Milorad Pavic

Штампа

Биографија

Милорад Павић  (15. октобар 1929. Београд, Србија – 30. новембар 2009, Београд, Србија). Знак зодијака “Вага”, подзнак “Шкорпија”, по астечком хороскопу “Змија”. Српски прозни писац, песник и историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета.

Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1991. године, и члан Société Européenne de Culture и српског ПЕН-а.
Познат као писац нелинеарне, интерактивне прозе (романи, приче, драме).  М. Павић је један од наjчитанијих савремених писаца са Балкана, прeведен на тридесет шест језика у више од три стотине издања.
Од стране стручњака из Европе, САД, Израела и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду у књижевности.
Ожењен је Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. Живе у Београду.

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија на Википедији

portret Dzoja

 Аутор: Џоја Ратковић Гавела

ХРОНОЛОГИЈА

I

ПЕРИОД ДЕТИЊСТВА И ПРВИ ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

1929–1949.

Милорад Павић рођен је у Београду 15. октобра 1929. године, између 8 и 9 часова изјутра. Добио је име по крштеном куму Др Милораду Драгићу, лекару превентивне медицине и оснивачу Хигијенског института. Остао је упамћен и по надимку „Цици“, још од детињства, будући да је знао наизуст и волео да рецитује песму „Цицибан“ Отона Жупанчића. Отац му се звао Зденко. Био је наставник ликовног образовања и спортиста, а бавио се и вајарством. Мајка Вера била је професорка филозофије и спортиста.

Након Другог светског рата 1945. одлази са родитељима у град Русе у Бугарској. Тамо је на неко време наставио школовање, јер су његови родитељи нашли запослење у једној југословенској школи. Петнаестогодишњи Милорад Павић водио је дневник (Дневник мога живота у Бугарској) за време боравка у Бугарској, чији се рукопис чува у Легату Милорада Павића.

Објављује своје приче 1947. године у школским зидним новинама, будући да су одбијене у часопису Младост. Радило се о причи „Три грешке Марије“ и једној бајци на француском језику.

Године 1949. је положио матурски испит и уписао студије југословенских књижевности на Филозофском факултету и студије виолине на Музичкој академији у Београду. Тада већ течно говори француски, руски и енглески језик.

II

РАНИ СТВАРАЛАЧКИ ПЕРИОД

(ПРЕВОДИЛАЧКИ, НАУЧНИ, ПЕСНИЧКИ И ПРИПОВЕДАЧКИ РАДОВИ)

1952–1983.

Издавачко предузеће Нопок је 1952. године објавило Павићев препев Пушкинове Полтаве, с поговором познатог полонисте, проф. др Ђорђа Живановића. Пишући семинарски рад о Ћирилу и Методију 1953. године, први пут сусрео се са темом о Хазарима. Одушевљавају га предавања угледних професора, лингвисте Александра Белића, историчара књижевности, рагузолога Петра Колендића, стручњака за барок Драгољуба Павловића. Слуша факултативно и предавања на Медицинском факултету, с обзиром на то да је био фасциниран реторским умећем тамошњих појединих професора.

Године 1954. дипломирао је на Одсеку за југословенске књижевности Филозофског факултета и одустао од студија музике пред дипломски испит. Исте године објављује први научни рад уПрилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, а затим и Књижевним новинама и часопису Сусрети. Бави се планинарењем и постаје члан алпинистичке Репрезентације Србије.

Постао је сарадник литерарне редакције Радио Београда 1955, преводећи поезију. У недељнику НИН објављује преводе из француске и бурманске књижевности. С јесени одлази на служење војног рока у Сарајево, а затим у Високо.

У издавачкој кући Народна књига 1957. објављује препев Пушкиновог Евегенија Оњегина. Води књижевну, ликовну, позоришну и музичку критику и пише серију емисија „Музика са слика“ и „Хиљаду година лирике“ за Радио Београд. Жени се историчарком уметности Бранком Бастом. Уписује постдипломске студије на Филозофском факултету.

1960. родио му се син Иван. Постао је члан Савеза комуниста Југославије.

Поводом стогодишњице од рођења Војислава Илића (1961) објављује сабрана дела писца у две књиге у Просвети. Код истог издавача, 1962. године, објављује Изабрана дела А. С. Пушкина. Преводи са руског, француског и енглеског (Вијона, Ронсара, Молијера, Мистрала, трубадуре и трувере, Бајрона, Шелија, шкотске народне баладе, Пушкина, Љермонтова).

Од 1963. постаје уредник у Просвети, где уређује библиотеку „Српски писци“, потом „Савремени страни писци“ и покреће едицију „Плаве бразде“, која реафирмише дела старе српске књижевности. Истражује у архивама Југославије, али и у Сентандреји, Хиландару, Бечу. Почиње да се интересује за дело Гаврила Стефановића Венцловића. Дружи се са Васком Попом, Миодрагом Павловићем, Зораном Мишићем и једни другима читају своје рукописе. У часопису Књижевност Павић објављује путопис „Истарска каденца“ (1964).

Рађа му се кћер Јелена 1965. године. Објављује прве песме у Летопису Матице српске и Савременику. Приређује зборник радова Од барока до класицизма, књигу Војислав Илић и зборник беседа, легенди и поетских текстова Гаврила Венцловића –Црни биво у срцу. Брани докторску тезу из упоредне књижевности Војислав Илић и европско песништво на Свеучилишту у Загребу (1966), пред комисијом коју су чинили: Иво Франгеш, Александар Флакер и Вице Заниновић, будући да је у Београду вишегодишњим одлагањем био практично онемогућен.

Објављује прву збирку поезије, под насловом Палимпсести (1967). Друштво писаца Хрватске објавило је „Декларацију о језику“, а најугледнији писци Србије одговорили су „Предлогом за размишљање о језику“. Павић је био један од потписника „Предлога“, због чега је добио партијску казну. У 1968. години излазе у његовом избору изабрана дела Џорџа Гордона Бајрона и приређује Живот и прикљученија са Писмом Харалампију, а 1969. монографију о Вуковој Даници – Забавнику Вука Караџића.

Објављена је Историја српске књижевности барокног доба ( XVII и XVIII век) у издању Нолита 1970, захваљујући којој је српски барок добио одредницу у додатном тому Совјетске енциклопедије. Павић је приредио двотомно житије Захарије Орфелина о Петру Великом. 1971. се у Савременом позоришту у Београду приказивала Венцловићева драма Удвореније Архангела Гаврила девојци Марији у његовој адаптацији. Матица српска објавила је докторску тезу Милорада Павића. Објавио је књигу песама Месечев камен (1971).

Држи предавања на Сорбони у Паризу јуна 1972, а почетком јесени и у Бечу. Српска књижевна задруга објављује монографију Гаврил Стефановић Венцловић. Објављују се Пушкинова сабрана дела у осам књига с његовим поговором, коментарима и преводима. Маја 1973. борави на Хиладару у Грчкој и објављује прву збирку прича, под насловом Гвоздена завеса.

Године 1974. изабран је за ванредног професора на Филозофском факултету у Новом Саду, на основу реферата Драгише Живковића, Владана Недића и Војислава Илића. 17. јануара 1975. године Српско народно позориште у Новом Саду извело је премијеру Павићеве драме Кревет за три особе (режија: Дејан Мијач), која је писана према мотивима из истоимене приче. Био је изабран за главног уредника часописа Књижевност, али је од те улоге одустао након два дана. Матица српска објавила је његове огледе из упоредне и историје српске књижевности Језичко памћење и песнички облик.

Године 1977. изабран је за редовног професора и декана Филозофског факултета у Новом Саду. Концем 1977. почео је да пишеХазарски речник. 1979. објављује Историју српске књижевности класицизма и предромантизма, те нову књигу прозе Руски хрт. Као гост британске академије наука, борави у Лондону, Стратфорду на Авону, те Нотингему и Регенсбургу. На ТВ Нови Сад се 1981. године приказивала ТВ драма Црвена краљица, према приповеци „Партија шаха са живим фигурама“, док је ТВ Београд приказивао серије из историје српске књижевности: барок, класицизам и предромантизам, чији је аутор био Павић. Исте године штампан је избор из прича Нове београдске приче. На Одељењу за историју на Филозофском факултету у Београду почео је да предаје историју културе југословенских народа у новом веку, а Матица српска објављује му књигу поезије и прозе Душе се купају последњи пут. Српска књижевна задруга, најпосле, 1983. године штампа књижевноисторијску синтезу, студију Рађање нове српске књижевности (историја српске књижевности барока, класицизма и предромантизма).

III

ПРЕВРАТНИ ПЕРИОД

(ПАВИЋ КАО ПРОЗНИ ПИСАЦ)

1984–1987.

Радећи на Хазарском речнику, Павић бележи на рукопису 8. децембра 1979. одлуку да се више неће бавити науком о књижевности. Од тада, он ће превасходно бити прозни писац.

scan

У пролеће 1984. године Просвета је објавила Хазарски речник. Павићев син Иван завршио је студије сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Посетивши Истамбул, добио је идеју за писањеПоследње љубави у Цариграду. 25. јануара 1985. године добио је НИН-ову награду за најбољи роман у 1984. Матица српска објавила је књигу огледа Историја, сталеж, стил, а Павић са Димитријем Богдановићем покреће библиотеку „Старе српске књижевности“ у 24 књиге код Просвете. Већ 1985. преводиоци почињу да преводе Хазарски речник, немајући ни издавача ни потписан уговор. Гостује на универзитетима у Тибингену и Хајделбергу 1987. Кнопф издаје књиге са амблемом руског хрта и добија права на штампање Хазарског речника на аукцији Белфона, а Гарзанти постаје италијански издавач романа. Превод на мађарски објавили су Форум и Еуропа, а одмах затим књига добија словачки, па немачки превод код Ханзера.

IV

СВЕТСКА СЛАВА

1988–2000.

Филип Третјак је у Француској назвао Хазарски речник првом књигом 21. века, док је шпански издавач књигу најавио као први роман 21. века. Немачки издавач рекламира Хазарски речник, назвавши га срећним догађајем у књижевности, који се дешава једном у сто година. Роберт Кувер је први у Њујорк Тајмсу назвао Павићево дело хипертекстуалним, и сврстао га у писце који стварају у нелинеарном, интерактивном кључу. Предео сликан чајем преводи се на немачки, француски, енглески, италијански. New York Times Book Review изабрао је Хазарски речник за једну од 8 најбољих књига у 1988.

Предео сликан чајем појавио се 1988, а већ 1989. године приказан је на сцени Народног позоришта у Зеници (режија: Владимир Милчин). На измаку године, Матица српска је објавила књигу прича Изврнута рукавица.

Године 1990. Павић је проглашен за најчитанијег писца за протеклу годину, а објављена је и прва књига интервјуа са писцем Разговори с Павићем, које је водио Милош Јевтић. Одмах затим, изашла је књига интервјуа Хазари или обнова византијског романа, из пера Ане Шомло. Излази двојезично (на српском и енглеском језику) издањеКратке историје Београда (1990). Белфон објављује Предео сликан чајем, а Ален Боске приказ „Празник маште“; у Лондону Пингвин штампа џепно издање Хазарског речника. Излазе преводи на мађарском, румунском, чешком и словачком језику. Хазарски речник објављен је у Израелу, у преводу Дине Катан Бенцион. 27. марта Театар поезије у Београду изводи драматизацију Павићевих прича и поезије „Анђео с наочарима“ и „Анђео с лулом“ (режија: Урош Гловацки).

Одељење језика и књижевности Српске академије наука и уметности одлучило је да 1991. директно изабере Милорада Павића за редовног члана САНУ. Јован Делић је исте године објавио научну студију, под насловом Хазарска призма, која представља прву монографију о писцу код нас, а већ 1992. објављена је и монографија Јасмине Михајловић Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића. 1991. злази роман Унутрашња страна ветра у Просвети.Предео сликан чајем осваја Америку и Канаду,Хазарски речник излази у Израелу у три издања, а Унутрашња страна ветра преводи се из рукописа на француски, енглески и немачки. Хазарски речник и Предео сликан чајем преводе се на руски.

Од 1. јануара 1992. године, Павић је у пензији и именован је за члана Крунског савета. Одлучује да буде са новом животном сапутницом, Јасмином Михајловић, списатељицом и критичарком, са којом се упознао 1986. Живе у Београду, а повремено у Паризу и Грчкој. Добио је Октобарску награду града Београда за целокупан књижевни рад. Белфон је објавио преводУнутрашње стране ветра, а Ален Боске је успех Хазарског речника назвао „ударом грома“.

У сремскомитровачком Позоришту „Добрица Милутиновић“ играо се „Анђео с наочарима и ... две засебне приче које чине трећу“, у драматизацији Уроша Гловацког. Истовремено, по замковима Француске, сценски је адаптиран Хазарски речник (Емануел Велш), а у Белгији и Данској балет (Вим Вандекејбус). Павић гостује на књижевним вечерима широм Европе, САД-а и Канаде.

Са супругом Јасмином Михаловић отпочиње живот у новом стану 1992, у Браће Барух 2/1, будућем Легату Милорада Павића. Филмски режисер Драган Маринковић снимио је филм по Павићевим причама – Византијско плаво , који је премијерно приказан на филмском фестивалу у Херцег-Новом, а потом у Паризу и Атини. Написао је драму Заувек и дан више. У том тренутку дела су му преведена на 23 језика и имао је 5 милиона читалаца. Са француског је Хазарски речник превео на јапански Јукио Кудо.Унутрашња страна ветра штампа се у Америци, Шпанији, Турској, Хазарски речник на шпанском и каталонском, па у Холандији, Шведској и Данској; Предео сликан чајем у Израелу, а избор прича Икона која кија у Мађарској.

Године 1994. изашао је роман Последња љубав у Цариграду.Унутрашња страна ветра штампа се у Грчкој,Гвоздена завеса у Француској, Руски хрт у Турској, Заувек и дан више у Шведској. У Аустрији у Клагенфурту је одбрањена прва докторска дисертација о Павићевом делу. Драма Заувек и дан више и Унутрашња страна ветра штампају се 1995. на шведском, Унутрашња страна ветра на немачком и јапанском, Коњи Светога Марка на француском, а Заувек и дан више на руском. Године 1996. објављен је роман Шешир од рибље коже. Те године издавачка кућа Драганић објавила је Сабрана дела Милорада Павића у десет књига, уз библиографију Јасмине Михајловић и поговор Александра Јеркова, а у Кијеву излази превод Хазарског речника на руски језик. Године 1998. Милорад Павић и Јасмина Михајловић објавили су заједничку књигу Две которске приче („Стезник“ и „Три стола“), а објављен је и Стаклени пуж. Приче са Интернета. Петар Пијановић публиковао је монографију Павић, а Смиљка ВасићФреквенцијски речник. Његов опус, а поготову Хазарски речник, проучава се на готово свим универзитетима на свету, пишу се студије, докторске тезе, настају изложбе и мултимедијални пројекти инспирисани Павићевим књигама. Роман Кутија за писање објављен је 1999, а Звездани плашт и монографија Милорад Павић мора причати приче Саве Бабића 2000. До 2001. године у Русији су објављени сви његови дотад написани романи.

У периоду 1992–2008 номинован је за Нобелову награду за књижевности од стране књижевних стручњака из Српске академије науке и књижевности, као и универзитета из Европе, САД-а, Израела и Бразила. Сви текстови номинација доступни су данас у Легату Милорада Павића.

V

XXI ВЕК

2000–2009.

Роман Последња љубав у Цариграду објављен је у Паризу, Мадриду и Цариграду, а Звездани плашт преведен је на словеначки. Издавачка кућа Дерета је објављивала Павићеву белетристику од 1998. године, уз нове књиге – Интерактивне драме: Заувек и дан више, Кревет за троје и Стаклени пуж (2002; 2004), роман за децу и осталеШарени хлеб / Невидљиво огледало (2003), романУникат / Плава свеска (2004),Причу која је убила Емилију Кнор (2005), драму Свадба у купатилу (2005) и роман Друго тело (2006). Године 2002. Плато је објавио роман / збирку прича Седам смртних грехова за који је писац добио Андрићеву награду, а 2005. и избор из његових есеја Роман као држава и други огледи. Томаж Пандур је 2002. и 2003. године спектакуларно адаптирао Хазарски речник за извођење на сцени у Београду, Љубљани и Новом Саду. У московском МХАТ-у изведена је премијера Павићеве драме Заувек и дан више (режија: Владимир Петров). Такође, позоришне адаптације његових дела изводе се широм Русије, Европе и у Њујорку.

Завод за уџбенике и наставна средства је 2007. публиковао Позориште од хартије, такође дело које жанровски осцилира између збирке прича и романа, а 2009. Матица српска објављује последњи Павићев роман Вештачки младеж. Године 2008. трагично умире пишчева кћер Јелена.

Неколико месеци пред смрт, Милораду Павићу је откривен 24. јуна 2009. године споменик у Москви, у атријуму „Библиотеке страних језика“. Ово бронзано попрсје познатог руског вајара Григорија Потоцког постављено је у Алеји светских великана.

Писац умире од последица инфаркта 30. новембра 2009. године, у 13:10 сати. Сахрањен је 3. децембра 2009. године у 12 часова у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Библиотека Филозофског факултета у Новом Саду носи име Милорада Павића од 2010. године. У парку на Ташмајдану 8. јуна 2011. године откривен је споменик Милораду Павићу (рад вајара Натигу Алијева, професора из Бакуа и члана Руске академије уметности).

VI

ПОСТХУМНИ ПЕРИОД

2009–

До сада су његова дела преведена на 38 светских језика: руски, енглески, француски, немачки, шпански, португалски, каталонски, шведски, дански, норвешки, фински, холандски, литвански, естонски, летонски, словеначки, словачки, пољски, чешки, мађарски, румунски, бугарски, украјински, македонски, грчки, турски, албански, кинески, монголски, јапански, корејски, вијетнамски, индонежански, иврит, јерменски, азерски, грузијски, персијски. Број до сада преведених књига Милорада Павића је 381.

У Кини је 2014. Хазарски речник проглашен књигом године, док је реиздање истог романа у Француској добило 2016. награду „Ноћ књиге“.

Након Павићеве смрти до сада (2009–2018) објављена су чак 133 постхумна издања његових дела код нас и у свету: http://www.khazars.com/sr-YU/dela-milorada-pavica/posthumna-izdanja , а представе рађене по његовим делима извођене су у Србији, Босни и Херцеговини, Русији, Румунији, Пољској: http://www.khazars.com/sr-YU/recepcija/pavic-film-tv-adaptacije-lat .

Павићево дело је наставило да живи у целом свету у класичним и дигиталним издањима, а рецепција је подједнака како међу читаоцима тако и у академској јавности.

Аутор: др. Јелена Марићевић

Штампа

Аутобиографија

Ја сам писац већ две стотине година. Далеке 1766. један Павић је објавио у Будиму своју збирку песама и отада се сматрамо списатељском породицом.

Рођен сам 1929. на обали једне од четири рајске реке у 8 и 30 часова изјутра у знаку Ваге (подзнак Шкорпија), по астечком хороскопу Змија.

M. Pavic, autoportretПрви пут сам бомбардован када ми је било 12 година. Други пут када ми је било 15 година. Између та два бомбардовања заљубио сам се први пут и под немачком окупацијом принудно научио немачки. Тада сам крадом научио и енглески од једног господина који је пушио миришљави дуван за лулу и није баш добро знао енглески. У исто време први пут сам заборавио француски (после сам га заборављао још два пута). Најзад, у једној школи за дресирање паса, где сам се нашао бежећи од англо-америчког бомбардовања, један руски царски официр емигрант почео је да ми даје часове руског из књига песама Фета и Тјутчева. Друге руске књиге није имао. Данас мислим да је учење језика било врста мог претварања у различите опчињујуће животиње.

Волео сам два Јована – Јована Дамаскина и Јована Златоустог (Хризостома).

Много више љубави сам остварио у својим књигама него у свом животу. Са једним изузетком који још траје. Ноћ ми се у сну слатко лепила за оба образа.

До 1984. био сам најнечитанији писац у својој земљи, а од те године надаље најчитанији. Написао сам роман у виду речника, други у облику укрштених речи, трећи у виду клепсидре и четврти као приручник за гатање картама тарот. Пети је био астролошки водич за неупућене. Трудио сам се да што мање сметам тим романима. Сматрам да је роман као рак; живи од својих метастаза и њима се храни. Како време протиче, ја сам све мање писац својих књига и све више писац оних будућих, које по свој прилици неће никада бити написане.

На моје запрепашћење књиге су ми до сада преведене око сто пута на разне језике. Укратко, ја немам биографију. Имам само библиографију. Критичари у Француској и Шпанији забележили су да сам први писац 21. века, а живео сам у 20. веку, када се морала доказивати невиност, а не кривица.

Највећа разочарања у животу донеле су ми победе. Победе се не исплате.

Нисам никога убио. Али, мене су убили. Много пре смрти. За моје књиге било би боље да им је аутор неки Турчин или Немац. Био сам најпознатији писац најомраженијег народа на свету – српског народа.

Нови миленијум за мене је почео 1999. године (са три обрнуте шестице) трећим бомбардовањем када су НАТО авиони бацили бомбе на Београд и Србију. Река на којој живим, Дунав, отада није више пловна.

У 21. век ушао сам преко позоришних дасака. Палиндромске године 2002. Владимир Петров „пустио је прву интерактивну позоришну ласту у Москву и освојио руску престоницу без битке“ поставивши на сцену „Московског художественог академског театра Чехова“ мој „позоришни јеловник – За увек и дан више“. Исте године Томаж Пандур изградио је кулу са 365 седишта и у њој је као у циркусу на песку играо „Хазарски речник“ у Београду и Љубљани претварајући на очиглед публике реч у месо и воду у време. Године 2003. петроградски „Академски театар Ленсов“ дочекао је јубиларне беле ноћи и тристагодишњицу свога града представом мог комада „Кратка историја човечанства“.

Све у свему могу рећи да сам за живота добио оно што многи писци добијају тек после смрти. Мислим да ме је Бог обасуо бескрајном милошћу подаривши ми радост писања, али ме је истом мером казнио можда баш због те радости.

Милорад Павић

Штампа

Почетак и крај романа

Ако се добро сећам, било је то једног преподнева с пролећа 1979. године. У спаваћој соби окупаној сунцем стајала је постеља с прекривачем од љубичастог сомота. По њој сам распоредио 47 комадића хартије. На сваком је био написан наслов по једне од 47 одредница или поглавља књиге коју сам у то време писао. Књига је већ имала име – звала се „Хазарски речник“. У собу је ушло једно од моје деце и запањило се.

- Тата, шта то радиш?

Нисам умео да објасним. Компјутери још нису били уведени у домове и ми ту справу нисмо имали у кући. А писао сам нешто што ће се показати као веома подесно за коришћење у дигиталном окружењу. Списатеље који се данас баве таквом нелинеарном прозом, називају свуда у свету електронским писцима, па ја и сам спадам једним делом своје делатности међу њих.

