI PROGRAM RTS-a - Čitamo sa Marijom, mart 2024. (O istoriji književnosti Milorada Pavića)
RTS Kulturni dnevnik13. mar 2024. (O istoriji književnosti Milorada Pavića)
