Интервью Ясмины Михайлович
- Погодака: 14958
Прошло је 30 година од објављивања првог издања Хазарског речника – романа у 100.000 речи Милорада Павића (1929 – 2009). Од те 1984. године до сада роман је имао милионске тираже у екс-Југославији и Србији, а преведен је на 36 језика у 103 засебна класична, дигитална и аудио издања. Роман који у облику речничких одредница говори о три религије – хришћанству, јудаизму и исламу, о ишчезлом Хазарском царству, о средњевековљу, бароку и модерном добу, о сновима и Ловцима на снове, проглашен је од светске књижевне критике „првим романом XXI века“ и спада у нелиниеарну књижевност.
Широм света од Њујорка до Москве играју се позоришне представе по овом роману, праве се перформанси, изложбе инспирисане књигом, оснивају клубови љубитеља Павићевог дела, роман се проучава на књижевним катедрама у свету, пишу се мастер и докторске тезе, цртају стрипови, оснивају фејсбук странице од стране читалаца.
Поводом 30 година од првог издања Хазарског речника (1984) и пет година од смрти Милорада Павића, грчка Елефтеротипија (ΕΛΕΥΘΕΡΟΤΥΠΙΑ) је цео свој октобарски књижевни додатак Библиотеке (ΒΙΒΛΙΟΘΗΚΗ) посветила овом српском писцу.
У подлистку под насловом Грађевина сфера атинске новине су донеле на четири стране текстове грчких критичара, слике осам преведених Павићевих књига, чланак о успеху Хазарског речника у Кини, одломке из књиге Два лепезе из Галате која је пред изласком из штампе, као и специјално наручени текст за ову прилику од Горана Петровића, насловљен као Акустика сфера.
http://www.enet.gr/?i=news.el.article&id=450462
ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА У 10 КЊИГА
Издавачка кућа „Вулкан“ је за Сајам књига у Београду 2014. објавила Изабрана дела Милорада Павића у 10 књига. Издање је доступно у брош повезу и као комплет у кожи. Уредник издања, проф.др Александар Јерков, одлучио се да објави пет збирки прича под насловом: Београдске приче, Медитеранске приче, Мали је свет, Српске приче и Последња прича; као и романе Хазарски речник, Предео сликан чајем, Унутрашња страну ветра, Уникат и Последња љубав у Цариграду (једнотомно), Друго тело и Вештачки младеж (једнотомно).
У овом издавачком подухвату учествовао је и Легат Милорада Павића (Јасмина Михајловић). Необични дизајн корица за брош издање урадио је Небојша Зорић, док се о „старинској“ опреми кожног повеза бавио Дејан Јовановић.
Аутобиографски путопис Јасмине Михајловић На обали Хазарског мора (Лагуна 2014), ове године излази у Бакуу, на азерском језику, затим у Грузији, на грузијском, где ће ауторка крајем маја месеца бити гост Сајма књига у Тбилисију, а превод на руски њене књиге објављује петроградска „Амфора“.
Луксузни азербејџански књижевни часопис „Китабчи“ („Књижара“) у децембарском броју донео је на насловној страни слику брачног пара Павић – Михајловић, док је у самом магазину осам страница посвећено овом књижевном пару и њиховој прози. Уз интервју датом азерском писцу Селиму Бабулоглу, штампани су одломци из књиге На обали Хазарског мора.
Аутобиографска проза Јасмине Михајловић „На обали Хазарског мора“ (Лагуна) објављена је на азерском језику у преводу Ајнур Табризли. Издавач је Центар за преводилаштво при Влади Републике Азербејџан
„Xəzər dənizinin sahillərində“ је лепо и пажљиво дизајнирана књига, са фотографијама Ј. Михајловић и М. Павића. На самом крају је дата и фотографија Павићевог споменика у беорадском Ташмајданском парку коју је подигао Азербејџан и поклонио је пишчевом родном граду – Београду.
http://www.aydinyol.az/az/posts/id:778
http://www.azadinform.az/news/a-89181.html
Кинески интернационални ГБтимес радио (GBtimes Serbia) објавио је и на свом енглеском сајту интервју Јасмине Михајловић у вези са кинеским преводима Павићевих књига, под насловом „Где год да одем, представљам два писца“ (“Wherever I am, I represent two writers”). Радио-емисија је емитована у четири целине.
Мартовски број српског издања Њузвика (Newsweek) објавио је на десет страна разговор са Јасмином Михајловић. Аутор интервјуа „Унутрашња страна Милорада Павића“ је Александар Ђуричић.
http://www.newsweek.rs/kultura/49565-pavic.html
Newsweek Srbija, 16.03.2015, br.6
У Националној библиотеци Буенос Ајреса одржано је књижевно вече посвећено прози Милорада Павића и Дина Буцатија. На предавању посвећеном књижевној фантастицу и свету, говорили су из Србије – проф. Александар Јерков и Ксенија Вуловић, док је с аргентинске стране учесник био Освалдо Галоне (Osvaldo Gallone).
У необичном простору, галерији, у „Легату Милића од Мачве“, одржано је 12. маја пред препуном салом књижевно вече посвећено српском и азербејџанском издању књиге Јасмине Михајловић, „На обали Хазарског мора“, као и представљање „Легата Милорада Павића“. На промоцији су осим ауторке говорили Љубиша Ђидић и Небојша Лапчевић. Презентацију је пратио филм о Милораду Павићу.
ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ КАО ПОЧАСНИ ГОСТ ОТВОРИЛА 17. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У ТБИЛИСИЈУ
Крајем маја Јасмина Михајловић је пет дана боравила у главном граду Грузије – Тбилисију, на позив издавачке куће „Интелекти“ који је у оквиру пројекта Павић на грузијском објавила укупно седам књига, пре свега реиздања књига Милорада Павића, као и књигу Михајловићеве, На обали Хазарског мора. Објављени су романи: Хазарски речник, Уникат, Друго тело, Предео сликан чајем, Последња љубав у Цариграду, Седам смртних грехова, а очекује се ускоро и излазак Унутрашње стране ветра и Кратке историје Београда. У овом издавачком подухвату је учествовало тринаесторо људи – преводиоци, уредници, дизајнери. Главни уредник пројекта Павић на грузијском је познати грузијски писац и добитник многих награда, Звиад Кваратсхелиа.
РЕИЗДАЊЕ ХАЗАРСКОГ РЕЧНИКА У ФРАНЦУСКОЈ
У Паризу је код издавача ''Нови Атила'' (Le Nouvel Attila) у преводу Марије Бежановске изашло ново издање ''Хазарског речника''. Павићева светска слава је и почела из Француске када је тадашњи издавач ''Белфон'' (“Belfond”) 1988. први у иностранству штампао овај роман.
У Београду, у згради у којој је живео, а где се сада налази његов Легат, откривена је 24. новембра 2015. спомен-биста Милорада Павића. Биста и спомен-плоча, коју је урадио руски вајар Григорије Потоцки, јесте реплика споменика који се налази у Москви у Алеји светских великана (атријум Библиотеке иностране литературе), постављеног од истог аутора још за пишчевог живота, 2009. године.