Суштина је у томе да наш хиљадама година уврежени и већ помало овештали начин читања можемо да изменимо. И то на тај начин, што ћемо са читаоцем поделити посао дајући му равноправније место у стварању књижевног дела. Дајући му могућност да сам крчи сопствени пут кроз роман, песму или причу, чија ће се садржина мењати у зависности од тога коју мапу читања је читалац изабрао. Такав књижевни поступак познат је данас у свету књижевне теорије под различитим назнакама (hypertext, nonlinear narratives, interactive fiction, la literature a contrainte, при чему треба имати на уму да је овај француски назив нешто обухватнији). Међутим, онај ко хоће да мења начин читања једног романа, мора да мења и начин писања тог романа. Треба дакле, створити такво дело које пружа могућност читаоцу да га користи као интерактивну прозу. То захтева сасвим другачију, нову технику писања романа или приче, технику која унапред предвиђа различите токове читања и омогућује их. То помало личи на напуштање линеарности писаног језика и враћа нас механизму који познајемо из снова и мисаоног тока. Или из усмене књижевности. Људски снови и мисли нису линеарни, они се роје и бокоре на све стране, имају симултаност која захвата у живот и из живота знатно више и шире него било какав језички исказ. То сви знамо из искуства. Ако хоћемо да у једном књижевном делу следимо своје мисли и своје снове, покушајмо – закључио сам – да и од нашег језика који ниже речи једну за другом као вране на телеграфским жицама, начинимо нелинеарни феномен. И нисам само ја тако мислио. Показало се даје та нова књижевна техника нарочито примењива у дигиталном окружењу, у делима која су писана тако да се читају са компјутерских монитора, са CD-ROM-а, или да се објављују на Интернету. На низу означених места, читалац је у таквим делима могао да притиском на дугме мења и бира даљи пут своје читалачке авантуре.

Не улазећи у историју овог тока постмодерне књижевности ја ћу се овде сетити својих списатељских искустава у тој области. Пре свега да кажем, ја сам увек писао тако да се моја дела стварана у нелинеарном писму, дакле она интерактивна, могу објавити и читати и на „класичан“ начин, дакле у књизи, а не само на Интернету.

У тој техници најпре сам написао „Хазарски речник“ (1984), „роман-лексикон“ чији поднаслов указује на природу овог дела. Оно се може читати онако како се користе речници. Постарао сам се да се свака од одредница може читати пре и после сваке друге одреднице. Дакле, поставило се питање где су почетак и крај романа? Да ли роман почиње са Хомером? И да ли се прича о роману завршава пре приче о причи, то јест, да ли је роману крај дошао у наше време које називамо постисторијом, постфеминизмом и постмодерном?

Улазећи подробније у овај след мисли почео сам да се питам где и када почиње и где и када се завршава читање једног романа, то јест где и када, у ком делу текста почиње и завршава се један роман? Код неких романа то су прва и последња реченица и то је заувек јасно. Милош Црњански добар је пример те врсте. „Велики плави круг. У њему звезда“ – каже Црњански на почетку свог врхунског романа. То је незаборавни почетак „Сеоба“ које имају исто тако неоспорни и незаборавни крај у последњој реченици „Има сеоба. Смрти нема. “ Али, са другим романима није увек тако. Узмимо „Рат и мир“. Он се завршава много пре краја текста. Да ли се „Ана Карењина“ завршава заправо зубобољом Вронског? Где и када почиње Џојсов „Уликс“? „Уликс“ има један од највеличанственијих финала у књижевности уопште. Женски завршетак једне мушке књиге. У којој мери је почетак и крај романа, почетак и крај читања условљен оним што Јасмина Михајловић назива читање и пол? Мора ли роман имати крај? И шта је заправо завршетак једног романа, једног књижевног дела? И је ли неизбежно само један? Колико један роман или позоришни комад може имати завршетака?

На та питања нашао сам неке одговоре пишући своје књиге. Оне су заправо биле одговори на та питања. Да почнем можда од краја, од 21. века. Мој париски издавач Пјер Белфон замолио ме је да за ново француско издање „Хазарског речника“ напшишем предговор. Тај текст изашао је као увод у „андрогино издање“ „Хазарског речника“ 2002. године у Паризу код издавачке куће „Memoire du Livre“ и ја га овде преносим:

Предговор андрогином издању „Хазарског речника“

По мом осећању уметности се деле на „реверзибилне“ и „нереверзибилне“. Постоје уметности које кориснику (реципијенту) омогућују да делу приђе са различитих страна, или да га чак обиђе и осмотри мењајући смер разгледања по сопственом нахођењу, као што је случај са архитектуром, скулптуром, или сликарством, који су реверзибилни. Постоје такође оне друге, нереверзибилне уметности, као што су музика или књижевност, које личе на једносмерне улице, по којима се све креће од почетка ка крају, од рођења ка смрти. Ја сам одавно желео да књижевност, која је нереверзибилна уметност, начиним реверзибилном. Отуда моји романи немају почетак и крај у класичном значењу речи. Они су саздани у нелинеарном писму („nonlinear narratives“).

На пример, „Хазарски речник“ има структуру лексикона: то је „роман-лексикон у 100.000 речи“ и у зависности од азбуке на различитим језицима роман се различито завршава. Оригинална верзија „Хазарског речника“ штампана ћирилицом завршава се једним латинским цитатом: „…sed venit ut illa impleam et confirmem, Mattheus“. Мој роман у преводу на грчки завршава се реченицом: „Одмах сам приметио да су у мени три страха а не један“. Јеврејска, шпанска, енглеска и данска верзија „Хазарског речника“ завршавају се овако: „Потом би се обратно догађало при повратку читача и Тибон је поправљао превод на основу утисака примљених при том читању у ходу“. Том истом реченицом завршавају се кинеско и корејско издање књиге. Српска верзија штампана латиницом, шведска верзија објављена код Nordstedts-а, холандска, чешка и немачка верзија, завршавају се реченицом: „Тај поглед исписа Коеново име у ваздуху, упали фитиљ и осветли јој пут до куће“. Мађарска верзија „Хазарског речника“ завршава се реченицом: „Он је једноставно хтео да ти скрене пажњу на то каква је твоја природа“. Француска, италијанска и каталонска верзија завршавају се реченицом . „Доиста, хазарски ћуп служи до данас, мада га одавно нема“… Јапанска верзија коју је објавио „Tokio Zogen Sha“ завршава се реченицом: „Девојка беше родила брзу кћер – своју смрт; њена лепота била се у тој смрти поделила на сурутку и згрушано млеко, а на дну видела су се једна уста што држе корен трске“.

Када је реч о различитим завршецима једне књиге, треба подсетити да „Хазарски речник“ при крају има нешто као споловило. Он се појавио 1984. године у мушкој и у женској верзији, па је читалац могао да бира коју ће верзију узети да чита.Често су ме питали где је суштина разлике између мушког и женског примерка моје књиге. Ствар је у томе што мушкарац свет доживљава ван себе, у свемиру, а жена свемир носи у себи. Та се разлика огледа и у мушком, односно женском примерку мог романа. Ако хоћете, то је слика распада времена, које се поделило на колективно мушко и индивидуално женско време.

Такав, носећи своје многобројне завршетке, свој женски и свој мушки пол, „полуживотиња“ („half an animal“) како за ту књигу рече Antony Burgess, пропутовао је „Хазарски речник“ свет од Европе до обе Америке и назад преко Јапана, Кине и Русије делећи добру и лошу судбину свог писца и мојих других књига, (cf.:www.khazars.com).

Најављен у Paris Match-у као прва књига XXI века,“Хазарски речник“ данас улази у XXI век и еру Водолије само у женској верзији, коју читалац сада држи у руци, а мушка му се даје на увид у овом додатку. Дакле, док је у XX веку књига била двополна врста, у XXI веку постала је хермафродит. Андрогин. Или нешто инцестуозно. У овом новом облику који је наметнула издавачка економија, можемо књигу да замислимо као место где женско време садржи мушко време. Одељак који се у женској верзији романа разликује од мушког, налази се у последњем писму ове књиге после реченице: „И пружио ми је оних неколико ксероксираних листова што су лежали пред њиме“.Тај мушки орган књиге, то хазарско дрво које овде улази у женску верзију романа, гласи:

Могла сам потегнути ороз у том часу. Бољи нисам могла имати – у башти је био један једини сведок – и то дете. Али, десило се другачије. Пружила сам руку и узела тих неколико узбудљивих страница, које ти прилажем уз писмо. Узимајући их уместо да пуцам, гледала сам у те сараценске прсте са ноктима попут лешника и мислила на оно дрво које Халеви помиње у својој књизи о Хазарима. Мислила сам о томе да је свако од нас једно такво дрво: што више растемо у вис ка небу, кроз ветрове и кишу ка Богу, тим дубље морамо понирати корењем кроз блато и подземне воде ка паклу. Са тим мислима прочитала сам странице које ми је пружио Сарацен зелених очију. Запањиле су ме и упитала сам с неверицом др Муавију откуда му.

*

Толико из предговора андрогиној верзији мог романа. Да о њему кажем још коју реч. Радећи на CD ROM-у „Хазарског речника“ компјутерски стручњаци су израчунали да постоји око два и по милиона начина читања ове књиге. Тек преко те бројке читалац ће моћи да се врати на нечију раније већ коришћену стазу читања. То је, наравно, само један пример „нелинеарног писма” – дакле књижевног поступка који избегава линеарност језика. Чему све то? Одговор је једноставан, али решење проблема није.

XXI век поставља нам једно необично питање: можемо ли књижевност спасити од језика? Питање на први поглед изгледа апсурдно, зар не? Али оно куца на наша врата. Покушаћу да за ову прилику дам једну привремену дефиницију језика.

Замислимо језик као мапу мисли, осећања и сећања човека. Као све мапе, језик је стотинама хиљада пута умањена слика онога што покушава да прикаже. Стотинама хиљада пута сужена слика људских осећања, мисли и сећања. Уз то, сви смо свесни да на тој мапи мора нису слана, реке не теку, планине су равне, а снег на њима није хладан. Уместо оркана и непогода, нацртана је ружа ветрова. Идеална мапа, па и језик као мапа духовног стања и сећања човека, била би дакле, само она у размерама један према један. Све остале мапе не успевају да покрију свој предложак. Тај „остатак“ који мапа, у нашем случају језик, не обухвата, јер није у размери 1:1 (о осталом да не говоримо), у наше време попуњавају неке друге, „некњижевне“ технологије језичког уметничког дела, да их тако назовемо, али и други домени, који више не спадају у језичку делатност.

Можемо закључити да нови миленијум и епоха Водолије несумњиво почињу у знаку иконичности и не фаворизују језик. Чак га гурају у засенак. Економично комуницирање путем знака скраћује путање које је језик хиљадама година утирао. Линеарност писане и штампане речи више није добродошла. Човек осећа да се забележени језик разликује по тој линеарности од људске мисли и људских снова који нису линеарни.

Линеарност писане речи разликује се чак и од човековог говора. Књижевни језик сабија наше мисли и снове, осећања и сећања у једнолинијски систем који је најблаже речено споровозан и сада већ сувише тром за време у којем живимо. Отуда се јављају напори да се оствари нелинеарно приповедање, нешто као спас књижевног дела од линеарности језика. Зато компјутерски, или ако хоћете, електронски писци, стварају интерактивне романе где се језик измешта из своје линеарности, а читалац креира сопствену мапу читања.

Осећајући потребу за новим, интерактивним организовањем читања, самим тим и писања прозе, покушао сам у „Хазарском речнику“ и у својим потоњим романима да изађем у сусрет таквој књижевној будућности.

*

Роман – „Предео сликан чајем“ започео сам 1981. и тада објавио први део, а завршио га и целину штампао 1988. године користећи и ту један омиљен и одавно знан начин читања, који, међутим, није примењиван у књижевности – укрштене речи. Ако се тај роман-укрштеница чита усправно доноси портрете јунака књиге у први план. Ако се иста поглавља читају у водоравном следу (на „класичан начин“) она у први план истичу заплет и расплет књиге. Да и ту размотримо почетак и завршетак романа. Пре свега, овај се роман завршава на један начин ако га има у рукама читатељка, а другачије ако га чита особа мушког пола. Наравно да се почетак и завршеци овог романа разликују и у зависности од тога да ли се роман чита окомито или водоравно. „Предео сликан чајем“ читан водоравно почиње реченицом „Ниједан неопаљен шамар не треба у гроб однети“. Исти роман читан окомито почиње реченицом која гласи: „Припремајући ову Споменицу нашем пријатељу, другу из школских дана и добротвору, арх. Атанасију Фјодоровичу Разину, alias Атанасију Свилару, који је некада исписивао своје име језиком по леђима најлепше жене једног поколења, а сада га исписао златним словима у звездане књиге посла столећа, постао велики рачунополагач, чија ноћ носи десет дана, Уредништво је имало на уму да пуну истину о његовом животу и раду нећемо сасзнати никада“. Ако роман „Предео сликан чајем“ узмете читати водорасвно он ће се завршити реченицом: „Читалац није ваљда тако глуп да се неће сетити шта се сада десило Атанасију Свилару, који се једно време презивао Разин“. „Предео сликан чајем“ читан усправно завршава се реченицом „Ја отрчах у цркву“.

Уз роман-речник и роман-укрштеницу покушао сам да нађем још једно решење за роман да бих га превео у ред реверзибилних уметности. То је „Унутрашња страна ветра“ – роман-клепсидра (1991.) Он има две насловне стране и најбоље га је читати један и по пут, како рече знаменити археолог Драгослав Срејовић. Завршетак је у средини, тамо где се сретају јунакиња и јунак ове древне грчке митске приче – Хера и Леандер. Наравно да се почетци једне књиге која има две насловне стране разуликују. А разликују се и њихови завршетци. Читалац може да крене са које хоће стране књиге, али они који почну са Херине стране неће добити исту слику света у књизи као они који почну са супротне, Леандрове стране. За оне прве књига ће почети следећим речима: „Унутрашња страна ветра је она која остаје сува док ветар дува кроз кишу“. За оне који почну с Леандрове стране почетак романа ће гласити: „Он је био половина нечега. Снажна, лепа и даровита половина нечега, што је можда било још снажније, веће и лепше од њега.“ Толико о почетцима овог романа. Што се краја тиче, он има два завршетка који се, као што рекосмо, додирују у средини књиге. Ако кренете са читањем од Леандрове стране, завршетак романа гласиће: „Било је дванаест и пет када куле у страшној експлозији одлетеше у ваздух разносећи огањ у којем је нестало Леандрово тело“. Ако узмете да читате „Унутрашњу страну ветра“ са Херине стране, добићете овакав завршетак романа: „По тврђењу избезумљеног поручника, тек трећег дана увече Херина глава је крикнула страшним, дубоким и као мушким гласом“.

„Последња љубав у Цариграду“ (1994), ”приручник за гатање” је роман-тарот у којем читалац може да прорекне сопствену судбину ако баци карте на сто и потом прочита поглавља романа од којих је свако везано за по једну од карата. Наравно да читалац може некоме да поклони карте које иду уз књигу и да дело чита као сваки други роман. Додатну могућност гатања писац уствари поклања читаоцу. Другим речима, ово упутство за гатање може се „користити“ на више различитих начина. Може се учитавати значење карата у поглавља романа (која носе исте називе и бројеве као и поједине карте), може се учитавати смисао поглавља романа у значење карата приликом гатања. Може се роман користити без обзира на карте, и карте које иду уз њега без обзира на роман.

„Кутија за писање“ (1999) има два завршетка. Један је у књизи, коју је издао Дерета, а други је на Интернету: www.khazars.com/visnja-sa-zlatnom-kosticom/ .

„Звездани плашт“ (2000) „астролошки водич за неупућене“ је низ од 12 уланчаних прича од којих свака носи као наслов и тему по један знак Зодијака. Читалац може да прочита само свој знак, само знакове оних, до којих му је стало, или пак оних других. Тако свак учитава у књигу помало од свог живота и живота оних око себе. Уз то, два поглавља романа се налазе само на Интернету: www.khazars.com/ongaudi/. Завршна два поглавља овог романа налазе се и у књизи и на Интернету. Да би добио решење заплета читалац треба да избаци из последњег поглавља неколико одељака. Тако се најзад открива име јунакиње.

*

Можемо, дакле, закључити да се из описаних романа може изићи место на један, на више различитих међусобно удаљених излаза. Уствари ја полако губим из вида разлику између куће и књиге и то је ваљда најлепше што имам да кажем у овом тексту. Књига као грађевина у којој можете извесно време становати или храм у који улазите да се помолите, то би могао бити идеал писца. Уосталом, „Последња љубав у Цариграду“ завршава се у Јустинијановом храму Свете Софије, који управо својим вишком енергије освојеним градитељским напором, исијава још увек Мудрост. Ону божанску Мудрост коју човек својим ратничким напором није могао до краја потчинити и оковати.

***

Да се на крају окренемо питању које је поставио наслов овог текста. Да ли се ближи крај роману? Да ли је крај романа пред нама или већ иза нас питају они који су присталице помисли да већ живимо у постисторијском времену. Да ли је то и построманескно време? Јесмо ли прошли кроз циљ, а да то нисмо ни приметили, па сви заједно трчимо већ окончану трку? Мислим да се то не може рећи. Не знам је ли то одговор на постављено питање, али чињеница је да се никада у свету није читало и писало толико романа колико се чита данас.

Пре бих рекао да смо на измаку једног начина читања. У кризи је наш начин читања романа, а не сам роман. Роман – једносмерна улица је у кризи. У кризи је још нешто. То је графички вид романа. То јест, у кризи је књига.

Ја покушавам да променим начин читања романа у том смислу што сам повећао улогу и одговорност читаоца у стварању дела. Пребацио сам на њих одлуку о избору заплета и расплета романа, где ће почети, а где завршити читање, одлуку чак о судбини главних личности. Али да бих променио начин читања, морао сам као што рекох, да променим и начин писања. Зато ове редове никако не треба схватити искључиво као разговор о облику романа. Ово је у исти мах разговор и о његовој садржини. Уствари, садржина било ког романа била је као на Прокрустовој постељи преко две хиљаде година подвргавана безобзирном, увек истом, моделу форме. Мислим да је томе дошао крај. Сваки роман треба да бира свој посебни облик, свака прича може да тражи и нађе своју адекватну форму. Ту је суштина потраге моје и других писаца у свету данас за нелинеарним писмом и интерактивном књижевношћу.

Милорад Павић

 

Штампа

Последњи стихови

 

Milorad Pavić

POSLE SVEGA

Never more

Gavran

Ako bi mi opet kupila

Svesku praznih listova bez crta

Možda bih najzad mogao

Da ti napišem ljubavno pismo

Poslednje mesto prvog

*

Bio sam srećan, a nisam znao,

Bila si nesrećna, a nisi znala.

Kada smo shvatili bilo je kasno

Zauvek za mene, ali ne i za tebe

No ni to nisi znala

*

Kod „Ljubića“ smo jeli

Teletinu sa pečenim povrćem

Ti si sedela nesrećna i zdrava

A ja srećan i bolestan

U ogledalu iza tebe

Kola i ljudi što idu niz ulicu

Išli su uz ulicu

*

Za rođendan kupila si mi knjigu

Čitam je tvojim očima

I vrebam ono što bi se u njoj

Moglo tebi svideti

Za mene knjige više nema

*

Neki nas nepojamno mrze

Drugi nas mnogo vole

Ja sam navikao na to, ti ne

Ja računam samo one druge

Ti samo one prve

*

Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost

Ja ne, ja bolje vidim prošlost

Ti samo misliš o prošlom

Ja samo maštam o budućnosti

Možda svak želi što nema

*

Jedna žena nam je prorekla

Budućnost neće ličiti na prošlost

Ja ne verujem u to proročanstvo

Na tvoj suncobran upisao sam

Sve lepe dane naše prošlosti

Sve crne dane naše prošlosti

Ti si upisala na moj kišobran

Ni ti ne veruješ u to proročanstvo

*

Jedan drevni čovek je napisao

Ne mogu živeti ni s tobom ni bez tebe

Kada sam to pročitao rekoh

Kako je stvar lepo rečena

Danas me boli uvo da li je stvar lepo rečena

Sad znam da je to istina

*

U mladosti telo je ispred duha

U starosti duh je ispred tela

Znam da sam u poslu i u ljubavi

Iskoristio trenutak

Kada su duh i telo bili ravnopravni

Sada je kako mora biti

*

Bila si mlada, lepa i talentovana

Bio sam srećan zbog tvog talenta

Bila si nesrećna zbog mog talenta

Od kojeg nije ostalo vremena za nas

A ja sam mislio da talenat nema godine

*

Govorio sam knjige su naša deca

Čim se osamostale prhnuće u svet

Čim to bi naša deca prhnuše u svet

Čim to bi naše knjige prhnuše u svet

Sad nam je kuća bez maltera što spaja

*

Jedan Rus kaže da se vreme

Zaustavlja u materiji a teče u energiji

Ja mislim da naše Sada, naš život

Nastaje na preseku večnosti i vremena

Ti kažeš da ćeš još samo četiri godine

Moći da nosiš lepe haljine

(Ovi neobjavljeni stihovi pisani su tokom oktobra i novembra 2009. godine. Neki i u bolnici.) (Prim. Jasmine Mihajlović)

Штампа

Вишња са златном коштицом


(Дигитално поглавље из романа Кутија за писање)

„Свака ствар да би се једном чула, мора се двапут казати“.
То су, колико знамо, последње речи господина Тимотеја Медоша.

Мени, из ере која није више његова ера рибе, остаје само да нагађам под каквим околностима је изговорена ова реченица у прошлом 20. веку и у прошлом миленијуму. У оно време збуњујуће и противуречне вести о судбини Тимотеја Медоша стизале су из непоузданих извора и бивале све ређе. Према једној од тих вести Тимотеј се није утопио, него га је вода избацила на копно. На уском језичку пограничног појаса упао је у неку заседу, заробљен, киднапован, или на неки трећи начин приморан да се на извесно време опет нађе у Босни. Ја ни данас не знам да ли је био принуђен да борави на подручју које се тада налазило под муслиманском, под хрватском, или под српском влашћу. Лако је установљено ко је он. И цела даља прича изгледа као тест којем је Тимотеј био подвргнут од стране неке поверљиве службе. Било како било, све што се сада, после толико времена , може наслутити о његовој даљој судбини је следеће.

Сместили су га у једну кућу по којој се могао слободно кретати, нахранили су га сиром и орахом. О њему су се старала два момка са прапорцима на уху место минђуша. Пустили су га у собу где ће боравити. Била је то троугла соба. На северном зиду имала је балкон.

У кући је био поред њега и стражара још неко. Мајушно „џепно“ куче. Оно је било штене, али је стално осећало стрепњу. Соба је имала поред улазних и балконских врата и једна мајушна трећа. Куче се нарочито бојало тих трећих врата. Као да је онај грчки „највиши степен страха“ долазио из њих.

Тимотеј је обично седео на балкону, гледао планине по Босни и грејао босе ноге држећи их на леђима псића склупчаног под клупом. Посматрао је врхове у даљини и видео како је на различитим висинама планина увек друго доба дана или године. Могло се јасно уочити где је јутро свануло раније, где влада пролеће, где касно пада вече, а где у висинама веје снег. Али, све је то било преливено стрепњом која се ширила из троугле собе, или улазила у њу ко зна одакле, стрепњом на коју је кученце тихо режало.

Идућег дана у свитање док је киша пљувала у очи и уста, а ветар могао кошуљу поцепати, по Тимотеја су дошли момци с прапорцима на уху. Иза леђа су држали својом левом руком десну за лакат. Одвели су га у суседну зграду, у једну одају тако дугу да би се реч саопштена на једном крају заборавила док би се стигло на други крај просторије. Дуж одаје се протезао сто пун здела са рибом и воћем, а за столом су седела два човека изношених лица. Обојица су нетремице гледали у доведенога младића. Пред њима на столу било је нешто увезано у белу кошуљу.

