Novi Heder 2021 001 1

У Москви је изведен мјузикл Кревет за тројеу оквиру Компаније „Красс“ и режији Марије де Валухов, док је у Букурешту према мотивима Павићеве прозе постављена представа Звездани плашт, у Театару Мик и режији Ноне Чобану.

У јулском броју бразилског књижевног часописа RASCUNHO објављена је прва табла стрипа по „Хазарском речнику“.  Реч је о илустрацији одреднице Акшани, Јабир Ибн из Зелене књиге. Аутор је познати бразилски илустратор Ramon Muniz.

У Србији се први стрип по мотивима Павићеве прозе појавио као засебно српско-енглеско издање (колорни албум)  под називом Трећи аргумент, 1995. Аутор стрипа је Зоран Туцић, а сценариста Зоран Стефановић.

Brazilian literary magazine RASCUNHO (July 2010) published panel comic book by „Dictionary of the Khazars“. It is an illustration dictionary entries Aksana, Jabir Ibn from the Green book. The author is a famous Brazilian illustrator Ramon Muniz.

In Serbia, the first strip by motives Pavić’s prose appeared as a separate Serbian-English edition (color album) called the Third argument, 1995. Comic book author is Zoran Tucić and writer is Zoran Stefanović.

У оквиру 45. Кочићевог збора у Бања Луци, одржан је 27. августа 2010. Округли сто о стваралаштву Милорада Павића. На скупу су говорили: Јуриј Нечипоренко (Русија), Борис Лазић (Француска – Сорбона), Сава Дамјанов (Србија), Јасмина Михајловић (Србија), Младен Шукало (Република Српска), Миленко Стојичић (Република Српска), Здравко Кецман (Република Српска).

Фондација Рачанска баштина је 1-4.октобра 2009. организовала округли сто под називом ПАВИЋЕВ ЛАВИРИНТ, поводом осамдесет година живота писца и двадесет и пет година од појаве Хазарског речника. Октобра 2010. изашао је зборник радова са тог скупа, чији је приређивач проф. Сава Дамјанов. У зборнику радова под називом ПАВИЋЕВИ ПАЛИМПСЕСТИ  објављени су текстови следећих аутора:

Библиотека „Киндл издања“ (Киндле Едитион) на сајту Амазон.цом објавила је септембра 2010. у електронском облику три књиге Милорада Павића на енглеском језику: Друго тело, Уникат и Плаву књигу (100 различитих завршетака романа Уникат). Павић је први српски писац чији су се е-наслови нашли у овој виртуалној библиотеци од преко 490.000 наслова. Истовремено Милорад Павић је писац који се већ десетак година залагао за интернет и електронски вид издаваштва.

Спомен-плоча Милораду Павићу свечано је откривена 21. фебруара на Филозофском факултету у Новом Саду. Обележје у знак сећања на славног српског писца и аутора светског бестселера „Хазарски речник“ постављено је на улазу у Централну читаоницу библиотеке факултета, која ће убудуће носити име „Милорад Павић“.

Осим епохалног романа-лексикона који му је донео кандидатуру за Нобелову награду за књижевност, Павић је написао и низ других књига од којих су готово све преведене на више од 35 језика у преко 156 наслова. Поред књижевности, Павић је био веома истакнут у научноистраживачком раду и просвети. Био је професор српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду од 1974. до 1990. године, као и декан тог факултета од 1977. до 1979. године. Водећи српски писац новије епохе, уз то и преводилац, историчар књижевности и члан Српске академије наука и уметности умро је 2009. у 80. години живота.

На Венецијанском универзитету (Università CaFoscari di Venezia Facoltà di Lingue e Letterature Straniere), почетком марта одбрањен је магистарски рад Бојане Марчело Гримани, под насловом ПОЕТИКА ФАНТАСТИЧНОГ. У РАСКОРАКУ ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА У ДЕЛИМА МИЛОРАДА ПАВИЋА.

Током маја месеца Јасмина Михајловић, књижевница и старатељ над “Легатом Милорада Павића” одржала је предавање у Институту за књижевност и уметност у Београду, под називом  “Електронска књига – Киндл читач – на примерима романа Милорада Павића”.

02.Premijera2У Позоришту Приједор (Република Српска) премијерно је 7. маја 2011. изведена представа Петкутин и Калина, према текстовима Милорада Павића, у адаптацији сарајевског режисера Градимира Гојера. Са поднасловом Play Pavich у представи су превасходно коришћени делови драме „Заувек и дан више или позоришни јеловник“, али и одломци из романа „Хазарски речник“, „Предео сликан чајем“, као и прича Милорада Павића. 

 

 

03.Petkutin i Kalina2Комад “Заувек и дан више” је до сада игран у Москви (МХАТ, 2002) и Македонији (Народно позориште Битољ, 2004). Ово је прво извођење на српском језику. Драма је иначе објављена у штампаном облику 1993. године..