– Царску је тајну добро чувати – рекао му је један од двојице људи за столом чим су момци с прапорцима нестали из одаје. И испричао шта се од њега тражи.

– Очекујемо да упамтите једно име и да користите језике које знате, а то ће рећи француски, грчки, енглески, италијански, српски…

– Ја не знам српски – добацио је Тимотеј, на шта су се два човека за столом насмејала.

– Да пређемо на ствар – рекао је други човек – постоје на свету нека имена која су забрањена. О њима је најбоље што мање говорити, а и то само кад се мора. Најбоље сматрајте да је такво име тешко као река Дрина, да од њега пламен свеће постаје плав. Такво име може бити лозинка за прелаз из једнога света у други, може постати надимак за смрт. Али, ко то зна? То име није за изговарање, није за записивање, а поготову није за читање. Оно о којем вам овде говоримо никада није записано ни прочитано наглас. Али из одређених разлога то забрањено име ће сада бити вама саопштено. То име заправо не зна нико, не знамо га ни нас двојица који треба да вам га пренесемо. Оно је велика тајна и биће вама поверено на чување и откривено на посебан начин, али ви, наравно то име нећете смети никоме да поменете или, далеко било, да га запишете. За то ћете, разуме се, главом јамчити.

И тада му саопштише име.

Најпре један од људи приђе и шапну му на ухо своју половину имена. Јер два човека из дворане знали су сваки само по половину имена о којем је била реч.

– Јесте ли схватили и упамтили? – упита он, али му пре но што је потврдио, стави десну шаку на уста и подиже кажипрст леве руке у вис.

Потом други извади из џепа комад ужета и упита Тимотеја уме ли да чита лађарске узлове. Када Тимотеј потврди (што је било само реда ради, јер је човек његов одговор унапред знао) овај другу половину имена саопшти Тимотеју везујући лађарске узлове.

– Јесте ли разумели и упамтили?

– Јесам – узврати Тимотеј.

То је било све.

У троуглој соби чекале су га промене. На располагање му је стављен рачунар, снабдевен је компјутерским речницима и енциклопедијама на компакт дисковима. Био је ту Spelling за енглески, „Hugo“ за француски, америчка енциклопедија „Encarta“ и Енциклопедија британика, а од речника „Bookshelf“. Имао је и библиотеку пуну страних и домаћих књига.

Ствар није остала на томе. Момци с прапорцима на уху дошли су узору поново по њега и одвели га у ону дугу одају из које двојица људи као да нису ни излазила. Пред њима на столу стајало је још увек нешто замотано у кошуљу. Тада један од оне двојице показа брадом на тај смотуљак. Изгледало је као да се гади од оног што је показивао.

– Ово је сада на реду – рече Тимотеју.

Други размота кошуљу и у њој се указа свеска укоричена сафијаном. Потом додаде:

– У свесци је записано нешто, можда порука , што потиче од особе чије сте име јуче чули. Не зна се на ком језику је записано. И не зна се шта… Јер нико није свеску досада отварао. Ви ћете први. И пренећете нам ту поруку из свеске, превешћете оно што у њој пише на све језике које знате и које смо овде набројали. Да се ништа од смисла не би изгубило…

Два човека су устала, увезала рукавима кошуље свеску од сафијана и предала је у руке Тимотеју. Чинило се као да ти људи презају од свеске. Као да је та ствар увијена у кошуљу кужна.

– Узмите свеску . Она вам је једина прилика да се спасете. Не треба да вам кажем да ће наше око бити будно и кад спавате. Ми знамо, ви се, мислећи на будућност, још увек плашите прошлих несрећа и досадашњих непријатеља. Будите уверени од сада ћете имати нове и још страшније крвнике од старих и може се рећи да и не сањате какве вас неслућене недаће вребају. Зато, узмите се у памет преводећи оно што је у свесци забележено. Све што пишете, свако слово, сваку реч, сваки редак, нарочито свако име, све чувајте. Као да чувате зубе или нокте на руци. Све – и оно што ваља и оно што не ваља од ваших писанија – све ћете нам по завршетку посла предати. Не сме се изгубити ни једна једина реч. Треба нарочито пазити да ништа не доспе у руке потомака. Јер, што се потомака тиче, на њих не треба рачунати. Не треба имати никакво поверење у њих. То су већином протуве и убице. И никаква подршка од њих се неће добити. Треба их се клонити као живе ватре. Уверићете се и сами…

С тим речима га отпустише. Свеску Тимотеј узе и чу још само за собом да ће се господа сваког трећег дана распитивати како иде посао.

– Ко прочита кајаће се, ко не прочита, кајаће се – рече Тимотеј, уместо електричне светиљке упали једну свећу с полице, спусти кошуљу с књигом у сафијану на сто и расклопи једну другу књигу да чита. Читао је и спремао се за скок. Знао је, од тога како крене зависиће његов живот. На његовој свећи пламен се везао у чвор, била је дубока ноћ, чула се негде вода како пије. Када је добио утисак да осећа тежину ватре на фитиљу, када су му се развезала унутрашња чула, која су сенке живих чула, узео је свеску у сафијану спреман да почне са радом. Расклопио је свеску и застао на тренутак . Свеска је била потпуно празна. Табула раса. Ни реда није било записано у њој… Сваки лист је засебно проверио, сваки између кажипрста и палца, сваки потом , не верујући својим очима, између палца и великог прста. Ништа није открио. Свеска је била бела као неисписане странице нечијег живота. Тада је помислио :

– Име је једини текст којим располажем.

Тада је сео и почео нешто да пише на комаду хартије. У ушима су му стално звонили прапорци.

Бележио је на грчком текст који је био исписан на лепези његове мајке и који је знао напамет:

„Као што тело има удове, има их и душа…“ писао је Тимотеј. Тај текст са лепезе решио је да преведе на француски и друге језике за ону двојицу за столом.

- Не верујем да ће се усудити да загледају у свеску – мислио је при томе. Као што се ни досада нису усудили да сазнају име чије половине имају на језику… Њих то по свој прилици и не занима. Очигледно га се клоне што више могу. Једино што им је важно то је да то име не дође у јавност. Да остане непознато… И да своју бригу пребаце на другог. На мене , у овом случају.

Укратко, Тимотеј се хватао за сламку.

Прошло је време, уречени дан се приближио, а заточеник није учинио ништа. Ништа није довршио, а и оно што је било започето, било је започето захваљујући његовој машти и довољно је било отворити свеску у сафијану и видети да његов посао не може одговарати оном послу из те свеске, јер тамо није било ни речи бачене на хартију, а он се ипак служио речима. И то се јасно разазнавало. Текст непознатог, ако се то уопште може назвати текстом, био је недосежан и ненадмашив.

Тимотеј је лудео и ту ноћ провео на балкону. Чинило му се да сваки део његове одеће представља неки део предела око куће: појас је значио реку, прорези за дугмад изворе у шуми, а сама кошуља планину у Босни и под њом је осећао да лежи тешка земља са ватром и плодом у себи…

У свој уобичајени час, а то је час кад се кољу петлови који кукурикну пре времена, момци са прапорцима на уху нису дошли по Тимотеја. Дошли су раније. Наредили су му да понесе свеску у сафијану и све своје хартије и белешке. Увели су га у дворану са дугим столом. Ту су седела два човека као и раније и питала га како иде посао. Тимотеј је одговорио да иде, погледао је у своје нокте које је у бесаним ноћима трљао о зид крај постеље и видео десет пута своје лице у својим ноктима. Било је бледо и унезверено. Заточеник није могао наслутити да ли два човека за столом знају тајну свеске у сафијану или не…

Тада један од оне двојице узе од њега свеску и зави је у нову кошуљу. Његове хартије узе онај други, смота их и запечати не загледајући у њих.

– Неће бити превођења свеске у сафијану – рекли су кратко Тимотеју и дали миг људима с прапорцима на ушима. Ови су Тимотеја извели и отпратили у судницу. Свитало је. Тамо су седела три човека и саопштили су му:

– Проглашавамо те таоцем. Људи су склони да царску тајну разгласе. А ти сада ту тајну знаш. Једном, раније или касније, после сто година можда, или одмах, јавиће се неко ко ће име поверено само теби, записати и тако издати тајну. Али биће свакако и таквих који ће име, кад је већ записано, хтети да прочитају и тако разгласе тајну. Да би се заштитили од једних и од оних других, одређујемо тебе, Тимотеје Медошу, за таоца у случајевима обе врсте…

- Како могу јемчити да ће неко ко се, како сами рекосте, није још ни родио, чувати тајну? – примети Тимотеј.

– То је твоја ствар – узвратише судије.

Последње вече Тимотеј је провео у троуглој соби. Али није спавао. Иза трећих врата чуло се те ноћи како неко превлачи огромне столове, како се померају и распоређују дрвене клупе, које деру зидове и под. Када је бука постала неиздржива, Тимотеј устаде и отвори одају. Пред њиме се указа оставица три лакта у ширину, у дужину ни толико. Сопствена врата у њу не би стала. На средини била је столица. Празна и под паучином. А на тој паучини седео је огроман ђаво и љуљао се. Чим га угледа, куче зарежа, на шта се ђаво раскопча. Спреда из чакшира извуче велики маљав реп и њиме запиша куче, које скичећи побеже. Тада ђаво исповрте однекуд нешто као „икону“, нешто попут слике на дасци и показа је Тимотеју. На „икони“ је био насликан човек средњег раста, седамдесетих година, плавих очију хладних од страха, неухрањених ноздрва и мале браде. Од оних двовласих што су ујутру мркодлаки на матер, а увече светлокоси на оца. Изгледао је као да се најео болесног хлеба.

– Знаш ли ко је ово? – упита ђаво. И одмах сам одговори на питање:

– То је човек који ће једнога дана записати теби поверено и забрањено име, човек који ће постати кривац за твоју смрт.

– Ја тог човека никад нисам видео – рече Тимотеј.

– И нећеш – рече ђаво.

– Откуд се узрок казне може јавити после извршења пресуде? Сигурно је да нема начина који нас може вратити уз ток времена од последице натраг ка узроку. Јер, савршеније ствари не могу се сводити на несавршеније. А пошто сви докази леже на том путу од последице ка узроку – ништа на свету се не може доказати. Па ни моја кривица.

На то се ђаво насмеја и у устима му се указа румена светлост. Потом без речи окрете дрвену слику и показа ону другу страну. На тој другој страни „иконе“ било је насликано безброј сићушних особа мушког и женског пола. Одевене на најразличитије начине, оне су све биле у покрету. Лица им Тимотеј није могао разазнати.

– Ово су будући кривци за твоју смрт – рекао је ђаво. Али

нису овде сви. Има их много и неки се нису још ни родили… То су они који ће једном прочитати забрањено име које ти је поверено на чување.

Потом ђаво позва куче, које зацвиле и покорно уђе у оставицу на којој се затворише врата.

*

Следећег дана Тимотеј је погубљен. Пошто је пресуда извршена, образложење је прочитано као опомена. Оно је гласило:

„Јасно је да ће се у будућности појавити неко ко ће, упркос забрани, име које се не сме ставити на хартију записати, као што је сигурно да постоје и они други, који ће то име прочитати, иако се оно прочитати не сме. Према томе, смрт Тимотеја Медоша на закону је заснована, јер је он талац који мора јемчити да се описани поступци неће догодити. А сва одговорност за његову смрт пада на оне који у будућности изврше прекршај против забрана овде прописаних“.

*

Много година после рата у Босни ја, писац ових редова заинтересовао сам се за случај и за судбину љубавника из Котора, госпође Лили Дифи и Тимотеја Медоша. Од кћери покојне госпође Еве добио сам старе хартије и писма, изанђале телефонске траке, једну видео касету и чудну, не увек потпуну причу о троуглој соби у Босни и последњим данима Тимотеја у њој. Од госпођице Ивете добио сам и једно огледало које је некада стајало у улици Filles du Calvaire. Подвргао сам га фотокинези и као у неком палимпсесту прелистао све обрисе који су током година били депоновани у њега. Негде на средини нашао сам најпре сваки за себе, а потом и заједничке одразе госпође Лили Дифи и Тимотеја Медоша. Били су онакви исти какви су потонули у огледало у своје време, док су њих двоје учили математику, само нешто блеђи. Обриси из прошлога миленијума…

Најзад, од госпођице Ивете сам чуо и забрањено име. Чини се да је оно било хотимице саопштено њеној мајци, госпођи Еви, телефоном од стране непознате личности. Заинтересовало ме је и почео сам да трагам за тим именом по литератури. Претурио сам све приручнике, тражио по великим књижницама, по архивима и преко Интернета, али узалуд. Забрањено име није садржавао ниједан речник, ниједна енциклопедија, није га забележила ниједна генеалогија, ниједна историја. Име заиста досад нигде није било забележено. Оно уосталом, није ни личило на име. Помислио сам: зашто не бих учинио оно, што су Тимотејеви џелати толико желели да осујете? Зашто не бих објавио име које су крвници по сваку цену хтели прикрити?

И написао сам и штампао књигу под насловом „Кутија за писање“. У једну од фиока те кутије ставио сам цедуљу са први пут забележеним тајним именом. Тада ми две птице пролетеше кроз сан и ја накнадно схватих шта сам учинио објављујући то име-лозинку први пут. И зашто није то хтела да уради госпођа Ева, смотренија од мене. Записујући то име ја сам уствари постао убица Тимотеја Медоша. Злочин је једино што се може покренути уз матицу времена ка нашим прецима, јер, ево, узрок у тој матици времена може стајати иза последице. Мој преступ узходи натраг у прошли век по својег кривца. Ја сам онај давно предвиђени узрочник Тимотејеве смрти.

У том злочину ја имам саучесника. То си ти, што си насликан с друге стране ђавоље „иконе“. Ти, што си у књизи „Кутија за писање“, или у наслову овог записа на Интернету већ прочитао забрањено име: „Вишња са златном коштицом“.

Штампа

Дела

Portret Milorada Pavica-1

Аутор: Феђа Соретић
Creative Commons Attribution new iconАуторство - Дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела,
као и прерада оригинала, под условом да се наведе име аутора

 

  1. Палимпсести, песме,  Нолит, Београд 1967, 63 стр.
  2. Историја српске књижевности барокног доба, Нолит, Београд 1970, 527 стр.
  3. Месечев каменпесме, Нолит, Београд 1971, 118 стр.
  4. Војислав Илић и европско песништвоМатица српска, Нови Сад 1971, 367 стр.
  5. Гаврил Стефановић Венцловић, СКЗ, Београд 1972, 326 стр.
  6. Војислав Илић, његово време и дело, Просвета, Београд 1972, 346 стр.
  7. Гвоздена завеса, приче, Нови Сад 1973, 222 стр.
  8. Језичко памћење и песнички облик, огледи, Матица српска, Нови Сад 1976, 429 стр.
  9. Коњи светога Марка, приче, Просвета, Београд 1976, 159 стр.
  10. Историја српске књижевности класицизма и предромантизма, Нолит, Београд 1979, 572 стр.
  11. Руски хрт, приче, Слово љубве, Београд 1979, 215 стр.
  12. Нове београдске приче, Нолит, Београд 1981, 360 стр.
  13. Душе се купају последњи путпоезија и проза, Матица српска, Нови Сад 1982, 145 стр.
  14. Рађање нове српске књижевности, СКЗ, Београд 1983, 631 стр.
  15. Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи, Просвета, Београд 1984, 242 стр.
  16. Историја, сталеж и стил, огледи, Матица српска, Нови Сад 1985, 281 стр.
  17. Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи, Просвета, Београд, 1988, 375 (525) стр.
  18. Изврнута рукавица, приче, Матица српска, Нови Сад 1989, 180 стр.
  19. Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade, (двојезично издање), Просвета, Београд 1990, 68 стр.
  20. Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Просвета, Београд 1991, 115+98 стр.
  21. Историја српске књижевности 2, 3, 4(Барок, Класицизам, Предромантизам), Досије и Научна књига, Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.
  22. Позоришни јеловник за увек и дан више, Бата, Београд 1993, 134 стр.
  23. Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање, Просвета, Београд 1994, 195 стр.
  24. Шешир од рибље коже. Љубавна прича, ДраганићБеоград 1996, 80 стр.
  25. Стаклени пуж. Приче са Интернета, ДеретаБеоград, 1998, 154 + 12 стр.
  26. Милорад Павић, Јасмина Михајловић. Две которске приче , Дерета, Београд 1998, 52 + 71 стр.
  27. Глинена армија , Интерпрес, Београд 1999, (Библиофилско издање)
  28. Кутија за писање , Дерета, Београд 1999, 171 стр.
  29. Звездани плашт. Астролошки водич за неупућенеДерета, Београд 2000, 186 стр.
  30. Страшне љубавне приче, изабране и нове. Плато, Београд 2001, 215 стр.
  31. Седам смртних грехова. Плато, Београд 2002, 173 стр.
  32. Две интерактивне драме – Кревет за троје, Стаклени пуж. Дерета, Београд 2002, 150 стр.
  33. Две лепезе из Галате – Стаклени пуж и друге приче. Дерета, Београд 2003, 167 стр.
  34. Невидљиво огледало – Шарени хлеб (роман за децу и остале). Дерета, Београд 2003, 84 + 70 стр.
  35. Уникат. Роман делта са 100 крајева. Дерета, Београд 2004, 170 стр.
  36. Плава свеска. Свих 100 завршетака Униката. Дерета, Београд 2004, 118 стр.
  37. Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж. Дерета, Београд 2004, 274 стр.
  38. Јасмина Михајловић, Милорад Павић – Љубавни роман у две приче. Чигоја, Београд 2004, 63 стр.
  39. Прича која је убила Емилију Кнор. (на српском и енглеском) Дерета, Београд 2005, 44 + 50 стр.
  40. Роман као држава и други огледи. Плато, Београд 2005, 176 стр.
  41. Свадба у купатилу – Весела игра у седам слика. Дерета, Београд 2005, 104 стр.
  42. Друго тело. Побожни роман. Дерета, Београд 2006, 310 стр.
  43. Позориште од хартије. Роман антологија или Савремена светска прича. Завод за уџбенике, Београд 2007, 240 стр.
  44. Љубавне песме принцезе Атех из Хазарског речника - монографија. Слике: Драган Стојков. Сезам медико д.о.о. Београд, Орфеус Нови Сад, 2007, 67 стр.
  45. Све приче. Завод за уџбенике, Београд 2008, 450 стр.
  46. Вештачки младеж. Три кратка нелинеарна романа о љубавиМатица српска, Нови Сад 2009, 157 стр.

Прво издање „Хазарског речника“ – 1984.

***

САБРАНА, ЦЕЛОКУПНА И ИЗАБРАНА ДЕЛА

1. ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА. – Београд, Сарајево, Приштина, Нови Сад: Просвета, Народна књига, Српска књижевна задруга, Свјетлост, Јединство, Матица српска, 1985. – 4 књ.

Књ. 1: Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи. – 242 стр.
Књ. 2: Српске приче. [Избор: Раша Ливада]. – 199 стр.
Књ. 3: Атлас ветрова. [Избор: Раша Ливада]. – 253 стр.
Књ. 4: Мали ноћни роман. Хиландарска повест. – 157 стр.

2. ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА. – Београд, Сарајево, Приштина, Нови Сад: Просвета, Народна књига, Српска књижевна задруга, Свјетлост, Јединство, Матица српска, 1988. – 4 књ.

Књ. 1: Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи. – 302 стр.
Књ. 2: Српске приче. [Избор: Раша Ливада]. – 184 стр.
Књ. 3: Атлас ветрова. [Избор: Раша Ливада]. – 237 стр.
Књ. 4: Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи. – 395 стр.

3. САБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА. – Београд: Просвета, 1990. – 7 књ.

Књ. 1: Гвоздена завеса. Приче. – 204 стр.
Књ. 2: Коњи светога Марка. Приче. – 183 стр.
Књ. 3: Руски хрт. Приче. – 266 стр.
Књ. 4: Изврнута рукавица. Приче. – 177 стр.
Књ. 5: Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи. – 412 стр.
Књ. 6: Предео сликан чајем. Роман. – 400 стр.
Књ. 7: Анахорет у Њујорку. Песме. – 305 стр.

4. ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА / приредила Јасмина Михајловић. – Београд: Бата, Орбис, North American. – 5 књ.

Књ. 1: Гвоздена завеса. Приче. [Предговор Јасмине Михајловић]. – 245 стр.
Књ. 2: Коњи светога Марка. Приче. [Предговор Саве Бабића]. – 216 стр.
Књ. 3: Руски хрт. Приче. [Предговори Алена Боскеа и Драшка Ређепа]. – 287 стр.
Књ. 4: Изврнута рукавица. Приче. [Предговори Зорана Глушчевића и Јована Делића]. – 214 стр.
Књ. 5: Заувек и дан више. Позоришни јеловник. [Био-библиографски прилози]. – 136 стр.

5. ЗАПИС НА КОЊСКОМ ЋЕБЕТУ. НОВЕ БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ / Милорад Павић. Избор и поговор: Александар Јерков. – Београд: Драганић, 1994. – 281 стр.

6. ЛЕТЕЋИ ХРАМ. ПОЕЗИЈА / Милорад Павић. Избор и поговор: Драшко Ређеп. – Зрењанин: Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, „Зенит“, 1995. – 155 стр.

7. МЕДИТЕРАНСКЕ ПРИЧЕ / Милорад Павић. Избор и поговор: Александар Јерков. – Подгорица: Октоих, 1995. – 179 стр.

8. САБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА. – Београд: Драганић, 1996. – 10 књ.

Књ. 1: Гвоздена завеса. Приче. – 180 стр.
Књ. 2: Коњи светога Марка. Приче. – 182 стр.
Књ. 3: Руски хрт. Приче. – 238 стр.
Књ. 4: Изврнута рукавица. Приче. – 174 стр.
Књ. 5: Хазарски речник. Роман-лексикон од 100.000 речи. – 360 стр.
Књ. 6: Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи. – 427 стр.
Књ. 7: Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру. – 160 стр.
Књ. 8: Последња љубав у Цариграду. Роман-тарот. – 207 стр.
Књ. 9: Заувек и дан више. Позоришни јеловник. [Поговор: Александар Јерков]. – 182 стр.
Књ. 10: Анахорет у Њујорку. Песме. [Биобиблиографија Милорада Павића: Јасмина Михајловић]. – 421 стр.

9. АНЂЕО С НАОЧАРИМА. ПАНОНСКЕ ЛЕГЕНДЕ / Милорад Павић. Избор и поговор: Јован Зивлак. – Београд: Драганић, 2000. – 249 стр.

10. СТРАШНЕ ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ / Милорад Павић. – Београд: Плато, 2001. – 215 стр.

11. НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ МИЛОРАДА ПАВИЋА. – Београд: Дерета, 2002. – 6 књ.

Књ. 1: Прича о трави. – 200 стр.
Књ. 2: Врата сна. – 211 стр.
Књ. 3: Девет киша. – 214 стр.
Књ. 4: Царски рез. – 266 стр.
Књ. 5: Стаклени пуж. – 147 стр.
Књ. 6: Две которске приче (са Јасмином Михајловић). – 96 стр.

12. ДВЕ ЛЕПЕЗЕ ИЗ ГАЛАТЕ, СТАКЛЕНИ ПУЖ И ДРУГЕ ПРИЧЕ / Милорад Павић. Београд: Дерета, 2003. – 167 стр.

13. СВЕ ПРИЧЕ / Милорад Павић. Приредио: Петар Пијановић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008. – 450 стр.

14. . ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА. Избор и поговор: Александар Јерков. – Београд: Вулкан, 2014. – 10 књ.

Књ. 1: Хазарски речник. – 292 стр.
Књ. 2: Предео сликан чајем. – 324 стр.
Књ. 3: Унутрашња страна ветра. – 110 стр.
Књ. 4: Последња љубав у Цариграду. Уникат. – 227 стр.
Књ. 5: Друго тело. Вештачки младеж. – 293 стр.
Књ. 6: Београдске приче. – 215 стр.
Књ. 7: Медитеранске приче. – 159 стр.
Књ. 8: Српске приче. – 142 стр.
Књ. 9: Мали је свет. – 151 стр.
Књ. 10: Последња прича. – 214 стр.

15. Милорад Павић - критичко издање "Хазарског речника", едиција Десет векова српске књижевности, Матица српска, Нови Сад, 2019.

У антологијској едицији Десет векова српске књижевности, коју издаје Матица српска, изашла је књига Милорад Павић (десето коло, 2019). Приређивач је др Јелена Марићевић. Књига садржи критичко издање Хазарског речника, обиман предговор приређивача под насловом Лет кроз пределе Павићеве Византије, избор из поезије и прозе, хронологију, селективну библиографију, као и неколико репрезентативних текстова о Павићу других аутора.

16. Романи (Хазарски речник, Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, Последња љубав у Цариграду, Уникат и Друго тело), "Космос" Београд - "Нова књига" Подгорица, 2019.

 

Штампа

Издања

ХАЗАРСКИ РЕЧНИК Роман лексикон
Просвета, Београд, 1984; Српска књижевна задруга, Београд 1985; Народна књига, Београд 1985; Матица српска, Нови Сад 1985; Јединство, Приштина 1985; Књижевне новине, Београд 1986; Помурска заложба, Мурска Собота (Словенија) 1986; Форум, Нови Сад/Budapest 1987; Tatran, Bratislava 1987; Belfond, Paris 1988; Norstedts, Stockholm 1988; Carl Hanser Verlag, München/Wien 1988; Garzanti, Milano 1988; Knopf, New York 1988; Свјетлост, Сарајево 1988; Hamish Hamilton, London 1989; Marco Zero, Sao Paulo 1989; Centrum, Danmark 1989; Bert Bakker, Amsterdam 1989; Anagrama, Barcelona 1989; Columna, Barcelona 1989; Vintage International (Random House), New York 1989; Reader’s Club, London 1989; Penguin Books, London 1989; Народна култура, Софија 1989; Book of the Monte Club, New York 1990; Ma’ariv, Tel Aviv 1990; Dom Quixote, Lisboa 1990; Odeon, Praha 1990; Tammi, Helsinki 1990; Deutscher Taschenbuch Verlag, Munchen 1991; Herodots, Athens 1991; Tokyo Sogen Sha, Tokyo 1993; Pocket, Paris 1993; TCHU, Warszawa 1993; Mitos, Istanbul 1996; Драганић, Београд 1996; Дерета, Београд 1996 (превод на енглески); Софиа, Киев 1996; Дерета, Београд 1997; Азбука, Москва 1997; Класика, Лавов 1998; Азбука, Санкт-Петербург 1998; Nemira, Bukurest 1998; M&B, Seoul 1998; Multimedia, Београд (CD-ROM издање), 1998; Shanghai Translation Publishing House, Shanghai 1999; Multimedia, Београд (II допуњено CD-ROM издање), 2001; Version „androgyne“ definitive – Une reedition capitale, Memoire du livre, Paris, 2002; Ma-No, Nova Gorica, 2002; андрогино издање, Дерета, Београд, 2003; Vydavidelstvo Slovart, Bratislava, 2003; Folio, Harkov, 2004; Solum Forlag, Oslo, 2004; Tchu, Varsava, 2004, elektronsko izdanje (na srpskom, ruskom, engleskom i švedskom), Stokholm, 2005, Strumica, 2006.

ПРЕДЕО СЛИКАН ЧАЈЕМ. Роман за љубитеље укрштених речи:

Просвета, Београд 1988; Српска књижевна задруга, Београд 1988; Народна књига, Београд 1988; Матица српска, Нови Сад 1988; Јединство, Приштина 1988; Свјетлост, Сарајево 1988; Belfond, Paris 1990; Knopf, New York 1990; Random House, New York 1990; Companhia Das Letras, Sao Paulo 1990; Carl Hanser Verlag, München/Wien 1991; Garzanti, Milano 1991; Hamish Hamilton, London 1991; Согласје (часопис) Москва 1991; Anagrama, Barcelona 1991; Penguin Books, London 1992; Bert Bakker, Amsterdam 1992; Ma’ ariv, Tel Aviv 1993; Herodots, Athens 1996; Драганић, Београд 1996; Дерета, Београд 1997; Азбука, Санкт-Петербург 1998; Ma-No, Nova Gorica, 2003.

УНУТРАШЊА СТРАНА ВЕТРА или Роман о Хери и Леандру: Просвета, Београд 1991; Belfond, Paris 1992; Garzanti, Milano 1992; Knopf, New York 1993; Random House, 1993; Espasa Calpe, Madrid 1993; Mitos, Istanbul 1993; Estia, Athens 1994; Народна књига, Београд 1994; Carl Hanser Verlag, München/Wien 1995; Tokyo Sogen Sha, Tokyo 1995; Symposion, Stockholm/Stehag 1995; Драганић, Београд 1996; Дерета, Београд 1997; Yasnaya Polyana (часопис), Москва 1997; Азбука, Санкт Петербург 1999; Ma-No, Nova Gorica, 2002; Paralela 45, Bukurešt, 2003, Petrus, Bratislava, 2005.

ПОЗОРИШНИ ЈЕЛОВНИК ЗА УВЕК И ДАН ВИШЕ, драма: Бата, Београд 1993; Monitor, Kristianstad (Švedska) 1994; Inostrannaya literatura (часопис), Moskva 1995; Драганић, Београд 1996; Дерета, Београд 1997 (енглеска верзија); Estia, Athens 1998; Амфора, Санкт Петербург 2000.

ПОСЛЕДЊА ЉУБАВ У ЦАРИГРАДУ, приручник за гатање. Тарот роман: Просвета, Београд 1994; Estia, Athens 1997; Драганић, Београд 1996; Дерета, Београд 1997; Inostrannaya literatura (часопис), Москва 1997; Peter Owen Publishers, London 1998; Народна култура, Софија 1998; Dufour Editions, Pennsylvania, USA 1999; Класика, Л’вов 1999; Азбука, Санкт Петербург 1999; Noir sur Blanc, Montricheur, 2000; Agate, Istanbul 2000; Akal Literaria, Madrid 2000; Ma-No, Nova Gorica, 2004.

ТРЕЋИ АРГУМЕНТ – стрип по мотивима прозе Милорада Павића: Просвета, Ниш, 1995; енглеско издање, Просвета, Ниш, 1995.

КУТИЈА ЗА ПИСАЊЕ: Дерета, Београд 1999; Азбука, Санкт Петербург 2000; Ma-No, Nova Gorica, 2003.

ЗВЕЗДАНИ ПЛАШТ, астролошки водич за неупућене: Дерета, Београд 2000; Ma – No, Nova Gorica 2000; Азбука, Санкт Петербург 2001; Класика, Л’вов, 2002.

ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА, приче: Матица српска, Нови Сад 1973; Просвета, Београд 1990; Бата, Београд 1993; Belfond, Paris 1994; Драганић, Београд 1996; Амфора, Санкт Петербург 2002.

КОЊИ СВЕТОГА МАРКА, приче: Просвета, Београд 1976; Бата, Београд 1993; Belfond, Paris 1995; Драганић, Београд 1996.

 РУСКИ ХРТ, приче: Слово љубве, Београд 1979; Просвета, Београд 1990; Belfond, Paris 1991; Бата, Београд 1993; Mitos, Istanbul 1994; Драганић, Београд 1996; Амфора, Санкт Петербург 2000.

ЛОВЦИ НА СНОВЕ, приче: Руски хрт, Изврнута рукавица, Гвоздена завеса, Кревет за троје, Страшне љубавне приче, Шешир од рибље коже: Азбука, Петроград, 2004.

ИЗВРНУТА РУКАВИЦА, приче: Матица српска, Нови Сад 1989; Просвета, Београд 1990; Бата, Београд 1993; Драганић, Београд 1996.

ШЕШИР ОД РИБЉЕ КОЖЕ, љубавна прича: Драганић, Београд 1996; Editions du Rocher, Paris 1997; Иностранная литература (часопис), Москва 1997; Kastanioti, Athens 1999.

СТАКЛЕНИ ПУЖ, приче са Интернета: Дерета, Београд, 1998; Kastanioti, Athens 1999; Амфора, Санкт Петербург 2000.

СТРАШНЕ ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ, изабране и нове: Плато, Београд, 2001; Азбука, Петроград, 2002, 2003.

СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА: Плато, Београд, 2002; Editorial Sexto Piso, Mexico, 2003, Азбука, Петроград, 2004, Дерета, Београд, 2005.

НЕВИДЉИВО ОГЛЕДАЛО и ШАРЕНИ ХЛЕБ, роман за децу и остале: Дерета, Београд 2003; ЗебраЕ, Москва 2004.

РОМАН КАО ДРЖАВА, огледи: ЗебраЕ, Москва, 2004.

УНИКАТ, роман-делта: Дерета, Београд, 2004; 2006.

ПЛАВА СВЕСКА, каталог свих сто завршетака романа-делте Уникат: Дерата, Београд, 2004.

ИНТЕРАКТИВНЕ ДРАМЕ – ЗАУВЕК И ДАН ВИШЕ, КРЕВЕТ ЗА ТРОЈЕ, СТАКЛЕНИ ПУЖ: Дерета, Београд, 2004.

ЉУБАВНИ РОМАН У ДВЕ ПРИЧЕ – Јасмина Михајловић, Милорад Павић: Чигоја, Београд, 2004.

ПРИЧА КОЈА ЈЕ УБИЛА ЕМИЛИЈУ КНОР – на српском и енглеском: Дерета, Београд, 2005.

РОМАН КАО ДРЖАВА И ДРУГИ ОГЛЕДИ: ЗебраЕ, Москва, 2004; Плато, Београд, 2005.

САБРАНА ДЕЛА: Просвета, Београд 1990 (1-7); Драганић, Београд 1996 (1-10); Дерета, Београд 2002-2004 (романи: Хазарски речник, Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, Последња љубав у Цариграду, Кутија за писање, Звездани плашт, Уникат; збирке прича: Врата сна, Девет киша, Прича о трави, Царски рез, Две лепезе из Галате; интерактивне драме: Заувек и дан више, Кревет за троје, Стаклени пуж).

СВАДБА У КУПАТИЛУ – ВЕСЕЛА ИГРА У СЕДАМ СЛИКА (драма): Дерета, Београд, 2005.

ДРУГО ТЕЛО (роман): Азбука, Москва, 27. 10. 2006; Дерета, Београд, децембар 2006;

ПОЗОРИШТЕ ОД ХАРТИЈЕ (роман антологија или савремена светска прича): Завод за уџбенике, Београд, 2007.

ДРУГО ТЕЛО (ново, допуњено издање романа): Euro Giunti, Београд, 2008;

СВЕ ПРИЧЕ: Завод за уџбенике, Београд, 2008;

ВЕШТАЧКИ МЛАДЕЖ (Три кратка нелинеарна романа о љубави: Матица српска, Нови Сад, 2009.

Штампа

Павић у позоришту

Павић у позоришту XXI века

  • Заувек и дан више, Камерни театар града Вороњежа, режија Михаил Бичов, 2000 – Вороњеж
  • Хазарски речник, Театар Особњак, режија Алексеј Сљусарчук, 2002 -Петроград
  • Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2002 – Београд, Љубљана
  • Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2003 – Нови Сад (Стеријино позорје)
  • Заувек и дан више; Московски художествени академски театар Чехова; режија Владимир Петров; 2002 – Москва
  • Хазарски речник; мултимедијална представа у Синагоги; 2003 – Праг
  • Кревет за троје; ЛЕНСОВЕТ театар, режија Владимир Петров; 2003 – Петроград
  • Хазарски речник; фестивал „Нови акценти“, режија Doroteja Schroeder i Nina Guhlstorff; 2003 – Аугсбург
  • Хазарски речник; 45 Bleecker Theatre, режија Erica Gould; 2003 – Њујорк
  • Кревет за троје, Драмтеатар, режија Виталиј Захаров, 2004 – Прокопјевск
  • Засекогаш и уште еден ден, Народен театар – Битола,  режија Мартин Кочовски, април 2004 – Битола
  • Свадба у купатилу, Позориште на Теразијама, режија Саша Габрић; 2007 – Београд
  • Кревет за троје (мјузикл), Компанија „Красс“, режија Марија де Валухов; 2010 – Москва

  • Петкутин и Калина (Play Pavich), Позориште Приједор, адаптација и режија Градимир Гојер; 7. мај 2011. – Приједор

  • Кревет за троје, Радио Београд 2, режија Милан Јелић, адаптација Владимир Б. Поповић, Београд, децембар 2012.
  • LEXICON-lite - женска верзија-ремикс, Театар "Особњак", 2016.

Theatre Menu „For Ever and a Day“
(Позоришни јеловник „За увек и дан више“)

Moscow Art Academic Theatre of Chekhov

The Moscow Theatre „MHAT“, established by Stanislawski and famous for Chekhov plays, has prepared for the stage „The Theatre Menu“ by Milorad Pavić, directed by Vladimir Petrov and translated by Natalia Vagapova.

World premiere, April 21, 2002

Dictionary of the Khazars
(„Хазарски речник“)

International co-production, directed by Tomaž Pandur.

World premiere, 2002, Belgrade-Ljubljana

  • DICTIONARY OF THE KHAZARS – performed by the International troop „Pandur Theaters“, Belgrade, Ljubljana, Belgrade, 2002
  • ХАЗАРСКИ РЕЧНИК – представа у извођењу Интернационалне трупе „Pandur Theaters“, Београд, Љубљана, Београд, 2002.
  • HAZARSKI REČNIK – predstava u izvođenju Internacionalne trupe „Pandur Theaters“, Beograd, Ljubljana, Beograd, 2002.
Штампа

Преводи

ПРЕВОДИ - TRANSLATIONS - ПЕРЕВОДЫ

РУСКИ – RUSSIAN – РУССКИЙ ЯЗЫК

Хазарский словарь (Хазарски речник)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 1991, 1995, 1997, 1998(2), 1999, 2000, 2001(4), 2002(3), 2003(5), 2004, 2005, 2007 , 2009, 2016 (2).
  2. ACT , 2007.
  3. Санкт-Петербург, Амфора2009, 2013.
  4. Киев, “Софиа”, 1996. (издање на руском језику)
  5. ICIS Creative Factory AB, Stockholm, 2005. (interactive internet edition )
  6. Санкт-Петербург, Лениздат-классика, 2013. ( Мужская версия ), (Женская версия)

Пейзаж нарисованный чаем (Предео сликан чајем)

  1. Москва, Согласие, 1991.
  2. Санкт-Петербург, Азбука, 1998, 2000, 2001(2),2002, 2003(2), 2005, 2007 , 2016.
  3. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  4. Санкт-Петербург, Лениздат – классика, 2013 .
  5. Санкт-Петербург, Амфора 2016.

Внутренняя сторона ветра (Унутрашња страна ветра)

  1. Москва, ЯП, 1997.
  2. Санкт-Петербург, Азбука, 1999, 2000(2), 2001(2),2003, 2005.
  3. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  4. Лениздат – классика, 2013.
  5. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Последняя любовь в Константинополе (Последња љубав у Цариграду)

  1. Москва, ИЛ, 1997.
  2. Санкт-Петербург, Азбука, 1999, 2000, 2001(2), 2002,2003(3), 2004, 2005, 2007, 2016,
  3. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  4. Лениздат – классика, 2013.
  5. Санкт-Петербург, Амфора 2016.

Ящик для письменных принадлежностей (Кутија за писање)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2000, 2001(2), 2002, 2003(3), 2004, 2005, 2007.
  2. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  3. Лениздат – классика, 2013.
  4. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Стеклянная улитка (рассказы) (Стаклени пуж)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2000.
  2. Санкт-Петербург, Азбука, 2000, 2001 .

Русская борзая (рассказы) (Руски хрт)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2000.
  2. Санкт-Петербург, Азбука, 2001.

Звездная мантия (Звездани плашт)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2001(3), 2002, 2003(3), 2004, 2005.
  2. Санкт-Петербург, Амфора, 2010.
  3. Лениздат – классика, 2013.
  4. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Кони святого Марка (рассказы) (Коњи светога Марка)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2001.

Железный занавес (рассказы) ( Гвоздена завеса)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2002.
  2. Санкт-Петербург, Азбука,2003, 2005.

Шляпа из рыбьей чешуи (Шешир од рибље коже)

  1. Иностранная литература, No 1, 1997.

Вечность и еще один день . Меню для театрального ужина (Заувек и дан више – драма)

  1. Иностранная литература, No 3, 1991.

Страшные любовные истории (Страшне љубавне приче)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2002, 2003(2), 2005, 2008.
  2. Санкт-Петербург, Пальмира, 2018.

Вывернутая перчатка (Изврнута рукавица)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2002(2), 2003.

Избранное (Изабрана дела)

  1. Санкт-Петербург, Азбука-классика, 2002.

Кровать для троих (Пьесы: Кроватъ для троих, Стекянная улитка, Вечность и еще один день) ( Кревет за троје – драме)

  1. Санкт-Петербург, Азбука,2003(2), 2005, 2008.

Ловцы снов (Собрание рассказов) (Ловци на снове – избор прича)

  1. Санкт-Петербург, Азбука,2003(2), 2004.

Роман как держава (Роман као држава – есеји)

  1. Москва, ЗебраЕ, 2004.

Невидимое зеркало – Пестрый хлеб (Невидљиво огледало – Шарени хлеб)

  1. Москва, ЗебраЕ, 2004.

Семь смертных грехов (Седам смртних грехова)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2004, 2005.
  2. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  3. Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

Комната в которой исчезают шаги (Собрание рассказов)
(Соба у којој нестају кораци – избор прича)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2005.

Ящик для письменных принадлежностей (аудиокнига MP3) (Кутија за писање)

  1. Союз , 2006.

Последняя любовь в Константинополе (аудиокнига MP3) (Последња љубав у Цариграду)

  1. Союз , 2006.

Два романа о любви (Два романа о љубави)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2007.

Эротические истории (Еротске приче)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2006.

Уникальный роман (Уникат)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2006 .
  2. Санкт-Петербург, Амфора 2010.
  3. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Другое тело (Друго тело)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2007.
  2. Санкт-Петербург, Амфора, 2011.
  3. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Бумажный театр: роман-антология (Позориште од хартије)

  1. Санкт-Петербург, Азбука, 2009.
  2. Санкт-Петербург, Амфора, 2011.
  3. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Мушка (Veštački mladež )

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2009.
  2. Лениздат – классика, 2013.
  3. Санкт-Петербург, Пальмира 2018.

Биография Белграда (Биографија Београда – есеји )

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2009.
  2. Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

Разноцветные глаза: сборник рассказов (Разнобојне очи – изабране приче)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

Невидимая сторона луны (Невидљива страна Месеца – избор прича)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

Двери сна (Двери сна – избор прича)

  1. Санкт-Петербург, Амфора, 2012.

Дневная книга (Ящик для письменных принадлежностей, Уникальный роман) - Дневна књига (Кутија за писање, Уникат)

  1. Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

Ночная книга (Звездная мантия - Бумажный театр) - Ноћна књига ( Звездани плашт - Позориште од хартије)

  1. Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

Смерть святого Савы. Рассказы и новеллы (Смрт Светог Саве)

  1. Санкт-Петербург, Пальмира 2018.

ЕНГЛЕСКИ – ENGLISH - АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК

Dictionary of the Khazars

  1. Knopf, New York, 1988 .
  2. Hamish Hamilton, London, 1989.
  3. Penguin, London, 1989.
  4. Reader’s Club, London, 1989 .
  5. Vintage International, New York, 1989.
  6. Book of the Monte Club, New York, 1990.
  7. Dereta, Belgrade, 1996, 2017 .
  8. ICIS Creative Factory AB, Stockholm, 2005 . ( interactive internet edition )

Landscape Painted with Tea (Предео сликан чајем)

  1. Knopf, New York, 1990 .
  2. Vintage International, New York, 1990 .
  3. Hamish Hamilton, London, 1991 .
  4. Penguin, London, 1992 .
  5. Дерета, Београд, 2018 .

The Inner Side of the Wind (Унутрашња страна ветра)

  1. Knopf, New York, 1993 .
  2. Vintage International, New York, 1993 .
  3. Dereta, Belgrade, 1998.
  4. Dereta, Belgrade, 2016.

Third Argument - comic based on the writings of Milorad Pavić (Трећи аргумент – стрип)

  1. Prosveta, Niš, 1995.

A Theater Menu For Ever and a Day (Заувек и дан више – драма)

  1. Dereta, Belgrade, 1997.

Damascene. A tale for computer and compasses (internet edition) (Дамаскин – интерактивна прича)

  1. Enterzone – ezone.org, 1998 .

Last Love in Constantinople (Последња љубав у Цариграду)

  1. Peter Owen Publishers, London, 1998 .
  2. Dufour Editions, Pennsylvania, USA, 1999.

Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade

  1. Dereta, Belgrade, 1990, 2007,2012.

The Glass Snail. A Pre-Christmas Tale (internet edition) (Стаклени пуж – интерактивна прича)

  1. Word Circuits, August 2003.

Unique Item (Уникат)

  1. Dereta , Belgrade, 2005.

The Tale That Killed Emily Knorr (Прича која је убила Емилију Кнор)

  1. Dereta, Belgrade, 2005.

Second Body [Kindle Edition e-book] (Друго тело)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2010.

Second Body (Друго тело)

  1. Dereta, Belgrade, 2015.

Unique Item – Delta Novel [Kindle Edition e-book] (Уникат)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2010.

Blue Book . A sequel with all 100 endings of Unique Item [Kindle Edition e-book ] (Плава свеска – 100 крајева романа Уникат)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2010.

Dictionary of the Khazars [Kindle Edition e-book]

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2012.

The Inner Side of the Wind [Kindle Edition e-book] (Унутрашња страна ветра)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2012.

Last love in Constantinople [Kindle Edition e-book] (Последња љубав у Цариграду)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2012.

Forever And a Day [Kindle Edition e-book] (Заувек и дан више - изабране приче, песме и драма)

  1. Amazon.com, Kindle Store, 2012.

The Writing Box (Кутија за писање)

  1. Народна библиотека Србије, Београд, 2012 .
  2. Amazon.com, Kindle Store, 2016.

ФРАНЦУСКИ – FRENCH – FRANÇAIS

Le Dictionnaire Khazar

  1. Edition Belfond, Paris, 1988 (2).
  2. Pierre Belfond, pocket, England, 1993.
  3. Memoire du livre, Paris, 2002 .
  4. Le Nouvel Attila, Paris, 2015.

Paysage peint avec du the (Предео сликан чајем)

  1. Belfond, Paris, 1990 .

Le Levrier russe (nouvelles) (Руски хрт)

  1. Belfond, Paris, 1991 .

L’ Envers du vent, Ou Le Roman De Héro Et Léandre (Унутрашња страна ветра)

  1. Belfond, Paris, 1992 .

Le Rideau de fer (nouvelles) (Гвоздена завеса)

  1. Belfond , Paris, 1994 .

Les Chevaux de Saint-Marc (nouvelles) (Коњи светог Марка)

  1. Belfond, Paris, 1995 .

Le Chapeau en peau de poisson (Шешир од рибље коже)

  1. Editions du Rocher, Monaco, 1997 .

Dernier amour a Constantinople (Последња љубав у Цариграду)

  1. Les editions noir sur blanc, Paris, 2000 .

Les miroirs empoisonnés (Отровна огледала – избор прича)

  1. Venus d’ailleurs, Gajan, 2012 .

La boîte à écriture (Кутија за писање),

  1. Le Nouvel Attila, 2021.

НЕМАЧКИ – GERMAN – DEUTSCH

Das Chasarische Worterbuch – Lexikonroman

  1. Carl Hanser Verlag, Munchen, Wien, 1988 .
  2. Deutche Taschenbuch Verlag, Munchen, 1991.

Landschaft in Tee Gemalt (Предео сликан чајем)

  1. Carl Hanser Verlag, Munchen, Wien, 1991 .

Die inwendige Seite des Windes oder Der Roman von Hero und Leander (Унутрашња страна ветра)

  1. Carl Hanser Verlag, Munchen Wien, 1995 .

Quadrille (Quint Buchholz, BuchBilderBuch)

  1. Sanssouci Verlag, Zurich, 1997 .

ИТАЛИЈАНСКИ – ITALIAN – L'ITALIANO

Dizionario dei Chazari

  1. Garzanti Editore, Milano, 1988 , Voland, Roma, 2020.

Paesaggio dipinto con il te (Предео сликан чајем)

  1. Garzanti Editore, Milano, 1991 .

Il lato interno del vento (Унутрашња страна ветра)

  1. Garzanti Editore, Milano, 1992 .

ШПАНСКИ - SPANISH – SPAGNOLO

Diccionario jazaro

  1. Editorial Anagrama, Barcelona, 1989 . 2016.

Paisaje pintado con te (Предео сликан чајем)

  1. Editorial Anagrama, Barcelona, 1991.

La cara interna del viento (Унутрашња страна ветра)

  1. Espasa calpe, Madrid, 1993 .

El ultimo amor en Constantinopla

  1. Akal Literaria, Madrid, 2000 .

Siete pecados capitales (Седам смртних грехова)

  1. Editorial Sexto Piso, Coyoacan, México, 2003 , 2007.

Pieza única (Уникат)

  1. Editorial Sexto Piso, Madrid ( España), 2007.
  2. Editorial Sexto Piso, México, 2011 .
  3. Editorial Sexto Piso, México, 2018.

Pieza Unica: cuaderno azul (Плава свеска – 100 крајева романа Уникат)

  1. Editorial Sexto Piso, Coyoacan, México, 2007.

Segundo cuerpo (Друго тело)

  1. Editorial Sexto Piso, San Miguel (México), 2011.

PORTUGALSKI – PORTUGUESE - PORTUGUESA

Dicionario Kazar

  1. Sao Paulo, Marco Zero, 1989 .
  2. Lisboa, Dom Quixote, 1990.

Paisagem pintada com cha (Предео сликан чајем)

  1. Sao Paulo, Companhia Das Letras, 1990 .

КАТАЛОНСКИ – CATALAN - CATALÀ

Diccionari Khazar

  1. Barcelona, Columna edicions, llibres i co, 1989, 2002.

ШВЕДСКИ -SWEDISH – ШВЕДСКИЙ

Kazarisk uppslagsbok

  1. Norstedts Forlag, Stockholm, 1988 .
  2. ICIS Creative Factory AB, Stockholm, 2005. ( interactive internet edition )

For alltid och en dag (Заувек и дан више)

  1. Monitor Forlaget, Kristianstad 1994.

Vindens insida (Унутрашња страна ветра)

  1. Symposion, Stockholm, 1995 .

ДАНСКИ – DANISH - DANSK

Khazarernes Bog

  1. Denmark, Centrum, 1989.

НОРВЕШКИ – NORWEGIAN - NORSK

Kazarenes Leksikon

  1. Oslo, Solum Forlag, 2004 .

ФИНСКИ – FINNISH - SUOMI

Kasaarisanakirja

  1. Kistannusosakeyhtio Tammi, Helsinki, 1990.

ХОЛАНДСКИ – NEDERLANDS - DUTCH

Het Chazaars woordenboek

  1. Uitgeverij Bert Bakker, Amsterdam, 1989 .

Landschap Geschilderd met Thee (Предео сликан чајем)

  1. Uitgeverij Bert Bakker, Amsterdam, 1992 .

ЛИТВАНСКИ - LIETUVIŲ - LITHUANIAN

Vidinė vėjo pusė (Унутрашња страна ветра)

  1. Lijetuvos rasitoju sajungos leidikla, Vilna, 2006.

Antrasis kūnas (Друго тело)

  1. Lijetuvos rasitoju sajungos leidikla, Vilna, 2007.

Chazarų žodynas

  1. Lijetuvos rasitoju sajungos leidikla, Vilna, 2010.

ЕСТОНСКИ – EESTI - ESTONIAN

Kasaari sõnastik: Romaan-leksikon, 100 000 sõna.

  1. Tallinn, Varrak, 2005.

Tuule sisemine pool ehk romaan Herost ja Leandrosest (Унутрашња страна ветра)

  1. Tallinn, Loomingu Raamatukogu, 2008 .

ЛЕТОНСКИ – LATVIEŠU - LATVIAN

Hazāru vārdnīca. Leksikonromāns (Хазарски речник)

  1. Rīga, Jāņa Rozes apgāds, 2006.

СЛОВЕНАЧКИ – SLOVENIAN – СЛОВЕНСКИЙ

Hazarski besednjak

  1. Pomurska založba, Murska Sobota, 1985 .
  2. Ma-No, Nova Gorica, 2002 .

Zvezdni plašč

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2000.

Notranja stran vetra

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2002 .

Skrinjica za pisanje

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2003.

Pokrajina, naslikana s čajem

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2003.

Poslednja ljubezen v Carigradu

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2003, 2004.

Unikat – roman delta

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2005.

Zgodba, ki je ubila Emilijo Knorr (прича која је убила Емилију Кнор)

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2006.

Ljubezenski roman v dveh zgodbah (Љубавни роман у две причe)
(Јасмина Михајловић, Милорад Павић)

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2006 .

Drugo telo

  1. Ma-No, Nova Gorica, 2007.

СЛОВАЧКИ – SLOVAK - SLOVENSKÝ

Chazarsky slovnik

  1. Bratislava, Vydavatelstvo Slovart, 2003, 2006.

Vnutorna strana vetra

  1. Bratislava, Petrus, 2005 .

Posledná láska v Carihrade (Последња љубав у Цариграду)

  1. Bratislava, Slovart, 2007.

Druhé telo (Друго тело)

  1. Bratislava, Slovart, 2008.

Krajina maľovaná čajom (Предео сликан чајем)

  1. Bratislava, Slovart, 2010.

Znamienko krásy (Вештачки младеж)

  1. Bratislava, Slovart, 2011 .

Strašné príbehy o láske (Страшне љубавне приче)

1. Bratislava, Asociácia Corpus, 2019.

ПОЉСКИ – POLISH - POLSKI

Slownik Chazarski

  1. Warszawa, tCHu, 1993, 2004.

Kolorowy chleb – Niewidzialne lustro (Шарени хлеб - Невидљиво огледало)

  1. Warszawa, Philip Wilson, 2005.

Siedem grzechow glownych (Седам смртних грехова)

  1. Warszawa, tCHu, 2007 .

Drugie cialo (Друго тело)

  1. Warszawa, tCHu, 2007 .

Papierowy teatr (Позориште од хартије)

  1. Gdansk, Spółdzielnia Literacka, 2008.

ЧЕШКИ – CHECH - ČESKY

Chazarský slovník

  1. Praha, Odeon, 1990 .
  2. Praha, Mlada fronta, 2011.

Papírové divadlo (Позориште од хартије)

  1. Praha, Mlada fronta, 2009.

Vnitřní strana větru (Унутрашња страна ветра)

  1. Praha, Mlada fronta, 2009.

МАЂАРСКИ – MAGYAR - HUNGARIAN

Kazar szotar

  1. Forum, Novi Sad, 1987.
  2. Cartaphilus kiadói kft. , 2006.

A tusszogo ikon (Икона која кија – избор прича)

  1. Forum, Novi Sad, 1991 .
  2. Pécs, Jelenkor kiadó kft. , 1993.

РУМУНСКИ – ROMANIAN - ROMÂNĂ

Dictionarul khazar

  1. Bucuresti, Nemira, 1998.
  2. Editura Paralela 45, 2004 .

Peisaj pictat in ceai (Предео сликан чајем)

  1. Bucuresti, Editura Univers, 2000 .

Partea launtrica a vintului, Sau Roman Despre Hero si Leandru (Унутрашња страна ветра)

  1. Bucuresti, Editura Paralela 45, 2003 .

Ultima iubire la Tarigrad (Последња љубав у Цариграду)

  1. Bucuresti, Editura Paralela 45, 2006 .

Mantia de stele (Звездани плашт)

  1. Bucuresti, Humanitas fiction, 2008.

Celalalt trup (Друго тело)

  1. Bucuresti, Editura Paralela 45, 2009.

Unicat. Cartea cu o sută de finaluri (Уникат)

  1. Bukurešt, Editura Pandora M (Editura TREI), 2015.

БУГАРСКИ – BULGARIAN - БЪЛГАРСКИ

Хазарски речник

  1. София, Народна култура, 1989.
  2. Агата-А, 1999 , 2003, 2005.
  3. София, Colibri, 2018 (2)

Последна любов в Цариград

  1. София, Народна култура, 1998.
  2. София, Colibri, 2008, 2017

Стъкленият охлюв (Стаклени пуж)

  1. София, Агата, 2000 .

Вътрешната страна на вятъра

  1. София, Colibri, 2007.

Пейзаж рисуван с чай

  1. София, Алтера, 2009.

Другото тяло

  1. София, Colibri, 2009.

Уникат

  1. София, Colibi, 2009.

Кутия за писане (интернет издање)

  1. Варна, LiterNet, 2002.

Вратите на съня (Izbor priča)

  1. София, Colibri, 2012.

УКРАЈИНСКИ - UKRAINIAN – УКРАЇ́НСЬКА

Хозарський словник

  1. “Софиа”, Киев, 1996. (русский перевод)
  2. Класика, Львив, 1998.
  3. Харкив, Фолио, 2004,2006, 2018.

Остання любов в Царгородi

  1. Львив, Класика, 1999.
  2. Харкiв, Фолиiо, 2006, 2018 .

Зоряна мантiя (Звездани плашт)

  1. Львив, Класика, 2002.
  2. Харкiв, Фолио, 2006.

Скляний слимак (Стаклени пуж)

  1. Всесвiт, 2008 .
  2. Київ, Журнал іноземнoï лiтератури 9-10.

Еротичні історії (Еротске приче)

  1. Харкiв, Фолиiо,2008, 2018.

MАКЕДОНСКИ – MACEDONIAN - MАКЕДОНСКИ

Хазарски речник

  1. Струмица, 2006.
  2. Табернакул, Скопје, 2007.

Предел сликан со чај

  1. Зојдер, Скопје, 2014.

Друго тело

  1. Скопје, Зојдер, 2017 .

ГРЧКИ – GREEK - ΕΛΛΗΝΙΚΉ

Το Λεξικό των Χαζάρων (Хазарски речник)

  1. ΗΡΟΔΟΤΟΣ, ΑΘΗΝΑ, 1991 .
  2. ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ, ΑΘΗΝΑ, 2003.

Η εσωτερική πλευρά του ανέμου (Унутрашња страна ветра)

  1. ΕΣΤΙΑΣ, ΑΘΗΝΑ, 1994 .

Tοπίο ζωγραφισμένο με τσάι (Предео сликан чајем)

  1. ΗΡΟΔΟΤΟΣ, ΑΘΗΝΑ, 1996 .

H τελευταία αγάπη στην Kωνσταντινούπολη (Последња љубав у Цариграду)

  1. ΕΣΤΙΑΣ, ΑΘΗΝΑ, 1997 .

ΜΙΛΟΡΑΝΤ ΠΑΒΙΤΣ (Три разговора са Танасисом Лаласом)

  1. ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ, 1997.

Για πάντα και μια μέρα παραπάνω (Заувек и дан више)

  1. ΕΣΤΙΑΣ, ΑΘΗΝΑ, 1998 .

Καπέλο από δέρμα ψαριού (Шешир од рибље коже)

  1. ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ, ΑΘΗΝΑ, 1999.

Το γυάλινο σαλιγκάρι (Стаклени пуж)

  1. ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ, ΑΘΗΝΑ, 1999.

Το Δεύτερο σώμα (Друго тело)

  1. ΕΣΤΙΑΣ, ΑΘΗΝΑ, 2008 .

Δύο βεντάλιες από τον Γαλατά (Две лепезе из Галате)

  1. ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ, ΑΘΗΝΑ, 2016.

ТУРСКИ – TURKISH - TÜRKÇE

Ruzgarin Tersi (Унутрашња страна ветра)

  1. Istanbul, Mitos, 1993 .

Rus Tazisi (Руски хрт)

  1. Istanbul, Mitos, 1994 , Pandora, 2020.

Hazar Sozlugu

  1. Istanbul, Mitos, 1996,.
  2. Istanbul, Agate, 2001 .
  3. Istanbul, Kirmizi, 2011.
  4. Istanbul, Aylak Adam Kültür ve Sanat Yayınları, 2015.

Aziz Marko’nun Atları (Коњи светога Марка)

  1. Istanbul, Agate Yayınları, 1999 .

Istanbul da Son Ask (Последња љубав у Цариграду)

  1. Istanbul, Agate Yayinlari, 2000 .

Rus Tazisi (Руски хрт)

Istanbul, Mitos, 1994. Istanbul, Pandora, 2020.

АЛБАНСКИ - ALBANIAN - SHQIP

Fjalori Kazar, roman leksikon me 100 000 fjalë

  1. Tirana, Onufri, 2012.

Histori te tmerrshme dashurie (Страшне љубавне приче)

  1. Tirana, Onufri, 2012

Peizazhe te pikturuara me caj (Предео сликан чајем)

  1. Tirana, Albas, 2016.

KINESKI – CHINESE - 汉语/漢語

米洛拉德·帕维奇 (Хазарски речник)

  1. Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, Bardon, 1997.
    http://www.ebookcn.com/book/26382
  2. 米洛拉德· 维奇
    Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2013, 2013
  3. 米洛拉德· 维奇
    Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, [Kindle Edition e-book], 2013
  4. 米洛拉德· 维奇
    Shanghai, Shanghai Translation Publishing House (луксузно издање), 2014.

君士坦丁堡最后之恋 - (Последња љубав у Цариграду)

  1. Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2016.

双身 记:一部虔诚的小说 - (Друго тело: побожни роман)

  1. Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2017.

MONGOLSKI - MONGOLIAN - MONGƔOL

Салхины дотоод тал (Унутрашња страна ветра)

  1. Улаанбаатар, МОНЦАМЭ агентлагийн хэвлэх, 2008
  2. Улаанбаатар, Соёмбо пресс хэвлэлийн газар, 2012

ЈАПАНСКИ – JAPANESE - 日本語

ハザール事典, Hazâru ziten (Хазарски речник)

  1. Tokyo Zo Gensha,1993, 2015.

風の裏側ヘーローとレアンドロスの物語 Kaze no uragawa (Унутрашња страна ветра)

  1. Tokyo Zo Gensha, 1995.

帝都最後の恋 (Последња љубав у Цариграду)

  1. Tokyo, Shoraisha, 2009.

KOРEJСКI – KOREAN (SOUTH KOREA) - 한국어/조선말

카자르 사전 (Хазарски речник)

  1. Seoul , 1998.
  2. 하자르 사전 - Hajarŭ sajŏn (Хазарски речник)
    Open Book, Yŏllin Ch’aektŭl, 2011.

바람의 안쪽 - Param ŭi antchok (Унутрашња страна ветра)

  1. Seoul, Goldenbough, 2008.
  2. Seoul, Hwanggŭm Kaji, 2008.
  3. Seoul, Lisem Publishing, 2016.

ВИЈЕТНАМСКИ – VIETNAMESE - VIỆT

Từ điển Khazar

  1. Văn hóa Thông tin, 2004 .

ИНДОНЕЖАНСКИ – INDONESIA - BAHASA INDONESIA

Kamus Khazar: Sebuah Novel Leksikon’

  1. Penerbit, PT. Serambi Ilmu Semesta, 2009.

ИВРИТ – HEBREW - עִבְרִית

מילון הכוזרים :רומן-לקסיקון ב-000, 100 מלים (Хазарски речник)

  1. Tel Aviv, Ma’ariv Book Guild, 1990 .

נוף מצויר בתה (Предео сликан чајем)

  1. Tel Aviv, Ma’ariv Book Guild, 1993.

ЈЕРМЕНСКИ – ARMENIAN - ՀԱՅԵՐԷՆ

Աստղային պատմուճան (Звездани плашт)

  1. Yerevan, Areg,2005.

Վերջին սերը Կոստանդնուպոլսում։ Վեպ- գուշակության (Последња љубав у Цариграду)

  1. Yerevan, Antares, 2018.

АЗЕРСКИ – AZERBAIJAN - AZƏRBAYCANCA

Xəzər sözlüyü: kişi versiyasının yığcam variantı : roman-leksikon

  1. Baku, Yurd, 2005, 2011 .
  2. Xəzər lüğəti, Baku, 2011 .

İstanbulda son məhəbbət: falçılıq üzrə vəsait - Последња љубав у Цариграду

  1. Bakı, Qanun, 2015.

ГРУЗИЈСКИ – GEORGIAN - ქართული

საწერი მოწყობილობების ზანდუკი (Кутија за писање)

  1. Тбилиси, 2007.

სხვა სხეული (Друго тело)

  1. Тбилиси, 2009.

უკანასკნელი სიყვარული კონსტანტინოპოლში (Последња љубав у Цариграду)

  1. Тбилиси, 2005, 2007.

ქარის შიგნითა მხარე (Унутрашња страна ветра)

  1. Тбилиси, 2010.

ხაზარული სიტყვის კონა (Хазарски речник)

  1. Тбилиси, 2010.

ჩაით დახატული პეიზაჟი (Предео сликан чајем)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2015.

შვიდი მომაკვდინებელი ცოდვა (Седам смртних грехова)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2015.

უკანასკნელი სიყვარული კონსტანტინოპოლში (Последња љубав у Цариграду)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2015.

სხვა სხეული (Друго тело)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2015 .

ხაზარული სიტყვის კონა (Хазарски речник)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2015.

ბელგრადის ბიოგრაფია (Кратка историја Београда)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2017.

ქარის შიგნითა მხარე (Унутрашња страна ветра)

  1. Интелекти, Тбилиси, 2018.
4 რომანი (Четири приче)
  1. Интелекти, Тбилиси, 2019.
  2. ვარსკვლავთა მოსასხამი (Звездани плашт), Ochobooks, Tbilisi, 2019.

ПЕРСИЈСКИ (ФАРСИ) – PERSIAN (FARSI) - زبان فارسی

قاموس خزران (Хазарски речник)

  1. Nashre Markaz, Техеран, 2018 .

 ТАМИЛСКИ - ТАМИЛ - தமிழ்

கஸார்களின் அகராதி (Хазарски речник)

  1. Ethir Veliyedu, Pollachi, Индија, 2018.

 

Штампа

Текстови о Павићу

Опште:

Пројекат Растко

Zbornik radova Pavićevi palimpsesti, Bajina Bašta, Fondacija Račanske baštine, 2010.

Опште:
http://www.rastko.rs/o/novo.php

Опште:
Борис Булатовић "Оклеветана књижевност : идеолошки аспекти у критичком сагледавању српске књижевности и културе крајем 20. и почетком 21. века"

Текстови на француском:
Serbica - Сербика
DOSSIER SPÉCIAL: Le premier écrivain du XXIe siècle : Milorad Pavić
DOSSIER SPÉCIAL - Extraits:

  1. La Boite à écriture / Кутија за писање
  2. Le manteau d’étoiles / Звездани плашт
  3. Le pain multicolore - Le Miroir invisible / Шарени хлеб - Невидљиво огледало
  4. Le Théâtre en papier / Позориште од хартије
  5. L'Autre corps / Друго тело
  6. Pour toujours et un jour de plus / Заувек и дан више

СРПСКИ

Ајако Оку
Милорад Павић у Јапану
Пројекат Растко
Летопис Матице српске

Ала Татаренко
Милорад Павић и његови украјински читаоци
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Ала Татаренко
Романчићи, причке и друге повести: постмодерне метаморофозе прозних жанрова

Aла Татаренко
У потрази за „другим телом” романа: Друго тело М. Павића – између књижевне археологије и ергодичких стратегија
Пројекат Растко ПДФ

Ала Татаренко
Венчање речи са телом у пределима (не)могућег: У кругу Павићевог троугла 

Александар Генис
Коани историје
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Александар Јерков
Хазарски вилајет
Пројекат Растко ПДФ

Aлександар Јерков
Милорад Павић: писац империјалне маште – На крају самоће почиње смрт

Александар Јерков
Од себе се не да оздравити. Прилог теорији узалудног труда са освртом на Андрића и Павића

Ана Живковић
ХАЗАРСКИ РЕЧНИК МИЛОРАДА ПАВИЋА КАО ИСТОРИОГРАФСКА МЕТАФИКЦИЈА

Борис Лазић
Роман „Друго тело“ Милорада Павића, тестаментарни поетички, херменеутички палимпсест Округли сто о стваралаштву Милорада Павића, у оквиру 45. Кочићевог збора у Бања Луци, 27. августа 2010.
Пројекат Растко

Владета Јеротић
Шта је са „другим телом“ човека? (Милорад Павић, „Друго тело“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Владета Јеротић
У потрази за „Другим телом“ и другим временом
Пројекат Растко ПДФ

Весна Цидилко
О књижевности у сенци политике или Милорад Павић на немачком
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Горан Петровић
Запис на маргини једног примерка „Хазарског речника“
Пројекат Растко ПДФ

Горан Радоњић
Метафизичка детекција у „Хазарском речнику”

Драгана Бајић
Милорад Павић у Шпанији
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Dragana Bedov
KOMUNIKACIJA, MEDIJI, KNJIŽEVNOST
(U susret digitalnoj književnosti na primeru proze Milorada Pavića)

Драгана Рајков
Рецепција дела Милорада Павића на енглеском говорном подручју

Драган Симеуновић
Смели планинар (Милорад Павић, „Друго тело“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Драгана Цукић
Инверзија и парадокс као стилски поступци у „Унутрашњој страни ветра“ Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Иван Негришорац
Прозорљиво око Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Јасмина Михајловић
Живети за књижевност до последње струне свог ДНК
Пројекат Растко ПДФ

Јасмина Михајловић
Милорад Павић и Руси – историја једне љубави
Пројекат Растко
Сведок

Јелена Марићевић
Павић и филм

Јелена Марићевић
Prepoznavši voćku „KU“
O mitološkim izvorištima Hazarskog rečnika i Drugog tela Milorada Pavića

Jелена Марићевић
О БАРОКНОМ ОГЛЕД(АЛ)У: ЦРЊАНСКИ - ПАВИЋ

Јелена Марићевић
Две оштрице једног лабриса: Ниче – Павић 

Јелена Марићевић
БАРОК У БЕЛЕТРИСТИЧКОМ ОПУСУ МИЛОРАДА ПАВИЋА

Јелена Марићевић
ПОГЛЕД НА ПАВИЋЕВЕ ДРАМЕ КРОЗ АРИСТОТЕЛОВ ДУРБИН: БАРОК У ДРАМАМА МИЛОРАДА ПАВИЋА

Јелена Марићевић
ЈЕЗИЧКО ПАМЋЕЊЕ И ПЕСНИЧКИ ОБЛИК ПОЕЗИЈЕ МИЛОРАДА ПАВИЋА

Јелена Марићевић
ПАЛИМПСЕСТНИ ПОРТРЕТ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА: БОРИВОЈЕ МАРИНКОВИЋ – МИЛОРАД ПАВИЋ

Јелена Марићевић
ПАВЛЕ ЈУЛИНАЦ КАО СИМБОЛ СРПСКО-РУСКЕВЕЗЕ КОД ЦРЊАНСКОГ И ПАВИЋА

Јелена Марићевић
Плава џамија Милорада Павића као облик књижевног сећања на Проклету авлију Иве Андрића

Јелена Марићевић
Суботичка догађања - Трибина Милорад Павић 17.11.2017.

Јелена Марићевић
Компаративна анализа Сеоба Милоша Црњанског и Хазарског речника Милорада Павића

Јелена Марићевић-Балаћ
ПТИЦЕ У Хазарском речнику МИЛОРАДА ПАВИЋА

Јован Делић
Вријеме и времена Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Јован Делић
Прича и поента. О поенти у причама Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ

Јован Пејчић
Јединство српске националне књижевности Основи, вредности – трајање Пут Милорада Павића до Рађања нове српске књижевности

Кристијан Олаx
Говор на промоцији на Коларцу

Кристијан Олах
На један књижевни заборав 
у: Књижевник, часопис за књижевност, умјетност и културу, Х (33–34)/2013, стр. 242–245. (УДК82, ISSN 1512-9403)

Кристијан Олах
Бог и отелотворење књиге
Бог и отелотворење књиге: динамична међуусловљеност структуралне и семантичке равни романа Хазарски речник Милорада Павића “,
у: 
Српски језик , књижевност, уметност: зборник радова са VI међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2011), књ. 2, Бог, 2012,стр. 487–493.  (УДК 821.163.41-31.09 Pavić M.)

Кристијан Олах
Драма идентитета у Малом ноћном роману Милорада Павића
„Драма идентитета у Малом ноћном роману Милорада Павића“
у: Српска теологија данас 2013: Зборник радова петог годишњег симпосиона одржаног на Православном богословском факултету 14. децембра 2013, приредио Радомир В. Поповић, Православни богословски факултет – Институт за теолошка истраживања, Београд, 2014, стр. 581–601. (ISSN 2217–2491)

Кристијан Олах
Воштаница за Милорада Павића 
БлицБеоград, 7. септембар 2014, број 6311; Књига, бр. 299, III.

Кристијан Олах
Између мита и есхатона - Однос културе, цивилизације и Другог у делима Павића, Вонгара и Куција

Летопис Матице српске
Блок текстова о рецепцији дела Милорада Павића у Словачкој, Пољској, Шпанији, Португалији, Мексику, Јужној Кореји...
Новембар 2011, Књ. 488, св. 5

Љубомир Симовић
Књига „Гвоздена завеса“ Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ

Марко Тошовић
Два случаја Ениса Гарипија - Прилог магијској рецепцији Павићевог стваралаштва

Марина Ж. Канић
Обнова византијске духовности као потрага за идентитетом и слободом

Миливој Сребро
Картезијански дух и византијски „мајстор акробација“: Рецепција дела Милорада Павића у Француској
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Миливој Ненин
ХИМНА ПРИЈАТЕЉСТВУ ИЛИ НЕОБИЧНА ПРЕЋУТКИВАЊА
Писма Милорада Павића Боривоју Маринковићу

Милош Живковић
Црвени есеј
Црвени есеј

Михал Харпањ
Сликање чајем као интертекст романа
Пројекат Растко
Летопис Матице српске

Мирјана Ћирковић
Ко резбари Последњу причу: однос између аутора, књижевног лика и читаоца у Павићевој позној прози

Миро Вуксановић
Роман с правим младежом (Милорад Павић, „Вештачки младеж“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Миодраг Стојановић
Хомерски видици Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Миленко Пајић
Зидари времена и ловци снова: О приповедачкој уметности Милорада Павића
Пројекат Растко

Мина М. Ђурић
Павићевско-Урошевићевска тетралогија – освојена целовитост

Милица Мустур
Немачке фасете Милорада Павића

Мирјана Д. Бојанић Ћирковић
Павићева теорија читања

Мирјана Д. Бојанић Ћирковић
Домети читалачке слободе у Павићевој поетици на примеру романа Уникат

Наташа Половина
Нека друга бесмртност (Милорад Павић, „Друго тело“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Персида Лазаревић ди Ђакомо
Рецепција дела Милорада Павића у Италији
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Петар Милошевић
О трик-роману – есеј и белешке
Пројекат Растко ПДФ

Петар Пијановић
Милорад Павић у еволутивном луку српске прозе
Пројекат Растко ПДФ

Радосав Пушић
Језик као смисао и бесмисао пута: Дело Милорада Павића у НР Кини
Пројекат растко ПДФ
Летопис Матице српске

Радослав Ераковић
Милорад Павић као читалац Милована Видаковића
Пројекат Растко ПДФ

Радован Поповић
Мала прича о великом писцу
Пројекат Растко ПДФ

Радован Бели Марковић
Милораду Павићу рачанско удивленије
Пројекат Растко ПДФ

Сава Дамјанов
Милорад Павић (1929—2009): Откривање прошлости — откровење будућности
Пројекат Растко ПДФ

Сава Дамјанов
Павићев лавиринт
Пројекат Растко ПДФ

Сава Дамјанов
In memoriam
летопис Матице српске

Сава Дамјанов
Павић: Откривање прошлости – откровење будућности
Округли сто о стваралаштву Милорада Павића, у оквиру 45. Кочићевог збора у Бања Луци, 27. августа 2010.
Пројекат Растко

Сава Дамјанов (интервју)
Милорад Павић, Писати са радошћу да се може волети то што се пише 

Сава Бабић
Роман? Антологија? Савремена светска прича? (Милорад Павић, „Позориште од хартије“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Сава Бабић
Преплет, укрштај и комплементарност: година Милорада Павића
Пројекат Растко ПДФ

Сања Бошковић
Пародија као облик мишљења у савременој књижевности: Поетички приступи Џојса, Жида, Мана и Павића
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Славко Гордић
Чудесно у закриљу стварног (Милорад Павић, „Вештачки младеж“)
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Слободан Рогић
Предговор Зборнику радова „Павићеви палимпсести“
Пројекат Растко ПДФ

Светозар Кољевић
Ходочашће Атанасија Свилара
Пројекат Растко ПДФ

Сергеј Мешчерјаков
Рецепција стваралаштва Милорада Павића у Русији
Пројекат Растко ПДФ
Летопис Матице српске

Силвија Новак-Бајцар
Знаци питања. Проза Милорада Павића у светлу њене постмодернистичке рецепције
Пројекат Растко ПДФ

Слободан Рељић
„Смрт Милорада Павића“ није одабрала добар дан

Сцена - часопис за позоришну уметност
Павић у Пољској (о позоришној представи Деца снова)

Aleksandar Pejčić
Dramski rečnik Milorada Pavića – tri interaktivne drame + vesela igra, Književna istorija. 2011; 43(143-144):181-197.

Časlav Mančić
Rečnik rečnika – Smiljka Vasić: Hazarski rečnik Milorada Pavića – Frekvencijski rečnik – polazne osnove novije srpske proze, knjiga II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd + Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 1998. Zbornik Matice srpske za slavistiku. 2000; (58-59):243-245.
Еспри - чланак

Jolanta Đuba
Hazarski rečnik Milorada Pavića kao tekst kulture. Srpski jezik – studije srpske i slovenske. 2004; 9(1-2):605-613

Marina Šimak
Ako je vreme večno prisutno…

Marijana Terić
Fantastika u romanu Unutrašnja strana vetra Milorada Pavića

Milica Mustur
Kritička recepcija Milorada Pavića na nemačkom govornom području (текст на немачком)

Nevena Varnica
Pavić – o Paviću, po Paviću – Petar Pijanović: Pavić, Filip Višnjić Beograd, 1998. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. 2000; 48(2-3):595-599.006; (31):133-144.

Olivera Radulović
Hazarski rečnik u kontekstu srpske srednjovekovne književnosti. Književnost i jezik. 2006; 53(3-4):279-289

Sećanje na Pavića
Komemorativni skup u SANU posvećen delu Milorada Pavića
Политика

Vojislav A. Jovanović
Hazarski rečnik – mnogostruka čitanja jednog teksta ili kostrukcija/dekonstrukcija književnog dela, Književnost, br. 1-2, 1997, str. 280-285

Ханс Роберт Јаус
Разговор религија. Или: The Last Things Before The Last

Душан Живковић
Исламски извори у Хазарском речнику Милорада Павића

Душан Живковић
Религија, историја и фикција у роману Унутрашња страна ветра Милорада Павића

Душан Живковић
Преображаји поетичких и наративних модела криминалистичких романа у Имену руже Умберта Ека и Хазарског речника Милорада Павића

Душан Живковић
Значај Хазарског речника у контексту светске књижевности

Душан Живковић
„Састављање Адамовог тела на земљи у Џојсовом Уликсу и Павићевом Хазарском речнику",  Наслеђе, бр. 43, Крагујевац,  2019.  57-72, (ISSN 1820-1768, УДК 821.111-31.09 Joyce J. 821.163.41-31.09 Pavić M.)  http://filum.kg.ac.rs/dokumenta/izdavastvo/nasledje/brojevi/nasledje_43.pdf

Бранко Вранеш

Хазарска полемика Милорада Павића и Мирослава Пантића
Научни састанак слависта у Вукове дане, 2019.

 

ЕНГЛЕСКИ

Andrew Wachtel
Andrew Wachtel on Milorad Pavic’s and Ivo Andric’s views of Yugoslavia

Christopher Hawtree
Milorad Pavic: Author of the experimental novel ‘Dictionary of the Khazars’

David Clayton  Horstman
Fragments : history and religious traditions in Milorad Pavic’s Dictionary of the Khazars

Dragana Rajkov
Reception of the works of Milorad Pavić in english-speaking countries

Giuliana Perco
If on a Winter’s Night, Wandering Through a Lanscape Painted with Tea… Milorad Pavic, Italo Calvino, and the Construction of the Reader
Link

Hayles, N. Katherine
Corporeal Anxiety in Dictionary of the Khazars: What Books Talk About in the Late Age of Print When They Talk About Losing Their Bodies: Modern Fiction Studies 43.3, Fall 1997. (Technocriticism and Hypernarrative Special Issue).

Isidora Gordić
Europe in Pavić’s Writing box

Ivan Cvetanović
THE SEARCH FOR THE MYTHICAL STATE OF INNOCENCE: THE MYTHOPOEIC DIMENSION IN THE NOVEL DICTIONARY OF THE KHAZARS BY MILORAD PAVIC

Jasmina Mihajlović
Landscape Painted with Tea as a Ecological Novel

Lance Olsen
Architecture of possibility: reading Milorad Pavic reading

Mitsuyoshi Numano
Milorad Pavić: Crossing over the Boundaries of Three Religions

Nick Montfort
Notes on Reading Dictionary of the Khazars by Milorad Paviç, Notes by Nick Montfort for Interactive and Non-Linear Narrative

Róbert Túri
The Second Body. A Pious Novel

Roman Katsman
Anthropoetic Gesture: A Key to Milorad Pavić’s Poetics (Landscape Painted With Tea)

Teemu Ikonen
Alphabetical order in translation: Milorad Pavić’s Dictionary of the Khazars Literary Encyclopedia. A User’s Manual, History Cybertext yearbook 2006 – Ergodic Histories

Танасис, Лалас
Милорад Павић, Солун, 1997, 1-30 стр.

Dušan Živković
„SPATIO-TEMPORAL METAPHORS IN DICTIONARY OF THE KHAZARS BY MILORAD PAVIĆ", Ricerche slavistiche: rivistà dell'Università degli Studi di Roma "La Sapienza", SAPIENZA" UNIVERSITÀ DI ROMA, DIPARTIMENTO DI STUDI EUROPEI,AMERICANI E INTERCULTURALI, Roma,  Italia, 341-366 .  VOL. 2 (LXII) 2019 (ISSN 0391-4127).

 

РУСКИ

А.И. Демина
Византийская концепция знака в романе Милорада Павича „Хазарский словарь“

А.В. Лазарева
Гипертекстовые связи в различных функциональных стилях

Е.Е.Пронина
Последний из хазар: словарь Милорада Павича

Интервью с Наталья Эдуардовнa Микеладзе
Пейзаж, нарисованный Павичем

Кира Буренина
Уходит целый мир

Nikita Suprunčuk
Eщe один словарь Милорада Павича / Ešče odin slovar’ Milorada Paviča – Vasić S.: Hazarski rečnik Milorada Pavića – Frekvencijski rečnik

Юрий Нечипоренко
Памяти Павича

Ю.В. Никонов
Нелокальность во времени в прозе Милорада Павича

Душан Живковић
„Природа и значение исследования творчества Милорада Павича профессором Дамьяновым" Научный результат. Социальные и гуманитарные исследования. Белгородский государственный национальный исследовательский университет, Белгород, Россия, Т. 4, № 4, 2018. стр. 30- 38.  DOI: 10.18413/2408-932X-2018-4-4-0-3, ISSN 2408-932X  impact factorRSCI - РИНЦ 2018: 0,063,


УКРАЈИНСКИ

Алла Татаренко
Рецепція творчості Милорада Павича в Україні
Projekat Rastko

Алла Татаренко
Мілорад Павич як читач Умберто Еко

Алла Татаренко
Розвиток стратегії гіпертекстуальності у творчості Мілорада Павича (на прикладі роману “Дамаскин”)

Алла Татаренко
Чарівник Павич
Link

Алла Татаренко
У пошуках другого тіла роману Про новий твір Милорада Павича
Пројекат Растко
ЛИТАКЦЕНТ

Зоряна Гук
Постмодерністська інтерпретація міфу про Геро і Леандра у романі Мілорада Павича “Внутрішня сторона вітру”
Пројекат Растко

Зоряна Гук
Постмодерністські експерименти у „Хозарському словнику “ Милорада Павича
Пројекат Растко

Зоряна Гук
Елементи постмодерної поетики у “Хозарському словнику” Милорада Павича

Зоряна Гук
Автоцитатність як основна складова інтертекстуальності у драмах Мілорада Павича

Зоряна Гук
Роман Мілорада Павича “Краєвид, мальований чаєм” як постмодерний кросворд [“Landscape painted with tea” by Milorad Pavić as a postmodernist crossword] // Вісник Львівського університету. Серія філологічна. – 2007. – Вип. 40. Ч.І. – С. 204-211. 

Марія Мазур
Час і простір в оповіданнях Милорада Павича та Горана Петровича
Пројекат Растко

Мілош Євтич
Розмови з Павичем

О.Бульвінська
Перший письменник третього тисячоліття, або Милорад Павич і гіпертекст, Всесвітня література та культура, 2003,  № 12, С. 28-32 

О.Буряк
Оповідання Милорада Павича „Скляний равлик“ в контексті осмислення теоретико-методологічних проблем постмодернізму, Всесвітня література та культура в навчальних закладах України, 2008, № 2, 19-22

О.Ніколаєва
Стильові домінанти бароко в постмодерністському романі М. Павича „Хозарський словник“, Всесвітня література в середніх навчальних закладах України, 2005, N1, С. 44-47

Ольга Мацюпа
Дунай як часо-просторова міфологема в оповіданнях М. Павича
Пројекат Растко

Юлія Білоног
Інтерактивність у авторсько-читацькій комунікації “по-павичівськи” (на матеріалі романної творчості М. Павича)
Пројекат Растко

Юрій Іванович Ковбасенко
Архіпелаг „Павич“, острів „Дамаскин“

Сергій Курбатов
«Хазарський словник» мого дитинства: пам’яті Мілорада Павича
Пројекат Растко 

Іван Лучук
Палімпсести: мистецтво поетичне у віршах Мілорада Павича та Василя Стуса
Пројекат Растко

Іван Лучук
Поетична іпостась Мілорада Павича Сучасність. 2009,  № 9,  С. 14-15. Рубрики: Письменники–Сербія, ХХ – ХХІ ст.

Ф. Штейнбук
Пам’ятаючи про самого себе: Тілесно-міметична складова у текстових стратегіях сучасної літератури

Катеринa Глушаєвa
Простір сну в романі Мілорада Павича «Хазарський словник»

 

ФРАНЦУСКИ

DOSSIER SPÉCIAL
Le premier écrivain du XXIe siècle : Milorad Pavić

Antonio Werli
Portrait de Pavić suivi d’un „Autoportrait“ – Hommage à Milorad Pavić (1929-2009) par Antonio Werli

Boris Lazić
LE MONTAGE DANS LE DICTIONNAIRE KHAZAR DE MILORAD PAVIĆ : ENTRE LITTERATURE DE L’ETRANGEISATION ET RECHERCHE DE LA NOUVELLE INTEGRALITE

Edgar Reichmann
Mythes et réalité de la Khazarie Le Monde, 15 novembre 2002.

Jacob Rogozinski
La fin de l’unité yougoslave et la littérature : à propos du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic, Esprit, mai 1999, p. 53-60.

Magessa O’Reilly
Subversion du rythme : Le roman anti-linéaire Études littéraires, vol. 29, n° 1, 1996, p. 95-103.

Milivoj Srebro
La littérature serbe avant et après la chute du mur de Berlin
ПДФ

Sanja Bošković
Les éléments du folklore slave dans la littérature contemporaine serbe : Milorad Pavić : le Dictionnaire khazar Revue d’Etudes slaves, fasc. 2-3, 2002-2003, p. 353-363.

Sanja Bošković
LE DICTIONNAIRE KHAZAR
OU L'ICONOGRAPHIE ÉCLECTIQUE DE PAVIĆ

Ala Tatarenko
LE POSTMODERNISME SERBE ET SON CONTEXTE EUROPÉEN

 

НЕМАЧКИ

Milica Mustur
Die kritische Rezeption von Milorad Pavić im deutschsprachigen Raum. Dissertation, Universität Wien, Philologisch-Kulturwissenschaftliche Fakultät BetreuerIn: Bachleitner, Norbert, Wien, 2015, 417 str.

 

ШПАНСКИ

Ana Urrutia
Viajes literarios: recorridos por Jazaria y Panonia
ПДФ

Pablo Escandón Montenegro
Internet, una invención literaria 

Jelena Bašević
Erotismo en Diccionario jázaro de Milorad Pavic 

 

МАЂАРСКИ

Bertrand Westphal
Két mai regény a kazár birodalomról (превод на мађарски)

Janos Banyai
„Franz Kafka kivegzo-masina“, avagy mitosznyomok elbeszelhetosege Hungarológiai közlemények. 2001; 33(2):7-15.
ПДФ

 

ВИЈЕТНАМСКИ

Bảo Linh Dương
Từ điển Khazar và những đóng góp của Milorad Pavic

 

РУМУНСКИ

Diana Coman
Unele reflecţii asupra operei lui ghenadie ciobanu „Ateh sau revelaţiile prinţesei Khazare”
ПДФ

Virđinija Popović
Postmodernismul în literatura română şi Dicţionarul Khazar de Milorad Pavić: Una dintre primele opere postmoderne sârbeşti. Godišnjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad. 2006; (31):133-144.
СЦИНДЕКС

Peici Gordana-Nicoleta
KHAZAR PALIMPSEST – THE SUBVERSION OF THE HISTORIOGRAPHIC
SPEECH
JOURNAL OF ROMANIAN LITERARY STUDIES

 ПОРТУГАЛСКИ

Raquel Wandelli
Reconstituição do corpo nas narrativas hipertextuais
ПДФ

Raquel Wandelli
Fragmentar para tecer, a dinâmica de reconstituição do corpo-livro

 

ЧЕШКИ

Štěpán Kučera
…a kosti házet za hlavu
Slovník podle Milorada Paviče

Милорад Павић: Krajina maľovaná čajom

ХИНДИ

Malayalam (Indija)

Doktorska disertacija u Indiji: Anu Sundev, "Intertextual and Hypertextual Interactions: Textual Conjunctures in the Select Works of Umberto Eco and Milorad Pavic", University  of Kerala (India), 2018.

Штампа

Контакт

  • Контакт особа: Јасмина Михајловић
  • E-mail адреса: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Правоснажна судска одлука о ауторским правима 1 2

Ауторским правима дела Милорада Павића и Јасмине Михајловић се у име носиоца бави Tempi Irregolari www.tempirregolari.com

За сва питања везана за превод и права објављивања молимо обратите се Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Штампа

Сајт Јасмине Михајловић архива

jm008

Аутор: Владимир Татаревић
Creative Commons Attribution new iconАуторство - Дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, као и прерада оригинала, под условом да се наведе име аутора

Јасмина Михајловић је рођена у Нишу, Србија. Писац је и књижевни критичар. Дипломирала је 1987. године на Филолошком факултету у Београду — Група за југословенске књижевности и општу књижевност. Од 1987. предавала је књижевност у средњим школама у Београду; 1989-1991. сарадник је Института за књижевност и уметност у Београду на пројекту „Српска књижевна критика“, а од 1991. до августа 1999. била је директор Савета за промовисање српске културе у свету, при Светској српској заједници са седиштем у Женеви.


WP 20150526 12 07 37 Pro
Аутор: Стефано Бисаки, Тбилиси, Грузија

Creative Commons Attribution new icon Ауторство - Дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, као и прерада оригинала, под условом да се наведе име аутора

Од 1999. у статусу је слободног уметника. Члан је Српског књижевног друштва. Изабрана је за почасног члана кијевског научног часописа  "Мова та історія" („Language and History“, scientific journal). Писала је колумне за часописе „Лиса“, „Град“, „Јасмин“, Базар“, „Fame“, „Она“. Аутор је  следећих књига:

Приређивач је изабраних и сабраних дела Милорада Павића, његов је биограф и библиограф. Од Павићеве смрти тестаментарни је наследник његових ауторских права и старатељ „Легата Милорада Павића“ чији је оснивач Скупштина града Београда. Текстови су јој превођени на енглески, руски, грчки, украјински, словеначки, азерски и грузијски.

Јасмина Михајловић као белетриста негује еклектички жанр путописно-епистоларне прозе с примесама антрополошког есеја и приватне исповести, који се чита с напетошћу трилера, хорорa и велике љубавне приче.

DOSADNA KNJIGA LIBERTY WEB

Узбудљива, интригантна, на моменте болна, на моменте и оштра. И дубоко проживљена. Од друштвено-социолошког парадокса, до интимно-лирског обраћања. "Досадна књига" Јасмине Михајловић

 

Видети више на овом линку

Интервју Јасмине Михајловић о Милораду Павићу

1

ПРЕУЗМИТЕ ПДФ

2

ПРЕУЗМИТЕ ПДФ

3

ПРЕУЗМИТЕ ПДФ

МИЛОРАД ПАВИЋ И ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ У ГРУЗИЈИ И АЗЕРБЕЈЏАНУ


Јасмина Михајловић као почасни гост отворила 17. Међународни сајам књига у Тбилисију

Крајем маја Јасмина Михајловић је пет дана боравила у главном граду Грузије – Тбилисију, на позив издавачке куће „Интелекти“ који је у оквиру пројекта Павић на грузијском објавила укупно седам књига, пре свега реиздања књига Милорада Павића, као и књигу Михајловићеве, На обали Хазарског мора. Објављени су романи: Хазарски речник, Уникат, Друго тело, Предео сликан чајем, Последња љубав у Цариграду, Седам смртних грехова, а очекује се ускоро и излазак Унутрашње стране ветра и Кратке историје Београда. У овом издавачком подухвату је учествовало тринаесторо људи – преводиоци, уредници, дизајнери. Главни уредник пројекта Павић на грузијском је познати грузијски писац и добитник многих награда, Звиад Кваратсхелиа.

Gruzijski prevod knjige J. Mihajlović   

Током целе посете Јасмину Михајловић су непрекидно пратили фотографи и новинари, као и уредница Гвантса Јобава, како би се од посете направила емисија и књига посвећена боравку ова два писца, Јасмине Михајловић и Милорада Павића - постхумно.

Михајловићева је посетила издавачку кућу „Интелекти“, разговаравши са целим колегијумом о књижевном стваралаштву ова два писца. Док је четвороминутни прилог за национални ТВ дневник снимљен испред манастира ван Тбилисија, који се уздиже изнад некадашње престонице Грузије, града Мцхета.

          

Књижевно вече посвећено делу  Јасмине Михајловић На обали Хазарског мора одржано је у театру посвећеном филму и глумцима (Tumanishvili Film Actors Theatre), где је изведен и концерт Михајловићевој у част, са пијанисткињом Кетеван Чхартишвили.

С обзиром да је посета планирана током отварања 17. Међународног сајма књига у Тбилисију, почасном госту, Јасмини Михајловић, је припала част да отвори Сајам књига, заједно са Градоначелником Тбилисија и Министарком за културу Грузије. Халом је доминирао билборд са сликом књижевног пара Павић – Михајловић. Потом је Јасмина на штанду „Интелектија“ потписивала своје и Павићеве књиге, које имају култни статус у Грузији.

Приликом књижевне вечери одржане у Кући писаца Грузије, прелепој палати са вртом, Јасмина Михајловић је говорила о књижевном стваралаштву и животу М. Павића, а вече је пратио документарни филм о овом српском писцу.

             

Јасмина Михајловић је потом посетила и престоницу Азербејџана, Баку, где се и одиграва знатан део њене књиге На обали Хазарског мора и чијим је преведом заправо започела интернационална каријера ове књиге, која ће до краја године бити преведена на руски, а идуће године на кинески, при чему је Михајловићева већ добила званични позив за промоцију на Сајму књига у Шангају, октобра 2016.

У Бакуу је Јасмина Михајловић у званичној посети Српској амбасади обавестила амбасадора Србије, г. Небојшу Родића о посети Грузији, пријатељској земљи и Србије и Азербејџана.

 www.baku.mfa.gov.rs

 

КЊИГЕ ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ

„На обали Хазарског мора“ у Азербејџану. Кинески интернационални радио ГБ Тимес о књижевном пару Павић – Михајловић. Интервју Ј. Михајловић Њузвику

Na obali Hazarskog mora AZАутобиографска проза Јасмине Михајловић „На обали Хазарског мора“ (Лагуна) објављена је на азерском језику у преводу Ајнур Табризли. Издавач је Центар за преводилаштво при Влади Републике Азербејџан

 „Xəзəр дəнизинин сахиллəриндə“ је лепо и пажљиво дизајнирана књига, са фотографијама Ј. Михајловић и М. Павића. На самом крају је дата и фотографија Павићевог споменика у беорадском Ташмајданском парку коју је подигао Азербејџан и поклонио је пишчевом родном граду – Београду.

az.apa.az  www.aydinyol.az  www.azadinform.az 

Кинески интернационални ГБтајмс радио (GBtimes Serbia) објавио је и на свом енглеском сајту интервју Јасмине Михајловић у вези са кинеским преводима Павићевих књига, под насловом „Где год да одем, представљам два писца“ (“Wherever I go, I represent two writers”). Радио-емисија је емитована у четири целине.

Мартовски број српског издања Њузвика (Newsweek) објавио је на десет страна разговор са Јасмином Михајловић. Аутор интервјуа „Унутрашња страна Милорада Павића“ је Александар Ђуричић.

Newsweek Srbija, 16.03.2015, br.6

НОВО! КЊИГА ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ У ИЗДАЊУ ЛАГУНЕ И АМАЗОНА

У марту 2014. изашла је нова књига Јасмине Михајловић "На обали Хазарског мора". Прво се појавило енглеско дигитално издање на Амазон Киндлу у преводу Драгане Рајков, а затим и књига на матерњем језику коју је објавила Лагуна.

Пред читаоцима је необична аутобиографска проза. Одевена у путопис по егзотичном Азербејџану и у низ приватно-јавних сећања, она говори о љубави двоје српских писаца које ни смрт није могла раставити.

Писана питко, понекад јетко, често сетно, књига Јасмине Михајловић На обали Хазарског мора упознаће читаоца како изгледа Евросонг у Евроазији, зашто се у Азербејџану Каспијско море зове Хазарско и какви су се чудесни догађаји одигравали на граници два континента.

Четири прозне целине које чине ову књигу приредила је Јасмина Михајловић, држећи се маштовитих, оригиналних и необичних књижевних играрија Милорада Павића, и вешто преплићући два различита прозна рукописа, свој и Павићев, у складан колаж и изненађујуће питку и свежу целину.

„Хазарско море није налик другим земаљским морима и океанима: оно је налик мору снова, још више мору сатканом од Друге Стварности, а највише оном што уистину јесте – МОРУ ЉУБАВИ. У таквим (и виртуелним и реалним!) временско-просторним координатама креће се коауторски пар ове књиге, који представља и њене главне јунаке: ту Јасмина Михајловић и Милорад Павић налазе свој вечни дом, јер и сама Љубав се вечно отеловљује у Речи…“ - Проф. др Сава Дамјанов

Медији о књизи "На обали Хазарског мора"

Видео-клипови:

ПАРИСКИ ПОЉУБАЦ ОБЈАВЉЕН У ЕЛЕКТРОНСКОМ ИЗДАЊУ НА Amazon.com – Kindl

Роман Јасмине Михајловић, Париски пољубац објављен је у октобру 2011. као електронска књига у оквиру едиције Amazon.com – Kindl. Књигу је на енглески превела Драгана Рајков. Ово је други превод поменутог романа. Руска верзија Париског пољупца изашла је у Санкт-Петерсбургу, 2007. године, у издању Азбуке и преводу Ларисе Савељеве.

ПАРИСКИ ПОЉУБАЦ У ИЗДАЊУ ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ

ПУТНА КОЛЕКЦИЈА У ИЗДАЊУ "АЛНАРИЈА"

Путну колекцију чини низ узбудљивих путописних прича које се одвијају на просторима Русије, Војводине, Грчке, Египта, Туниса и Котора. Ако желите да сазнате шта се дешава са породицом Толстој, како изгледа земљотрес на Санторинију, какве све тајне крију которске зидине, а какве египатске пирамиде, прошетајте овом књигом. Од ауторке Париског пољубца, чекају вас нова изненађења.

ПАРИСКИ ПОЉУБАЦ

Париски пољубац
Нови Сад, Љубитељи књиге, 2007, 225 стр.

Париски пољубац је специфичан авантуристичко-путописни роман. Дешава се током четири дана у Паризу. Истовремено је то забаван метафизичко-филозофско-езотеријски роман који се може читати као приручник о преживљавању у најновијој ери у коју смо закорачили. То је књига о томе како превазићи стрес, како купити чизмице у Паризу, како ће изгледати будућност, шта ће бити са хришћанством и другим религијама, који су добри кафићи у Паризу, како се Београд види из Париза, а како Париз из Београда.

Осим што је реално време догађања смештено у четири дана, Париски пољубац говори о тренутку у којем се налазимо сви ми, цело човечанство. Реч је о размеђи нове ере са најновијом ером. Или о раскрсници где се из аналогне епохе прелази у дигиталну. Зато он прича и причу о љубави, самоћи, страху, глобалним климатским променама, природи као највећем луксузу, о Паризу као граду који крије улаз у онострано, о мушко-женским односима и о новој епоси женског божанског. Париски пољубац тражи и налази новог месију за којим чезне трећи миленијум.

Овај детективско-алхемијски роман с елементима научне фантастике и дешифровањима урбаних градских шифара покушава преко прошлости да сагледа будућност. Он, између осталог говори о Монализином коду, мегасторовима, великим модним брендовима, о бесмртности и о томе да ли брзина продужава живот или га поништава. У сваком случају реч је о трокрилном роману већег обима у који је стало много што шта, па и узбуђење читаоца да види крај иницијацијске потраге која је прерушена у куповину три пара чизама.

Париски пољубац је ултралаки роман са габаритним темама.

У Русији се превод романа појавио за московски Сајам књига, крајем новембра 2007.

Неконвенционална опрема књиге дело је новосадског дизајнера Јован Тркуља, чији су радови у Америци проглашени за „The Best Design from Europe“.

Љубав са речником непознатогНови Сад, Љубитељи књиге, 2006, 154 стр.

„Љубав са речником непознатог Јасмине Михајловић није само књига есеја о љубави. То је и збирка рецепата за квалитетнији, испуњенији и срећнији емотивни живот; приручник о праву на емоције; корак – по – корак за превладавање страха од љубави; буквар појмова који чине темељ љубави; уради сама за ослобађање од кривице; енциклопедија различитих врста љубави, емоционални know how…

Укратко, Љубав са речником непознатог је мала женска библија нове осећањости.

Јасмина Михајловић у њој говори – отворено, из женског угла – о ономе о чему се обично не говори јавно, а још ређе пише. Пронашла је праве речи да каже оно о чему се најрадије ћути.“

проф. др Неда Тодоровић

Прилог за библиографију Милорада Павића. – (У књизи) „Анахорет у Њујорку“, Сабрана дела Милорада Павића, књ. 7, Београд, Просвета, 1990; стр. 231-305 /Сепаратно издање: 1991/.

Милорад Павић редовни члан САНУ. (Биографија и библиографија Милорада Павића), Годишњак Српске академије наука и уметности за 1991. годину, књ. XCVIII, Београд, САНУ; стр. 401-449. (Сепаратно издање, Београд, САНУ, 1992).

Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића. – Београд, Просвета, 1992, 191 стр.

Био-библиографија Милорада Павића. – (У књизи) „Анахорет у Њујорку“, Сабрана дела Милорада Павића, књ. 9, Београд, Драганић, 1996, стр. 165-418. (Садржај: Биографија М. Павића, попис свих књига М. Павића, оригинали на српском; преводи; хронолошки сређена литература о М. Павићу 1952-1995). (Сепаратно издање: 1997)

Две которске приче (са Милорадом Павићем), Београд, Дерета, 1998, 71 + 52 стр.

Приватна колекција,
Београд, Дерета, 2000, 2001, 2004, 257 стр.


Љубавни роман у две приче
(са Милорадом Павићем), Београд, Чигоја, 2004, 63 стр.

Љубав без тајни – Београд, Дерета, 2005. 137 стр.

Јасмина Михајловић у књизи Љубав без тајни, љубав сагледава као круцијалну чињеницу у животу сваког писца и сваког читаоца, али и као истовремено и најјавнији и најтајнији феномен људског живота, инсистирајући да постоје многе љубави, а да је најлепша и највећа, управо она љубав у којој се читалац ове књиге налази – сада. „Наша и светска љубавна стварност и сутрашњица“ као да је и мото дела Љубав без тајни, у коме ауторка проговара и о томе како „љубав без тајни не постоји“, о XXI веку као времену када је укинут вишак жртвовања, баш као и о великим, малим и средњим љубавима, избегавању љубави, љубавним писмима, моћном и недодирљивом двополном Богу, иконама у животном споменару, пријатељицама као идеалним љубавницима, феноменима љубавне преваре, родољубљу и добро дизајнираној природи…

Дело Љубав без тајни Јасмине Михајловић као да је написано у складу са крилатицом Еразма Ротердамског: „Живот је гозба – или пиј, или иди“, а духовитост, мудрост и бескомпромисна позитивна енергија у времену којим владају негација и депресивност, најављују да је Љубав без тајни књига о којој ће се тек писати и говорити. Не рече ли оно Џон Ленон: „All you need is love“.

Сања Домазет, Данас

Књига Љубав без тајни се према извештајима листа „Бестселер“ нашла на 9. месту годишње топ листе публицистике за 2006. годину, са 14 недеља на листи најчитанијих књига.

Путни албум – Београд, Дерета, 2004, 2005, 2006; 162 стр.

ПУТНИ АЛБУМ је и књига прича и роман у причама и антрополошки есеј и приватна исповест и путопис… Чита се као узбудљив трилер. Има драматику, напетост, узнемирујућа открића, интимно а нетривијално разоткривање брака два писца, Милорада Павића и Јасмине Михајловић. ПУТНИ АЛБУМ је нешто као љубавни путопис са много слојева који се може попити као чаша изворске воде, али и као чаша скупоценог шампањца.

ПУТНИ АЛБУМ је добитник награде „Деретина књига године“. Часопис НИН ју је у уврстио у десет најбољих прозних књига за 2004. годину. Ова књига се девет месеци непрекидно налазила на првих десет места бестселер листе у Деретиној књижари.

Изводи из критика о Путном албуму

„Путни албум је, дакле, књига самораскривајућег “женског писма” које се претежно не заклања иза (пост)феминистичких слогана али и не зазире од приказивања и потказивања стереотипа који се тичу сексуалних, поетичких или културолошких предубеђења; све време сликајући сенку свеколиког мушког света у приватној и јавној сфери, она заправо на довитљиво посредан начин излази из њеног домашаја… духовито тематизујући проблематику “женског писма” и културног идентитета у оквирима добрим делом овешталих представа, описујући своје унутрашње кругове између патоса и ироније, наглашеног сентимента и дискретног хумора, између уважавања традиције и искушавања реквизита постмодернизма, Путни албум препоручује се, дакле, као лектира у исти мах довољно занимљива и довољно изазовна и женској и мушкој публици спремној да у читање уложи понешто од властите радозналости и запитаности.“

Тихомир Брајовић, НИН

„Све радије и све чешће читам романе који се „озбиљно труде“ да то не буду. На пример, Путни албум Јасмине Михајловић… Опојна, а жанровски неодредива књига.“

Радован Бели Марковић, НИН и Европа

 

Фотографије Јасмине Михајловић

Штампа

Милорад Павић на Википедији

Српска Википедија / Srpski / Serbian – Милорад Павић

Милорад Павић (рођ. 15. октобар 1929, Београд, умро 30. новембар 2009, Београд) био је српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године до смрти. Читај више

Америчка Википедија / EnglishMilorad Pavić

Milorad Pavić (Serbian Cyrillic: Милорад Павић) (15 October 1929 – 30 November 2009) was a Serbian poet, prose writer, translator, and literary historian. He was also a candidate for Nobel Prize in Literature. Читај више

Руска Википедија / Русский - Милорад Павич

Ми́лорад Па́вич (серб. Милорад Павић; 15 октября1929, Белград30 ноября2009, там же) — югославский и сербскийпоэт, писатель, представитель постмодернизма и магического реализма, переводчик и историк сербской литературы XVII—XIX вв. Специалист по сербскому барокко и поэзии символизма. Читај више

Белоруска Википедија / Беларуская (тарашкевіца)‬Міларад Павіч

Міларад Павіч (па-сэрбску: Milorad Pavić/ Милорад Павић; 15 кастрычніка1929, Бялград30 лістапада2009[1], Бялград) — знакаміты сэрбскі празаік, паэт, гісторык літаратуры, перакладчык. Сябра Сэрбскай акадэміі навук і мастацтва з 1991 году. Читај више

Бугарска Википедија / БългарскиМилорад Павич

Милорад Павич (на сръбски: Милорад Павић или Milorad Pavić) е сръбскиписател, драматург и поет, доктор по история на литературата, специалист по сръбска литература от 17-19 век и преподавател и гост професор в различни европейски университети. Читај више

Босанска Википедија / BosanskiMilorad Pavić

Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929. – Beograd, 30. novembar 2009) bio je poznati srpski prozni pisac, historičar srpske književnosti 17-19. stoljeća, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Byrona, profesor univerziteta. Bio je i član je Srpske akademije nauka i umjetnosti od 1991. godine. Читај више…

Κаталонска Википедија / CatalàMilorad Pavić

Milorad Pavić (serbiciríl·lic: Милорад Павић) (Belgrad, 15 d’octubre de 192930 de novembre de 2009) va ser un escriptor i professor de literatura sèrbia. La seua obra més destacada internacionalment és Diccionari jàzar, considerada un exponent de la narrativa hipertextual. Aquesta obra, així com L’últim amor a Constantinoble, tenen la particularitat d’estar escrita en dues versions, una masculina i altra femenina. Читај више

Чешка Википедија / ČeskyMilorad Pavić

Milorad Pavić, srbsky Милорад Павић, (15. října1929Bělehrad30. listopadu2009 Bělehrad) byl srbský spisovatel. Jeho nejznámějším dílem je Chazarský slovník. Читај више

Немачка Википедија / DeutschMilorad Pavić

Milorad Pavić (kyrillisch Милорад Павић; * 15. Oktober 1929 in Belgrad; † 30. November 2009 ebenda) war ein serbischer Schriftsteller. Er schrieb Prosa, Gedichte und war ein Historiker der serbischen Literatur vom 17. bis zum 19. Jahrhundert. Er war Spezialist auf dem Gebiet des Barock und des Symbolismus, Übersetzer von Puschkin und Byron und Professor an den Universitäten von Novi Sad (1974–1982) und Belgrad (1982–1992). Читај више

Шпанска Википедија / EspañolMilorad Pavić

Milorad Pavić (serbio cirílico: Милорад Павић) (Belgrado, 15 de octubre de 192930 de noviembre de 2009) fue un escritor y profesor de literatura serbia. Su obra más destacada internacionalmente es Diccionario jázaro, considerada un exponente de la narrativa hipertextual. Esta obra, así como El último amor en Constantinopla, tienen la particularidad de estar escrita en dos versiones, una masculina y otra femenina. Читај више

Француска Википедија / FrançaisMilorad Pavić

Milorad Pavić (serbe : Милорад Павић) est un écrivain serbe né le 15octobre1929 à Belgrade et décédé le 30novembre2009[1]. Depuis 1991, il était membre de l’Académie serbe des Sciences et des Arts. Читај више

Италијанска Википедија / ItalianoMilorad Pavić

Milorad Pavić – in serboМилорад Павић – (Belgrado, 15 ottobre1929Belgrado, 30 novembre2009) è stato uno scrittore e romanziereserbodi notevole fama.

Storico della letteratura serba classica e specialista nella poesia barocca, Pavić è stato autore di saggi e di opere di poesia. Читај више

Пољска Википедија / Polski - Milorad Pavić

Milorad Pavić, serb. Милорад Павић (ur. 15 października1929 w Belgradzie, zm. 30 listopada2009 tamże) – serbskipoeta, prozaik, tłumacz i historyk literatury. Читај више…

Украјинска Википедија / Українська - Мілора́д Па́вич

Мілора́д Па́вич (серб.Милорад Павић; *15 жовтня1929, Белград30 листопада2009, Белград) — сербськийпоет, прозаїк, літературознавець, перекладач, фахівець з історії сербської літератури XVIIXIX ст.ст., сербського бароко та поезії символізму. Однин з найбільш читаних письменників екс-ЮгославіїХХ століття, його твори перекладено 30 мовами. Читај више…

Холандска Википедија / NederlandsMilorad Pavić

Milorad Pavić (Servisch: Милорад Павић) (Belgrado, 15 oktober 1929 – aldaar, 30 november 2009) was een Servisch dichter, schrijver, vertaler en literair historicus. Читај више…

Окситанска Википедија / OccitanMilorad Pavić

Milorad Pavić (Belgrad, 15 d’octobre de 1929-Belgrad, 30 de novembre de 2009) foguèt un escrivan sèrbe. Читај више…

Португалска Википедија / PortuguêsMilorad Pavić

Milorad Pavić (também referenciado como Milorad Pávitch) (Sérvio: Милорад Павић) (15 de outubro de 192930 de novembro de 2009) foi um poeta Sérvio, romancista, tradutor, e estudioso de História da literatura e membro da Academia Sérvia de Ciências e Arte, e professor da Faculdade de Filosofia da cidade de Novi Soel (Sérvia) e Universidade de Belgrado. Читај више…

Шведска Википедија / SvenskaMilorad Pavić

Milorad Pavić (kyrilliska: Милорад Павић), född 15 oktober 1929 i Belgrad, död 30 november 2009 i Belgrad, var en serbisk författare, poet, översättare och litteraturhistoriker. Читај више…

Словачка Википедија / SlovenčinaMilorad Pavić

Milorad Pavić (srb. Милорад Павић; * 15. október 1929, Belehrad – † 30. november 2009, Belehrad) bol srbský spisovateľ a historik srbského písomníctva z obdobia 17. – 19. storočia. Je autorom medzinárodne uznávaného románu Chazarský slovník. Prvú knihu vydal v roku 1952. Pochádzal zo starej srbskej rodiny spisovateľov, počnúc 18. storočím až doteraz. Читај више…

Литванска Википедија / Latviešu Milorads Pavičs

Milorads Pavičs (serbu: Милорад Павић; 1929. gada 15. oktobris2009. gada 30. novembris) bija ievērojams serbu rakstnieks. Viņa pazīstamākais darbs ir romāns „Hazāru vārdnīca„, kas izdots arī latviešu valodā. „Hazāru vārdnīca“ tiek uzskatīts par vienu no nozīmīgākajiem postmodernisma romāniem. Читај више…

Румунска Википедија / RomânăMilorad Pavić

Milorad Pavić (sârbă: Милорад Павић) (n. 15 octombrie, 1929 în Belgrad – d. 30 noiembrie, 2009) a fost un important poet, prozator, traducător şi istoric literar sârb. Читај више…

Хебрејска Википедија (Иврит) /עבריתמילוראד פאביץ

מילוראד פאביץ’סרבית: Милорад Павић; ‏15 באוקטובר192930 בנובמבר2009) היה סופר, מתרגם ומשוררסרבי.

פאביץ’ ידוע בסגנונו הייחודי המאלץ את הקורא להיהפך למשתתף פעיל בתהליך הקריאה. Читај више…

Финска Википедија / SuomiMilorad Pavić

Milorad Pavić (15. lokakuuta1929Belgrad, Jugoslavia30. marraskuuta2009) oli serbialainen kirjailija, kääntäjä ja kirjallisuushistorioitsija.

Pavić opiskeli Belgradin ja Zagrebin yliopistoissa, aloitti akateemisen uransa Sorbonnen yliopistossaRanskassa ja siirtyi myöhemmin WieniinItävaltaan. Pavić oli naimisissa kirjailija ja kirjallisuuskriitikkoJasmina Mihajlovicin kanssa. Vuonna 1991 Pavić valittiin Serbian tiede- ja taideakatemiaan. Читај више…

Кинеска Википедија / 中文米洛拉德·帕维奇

米洛拉德·帕维奇Милорад Павић,1929年10月15日-2009年11月30日)是著名塞尔维亚作家、诗人、翻译家、文学史学家。其著名作品有《哈扎尔辞典》。Читај више…

Јапанска Википедија / 日本語ミロラド・パヴィチ

ミロラド・パヴィチ(ラテン文字:Milorad Pavić、キリル文字:Милорад Павић、1929年10月15日2009年11月30日)は、ユーゴスラビアベオグラード(現セルビア領)出身のセルビア小説家。類のない仕掛けに富んだ幻想的な小説を発表した。また、詩人、散文作家、翻訳者、文学史研究家でもある。彼のおじ、ニコラ・パヴィチはkajkavian方言(クロアチア系)の作家。2009年11月30日心臓麻痺により死去[1]。81歳没。 Читај више…

Есперанто / EsperantoMilorad Pavić

Milorad Pavić (cirile: Милорад Павић; naskiĝis la 15-an de oktobro1929 en Belgrado; mortis la 30-an de novembro2009) estis serba verkisto, tradukisto, filologo. Ekde 1991, li estis membro de la serba akademio de sciencoj kaj artoj. Читај више…

Хрватска Википедија / HrvatskiMilorad Pavić

Milorad Pavić (Beograd, 15. listopada 1929. – Beograd, 30. studenog 2009.) bio je poznati srpski prozni pisac, sveučilišni profesor, povjesničar srpske književnosti 17-19. stoljeća, stručnjak za barok i simbolizam. Prevodio je Puškina i Byrona. Bio je i član je Srpske akademije znanosti i umjetnosti od 1991. godine. Читај више…

Штампа

Некролози

Азербејџан

Аустралија – СПЦ

Белгија

Белорусија

Бугарска

Велика Британија

Грчка

Грузија

Естонија

Италија

Иран

Јерменија

Кина

Република Српска

Румунија

Русија

САД

Словенија

Словачка

Србија

Украјина

Француска

Федерација Босне и Херцеговине

Хрватска

Чешка

Штампа

Видео снимци

Канал Милорада Павића

Листа:

ДОМАЋИ МЕДИЈИ:

  1. ТВ фељтон: Томаж Пандур, Хазарски речник; РТС, аутор емисије Оливера Милошевић; Режија Ана Марија Роси, 2002.
  2. Балканском улицом: Милорад Павић и Јасмина Михајловић зима 2005.
  3. Интимно о књижевности 19. 2.2013; 15:32-18:00
  4. Емисија "Метрополис" 14.12.2009.
  5. Представа "Заувек и дан више" 19.3.2014.
  6. Прилог о споменику у Москви 9.6.2014.
  7. ''Шарени хлеб'' 23.1.2011.
  8. Прилог о 30 година од првог издања "Хазарског речника" - Дневник 2 РТС, 6.07. 2014.
  9. Откривање бисте Милорада Павића у Београду, први део 24.11.2015.
  10. Откривање бисте Милорада Павића у Београду, други део 24.11.2015. 
  11. Откривање бисте Милорада Павића у Београду, трећи део 24.11.2015.
  12. Откривање бисте Милорадa Павићa - прилог, СтудиоБ
  13. Панел о културном наслеђу, 05.09.2016.
  14. Сузанин избор - гост Јасмина Михајловић
  15. В.И.П. - гост Јасмина Михајловић
  16. Кабинет Милорада Павића на Филозофском факултету у Новом Саду
  17. Дани Москве - Легат Милорада Павића, 360°
  18. Књижевно вече посвећено стваралаштву Милорада Павића, Универзитет у Крагујевацу, новембар 2016.
  19. Elle Awards (од 19:52 мин)
  20. Elle Dinner (од 28:14 мин)
  21. Мира Адања Полак: Ексклузивно - Удате за писце, 28.01.2018.
  22. Алекасандар Ђуричић и Јасмина Михајловић - интервју за WDR радио
  23. Да ли је Павић нестао као Хазари? - Eмисијa „Орбита културе“, 22.4.2018. (41:27 – 1:25:11) Говоре: Јован Делић, Кристијан Олах, Милица Мустур, Ала Шешкина и Наталија Ломина
  24. Прилог о Милораду Павићу – Културни дневник РТС 1, 20.4.2018. (5:03-7:45)
  25. „Споменици у престоници - Милорад Павић“ - Српска Научна ТВ
  26. Суботичка догађања - Трибина Милорад Павић 17.11.2017. (гост др. Јелена Марићевић)
  27. Културни дневник РТС (од 3:00 мин) 22.5.2019.
  28. Видео-клип о Милораду Павићу ,Братислав Костић, Petroglyph Studio, www.petroglyph.rs (2019)
  29. Изложба у част Милорада Павића (2019)
  30. Милорад Павић становник светске књижевности (2019)
  31. Културни дневник РТС 1: ЧУДЕСНИ СВЕТОВИ МИЛОРАДА ПАВИЋА У ПАРИЗУ (2019)
  32. Мултимедијална изложба о М. Павићу у Библиотеци града Београда - "Од Ш до А" (TV Happy, 15.10.2019)
  33. Multimedijalna izložba o M. Paviću u Biblioteci grada Beograda - "Od Š do A" (TV Happy 15.10.2019)

ИНОСТРАНИ МЕДИЈИ:

  1. Siete pecados capitales Milorad Pavic 18.12.2013.
  2. Milorad Pavic El Vendedor de Sueños por Jose Pepe Gordon Imaginantes Televisa 8.1.2012.
  3. Segundo cuerpo de Milorad Pavic- Resena de Fernando Figueroa Sanchez 13.1.2012.
  4. Dictonary of the Khazars: Tribute 6.2.2009.
  5. II dizionari dei Chazaria 7.4.2008.
  6. Интимно о књижевности (енглески титл) 19. 2.2013; 15:32-18:00
  7. Милорaд Павич  29.5.2014.
  8. Милорaд Павич -Страшные любовные истории. Ловцы снов. Аудиокнига 6.5.2014.
  9. Милорaд Павич - Страшные любовные истории. Сводный брат. Аудиокнига 6.5.2014.
  10. Милорaд Павич - Страшные любовные истории. Корсет. Аудиокнига 6.5.14.
  11. Милорад Павич - Внутренняя сторона ветра. Роман. Аудиокнига 6.5.14
  12. Tomaž Pandur: Hazarski slovar 7.6.2011.
  13. Прилог о посети Јасмине Михајловић Грузији 8.5.2015
  14. Отварање Сајма књига у Грузији 9.5.2015
  15. Јусуф Масуди - ловац на снове; руски аматерски филм
  16. Фантазија - видео-запис Чен Дањан
  17. Памятник Милораду Павичу в Москве
  18. Интервју са Анастасом Христомидесом, уредником у грчкој издавачкој кући “Кастањотис” (ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ); снимано у кабинету Милорада Павића у САНУ, 2008. Copyright by ERT I део II део III део IV део
  19. Танасис, Лалас. Милорад Павић, Солун, 1997, 1-30 стр.
  20. Емисија ТВ Азербејџан о Србији - прилог о споменику Милораду Павићу у Београду од 5.37 мин (2019)
Штампа

Бик и Вага

БИК И ВАГА

 

РАЗРЕШУЈУЋА ПОГЛАВЉА
из романа
ЗВЕЗДАНИ ПЛАШТ

Пред вама је нека врста "уради сам" хороскопа. Пошто се овде може бирати, најбоље би било да читатељка почне ову причу одељком " Минотај мрзи будућност ", а читалац одељком " Глава на тањиру...". Овде, дакле, постоји женска и мушка мапа читања звезда. Што се краја тиче, можете сами да га удесите. Али, о том потом.


 

МИНОТАЈ МРЗИ БУДУЋНОСТ

- Ти збиља ниси чула за Минотаја?

- Не - рекох, али дубоки женски глас који је изговорио ово чудно име заувек је остао да звони у мом уху. Дуго сам то име чула са погрешним нагласком како га је тада изговорила моја пријатељица.

- Није могућно да ти ништа не знаш о Минотају!

- Шта би требало да знам?

- Како шта? Човек је заљубљен у тебе већ пола године.

- Па шта? Што не каже?

- Спрема се да каже. Зна напамет сва јела која волиш, вина која пијеш и све боје косе које носиш. И не само то. Он купује навелико намештај.

- Какав намештај?

- Намештај за ваше будуће брачно гнездо.

- Зезаш!

- Не, већ је одабрао кухињу са месинганим хватачем паре и брачни кревет је пре неки дан допремио у свој стан у Париској улици.

- Никад чула.

- Е, па чућеш.

- Како кажеш да се зове тип?

- Минотај.

- Какво је то име?

- Не знам. Ваљда вуче неко грчко порекло. Али пази, то је чудан сват. Свој сан може да одапне на неког као стрелу. Понекад на улици распознаје пролазнике који никад неће имати 50 година. Он зна све твоје кројеве и бројеве и већ за тебе купује игле за косу и шешире од сламе. Има полицу пуну књига које ти волиш...

Толико ми је рекла пријатељица. Убрзо потом примила сам од Минотаја нешто као љубавно писмо. Оно је гласило:

Ти си "Вага", Libra. Површина 538, ректасцензија Алфа: средња вредност 15 h. То је седми знак Зодијака, сазвежђе Јужног неба, одговара првом јесењем месецу. Вага је ваздушни, мушки, активан знак. Венера царује у твоме знаку. Порука твојих звезда гласи:"Твоје мисли нигде с миром не стоје, све дурма прхају и лете кано мале птице. Тко би им дао таква крила ка голубиња, да полете на добро и ту отпочину". Сад нешто и о мени. Ја сам женски знак. Али и у моме знаку Венера царује...

Природно да сам се бојала првог сусрета с Минотајем. Испоставило се да се Минотај није бојао. Пришао ми је једне вечери и моје очи променише боју под његовим погледом. Личио је на неког голобрадог чобанског бога. Коса му је била густа ко тесто, сапињао ју је низ врат у облику лире. Умео је ногом миша да улови и понекад се појављивао носећи о пасу ловачки троножац на склапање. У његовом стану нашла сам по једну хаљину у свом броју за свако од четири годишња доба. Пред огледалом затекох избор белила, руменила и мирисних уља по мом укусу. Испоставило се да је знао да уз црну одећу стављам Фрагонаров "Индијски сан", знао је да уз црвено користим брзе мирисе, као што је "Yves Saint Laurent", а за бело, мушку подврсту мириса "Alchimie"... Знао је да гледа у пупак и чудно је звиждао увлачећи ваздух. Тим дубоким и спорим звиждуком могао је да залечи женску главобољу. Свирао је у хегеде као примаш и водио ме сваког седмог у месецу у Болеч, где је нагонио чопор Циганчица да нам свирају на виолини, иако оне то не воле, јер женски прсти после ћеманета не умеју више да краду. Ја, која сам дотле имала брзе снове, а спор живот, нисам стигла ни да поруменим од стида, а већ сам се нашла у његовој постељи. У том загрљају за неколико тренутака разболела сам се и оздравила, огладнела и наситила се. Тек потом црвенило ми обли образе и сливајући се низ врат сиђе кроз рукаве и ја то руменило угледах на својим прстима... Нада мном његов осмех се расплину и одлете на Дунав, а његова моћна истина уђе у мене као нож. Причао ми је понекад да постоје сити и гладни часовници као што има ситих и гладних љубави, а увече, читао ми је наглас у постељи књиге за које је непогрешиво погађао да ће ми се допасти. Ишли смо у исту, Саборну цркву, али ја сам свеће палила зими, а он лети.

- Ништа превише! - говорио је.

И то као да се испунило. Наша срећа дуго је трајала. Али, пре но што сам стигла да заборавим погрешан изговор његовог имена, једне вечери НАТО је почео да бомбардује. Од сваке експлозије слике и иконе падале су са зидова. И тада се десило оно најгоре. Да ли вам се догодило да свратите у продавницу по жвакаћу гуму, и док сте се окренули нестао вам је ауто? Са алармним дугметом под прстима јурите ноћу дуж затворених гаража где сумњате да су вам сакрили кола и притискујете пред сваким вратима своје дугме у нади да ће се ваше возило одазвати из мрака. Тако и ја идем дуж улица Минотајеве душе и тражим његову љубав, али ње више нема. На Минотаја не иду ни буве, ни ваши, ни заразе, али наша љубав у њему је болесна откако падају бомбе. Не Минотај, он је здрав, он је ту, са мном, него његова љубав. Он се понаша као пре, на њему околина не примећује промену, али он сам, где год да се нађе, увек има осећај да је пре времена стигао, или да касни. Откад је рат, он непогрешиво на дну сваког мог француског парфема осећа подлогу од мачјег измета, који је ту да учврсти све остале састојке мириса и обезбеди им трајање, али не би требало да се примети. Може се рећи да Минотај њуши обрнутим редом но остали свет. То је зато што је изгубио љубавно памћење. Пред нама је будућност коју Минотај мрзи, над нама страховито гладна вечност у виду невидљивих авиона, а за нама Минотајева преобучена сећања. Његове очи одједном су остариле. У њима није страх него мржња. Мржња на будућност. Минотајева љубав постала је порозна и почела да пропушта општу мржњу на будућност која је завладала око нас усред сваковечерњег страха од сутрашњице. Ја, његова љубавница међутим, окренута сам још увек сутрашњици и тако се разилазимо. У његовој мржњи на будућност нема места за љубав, па ни за мене у њој. Дању смо и даље ишли на посао у своја надлештва, а ноћу смо седели код куће и покушавали да спавамо и да водимо љубав под бомбама. Али то није више ишло. Љубав је нежна биљка, љубав је увек млађа од нас, а ми смо, и не осетивши то, почели према њој да се односимо грубо. Занемаривали смо нашу љубав, прећуткивали је, одлагали, заборављали, као да смо хтели да је повредимо, осакатимо, чак убијемо пре но што нас убију. А однекуд смо сматрали да она треба да преживи упркос свему томе. У први мах сам помислила да је болест љубави нека од оних болести које трају онолико дана колико година болесник има, али, нажалост, није било тако. Мислила сам, понекад, болест ко болест, то је вежба за старост. Једна старост у малом. Међутим, ово није била бољка ко друге болести. Бомбе су погађале право у Минотајеву и моју љубав. Тада сам решила да је спасем. И на томе настојим свакодневно.

Ево како сада живимо. Сваке вечери пред огледалима вежбам да променим свој осмех. И променила сам га тако да сад може да уједе. Пред кућом је велики плакат са ускршњим јајетом на средини. С једне стране јајета Минотај ми је прочитао натпис: I believe in God! а с друге: They believe in bombs! Пошто завршимо с радом у надлештвима, налазимо се Минотај и ја у Калемегданском парку, код споменика захвалности Француској на којем је неко написао кречом: "Преместити на гробље!" Ако Минотаја нема, даље идем сама. Силазим низ мале степенице у Париску улицу, пролазим поред негдашње француске амбасаде на којој стоје спрејом извучена слова : "Корзика република", силазим до угла где је некада, у трећем веку, било Aelius-ово римско купатило, од којег већ вековима више нема ни трага, чак ни извора што га је напајао. Спуштам се поред Шведске амбасаде падином што води ка реци и скрећем у једну високу зграду.

- Шта има ново? - питам Минотаја улазећи у стан.

- Да ли је питао за мене? - одговара Минотај гледајући одсутно у моју љубичасту хаљину, коју је некад толико волео.

- Зар не знаш да јесте? - узвраћам на то, а он одрешито каже:

- С тим даље ићи нећемо...

Ја обилазим сто, износим вечеру, вино и суво грожђе, седам и ћутим неколико тренутака. Тада одједном главу спуштам у тањир и почињем да плачем. Кроз јецаје говорим му:

- Зар те је страх да и на делу будеш онакав исти какав си био кад се у теби жеља заметала? Ко кукавица живиш пуштајући да твоје "Хоћу" служи твојем "Не смем" попут оне бедне мачке из приче...

- Молим те ћути! - узвраћа он - Смем ја оно све што доликује мушкарцу. Ко сме више од тога, није човек!

- Каква те је онда звер нагнала да овај подухват подмећеш мени?

Он једно време седи непомично као да не чује моје јецаје, а затим се подиже са свог места, стаје иза наслона моје столице и ту стоји. Плачући и даље ја кажем:

- Пре ни час, ни место нису били погодни, па си ипак хтео обоје да подесиш, да би се наш чин остварио, а сада су се, ево, стекли сами од себе обоје, а подесивши се, тебе су укочили и раздесили...

Тада ја устајем, размичем једну завесу и одводим га за руку у спаваћу собу, смештам га у постељу, покривам га као дете и тихо на ухо, да га успавам, певам Баха. Минотајев грудни кош изгледа као да садржи дрвени костур чамца, који се лагано раскриљује и скупља. Из постеље он гледа у мене као да сам виолончело обучено у женску кошуљу.

Преко неба над Калемегданом плови на запад око две стотине километара тишине избраздане противавионским пројектилима који лове "Томахавк". На нашој згради стоји графит: "Пролеће је, а ја живим у Југославији".

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Глава на тањиру...

Љубав која је сваког дана годину дана старија

 

ГЛАВА НА ТАЊИРУ ИЛИ ШЕТАЧ У КАБАНИЦИ ОД КОЗЈЕ ДЛАКЕ

- Рођен сам као мушко, а умрећу од рака дојке - помислих осећајући како се око мене хвата ноћ као бол. Стајао сам на стази Калемегданског парка и гледао како на Саву силази прозрачни сумрак. Као да га доноси један брод који је пловио реком. По граду су се осветљавали прозори - најпре на неочекиваним местима, па све чешће. Упалила се светлост у сату на торњу Саборне цркве, осветлио се прозор моје трпезарије. Она је на четвртом спрату у равни шеталишта Калемегданске тврђаве где сам стајао. Све сaм лепо могао видети из парка. У трпезарију је ушла девојка у љубичастој хаљини и почела да износи вечеру на сто. Села је на своје место и почела нешто да чека. После неколико часака погледала је на ручни сат и изашла на прозор. Као да неког тражи погледом овде, на шеталишту наспрам прозора, где сам ја стајао. Тада се огласила сирена обзнањујући ваздушну опасност. Скоро истовремено нешто је погодило једну зграду и видео сам како књиге излећу кроз прозор као птице. Ужурбано сам сишао малим степеништем у Париску улицу. Прошао сам поред старог римског купатила ослушкујући воду и прочитао у ходу један стих са камене плоче коју је поставио Aelius Tertius:

Alma lavacrorum de saxis decido limpha...

Затим сам прошао крај Шведске амбасаде и ушао у зграду на савској падини. Узео сам лифт и притиснуо насумице дугме. Направа ме је изручила тачно где треба и испод звона које сам притиснуо, прочитао сам сопствено име.

Врата ми је отворила девојка у љубичастој хаљини с речима:

- Шта има ново?

-Хтео сам нешто да те питам - рекох. Са Калемегданског шеталишта види се свака појединост у овој соби. Замисли сада да неки од шетача застане и погледа кроз овај прозор. Ено, један у кабаници од козје длаке управо гледа овамо. Шта ће он видети? Младић, то јест ја, седи за постављеним столом, а девојка у љубичастој хаљини, а то си ти, износи вечеру, вино и грожђе. Неким изнемоглим покретом ти ћеш затим сести и гледати преда се као у неком очају. Уместо да се прихватиш јела, бризнућеш у плач и спустити главу у тањир. И тако сваке вечери. Ја ћу седети непомично као да ме се то не тиче. Тада ћеш ти опет нешто познато, хиљадама пута већ речено, казати кроз сузе, на шта ћу ја полако устати, обићи сто и стати иза наслона твоје столице. И тек тада и ја ћу нешто рећи. Али сваке вечери рећи ћу исто. На то ће се твоја рамена још више затрести можда од плача, а можда од речи које ми по ко зна који пут упућујеш још увек с главом у тањиру. Потом ћемо обоје отићи из трпезарије и кроз неку завесу ишчезнути у побочној просторији...

Све то шетач у кабаници од козје длаке лепо може да види. И ако се он сутра поново задеси на истој стази предвече, када се по кућама пале светлости, па ако му поглед опет падне на наш прозор, шта ће угледати? На пролећном ветру листови опали од удара бомби узлећу као птице. Или од удара ракета птице падају с грана као лишће. А тамо, у трпезарији на запрепашћење шетача све ће се поновити. Од речи до речи. У длаку једнако збивањима из претходног дана. Да не поверујеш.....

Како би требало шетач у кабаници од козје длаке, или ко други на његовом месту, да разуме ове увек исте загонетне призоре које му ми уприличујемо поново сваке вечери? Реци ми, зар није доста те комедије? С тим даље ићи нећемо.

Девојка у љубичастом свој блистави поглед угаси на мени и рече:

- Глупости! Шетача на калемегданској стази нема кад сирене огласе ваздушне ударе. Шетачи су или на неком од мостова на рок концерту са знаком "target" под брадом, или у подрумима. А што се нас тиче, рећи ћу ти и то... Јеси ли некад видео како орао лови зеца? Зец бежи у кривудавој линији и његова скретања су непредвидљива. У ствари, зец има наде да утекне док има маште да кривуда, тако да се орао сваки пут залеће у празно. Кад зецу пресахне машта, он истога часа изгуби свој телесни воњ и почне да бежи у правој линији. Тада га орао неминовно хвата. Тако, као зец, умире и љубав. Она умире када јој пресахне машта и кад изгуби свој особени мирис... У овој трпезарији се тако нешто дешава...

- Не - узвратио сам - промисли мало! Зар те тај понављани призор не подсећа на нешто друго, нешто већ виђено? Добро познато. Ова наша трпезарија могла би се схватити као позориште, а нас двоје као да у њој припремамо неку представу.

- Какву представу? - упита она жудно. Жудније но што се могло очекивати с обзиром на околности.

- То је Шекспир. Ако не верујеш, узми књигу и провери. "Макбет", први чин, сцена седма...

 

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Љубав која је свакога јутра годину дана старија

Минотај мрзи будућност


 

ЉУБАВ КОЈА ЈЕ СВАКОГА ЈУТРА ГОДИНУ ДАНА СТАРИЈА

Наравно, Минотај има право. Наш разговор у трпезарији јесте био Шекспир. "Макбет", први чин, сцена седма.

Ја сада покушавам да испод оног свог осмеха који уједа, спроведем над Минотајем поступак који би се условно могао назвати лечење. Лечење наше оболеле љубави, која је свакога јутра годину дана старија. Како се љубави не лече по болницама и хируршким дворанама, поготово не у рату, обратила сам се врачима.

Неке начине лечења већ сам окушала и одбацила као неделотворне. Упркос свим мојим напорима Минотај ме више не познаје и заборавио је чак и моје име. Мисли да сам му слушкиња, сестра или нешто тако. Више не чује шта му говорим. Под бомбама на мене њему се више не диже. А ни на неку другу жену. Ко је проденуо свој живот кроз срце као конац кроз иглене уши, разумеће зашто ја чиним све могуће да Минотаја вратим себи. Ко није протнуо свој живот кроз срце као кроз иглене уши, неће разумети.

Начин који сада примењујем, једва да сам могла замислити када сам почела да га видам. То више и не личи на лечење у уобичајеном значењу речи. То је спор и мукотрпан посао. Циљ оне вежбе са Шекспиром био је да се Минотај бар током те вежбе измести из своје мржње на будућност и пребаци у било које друго време и место, у овом случају Макбетово. То би био први корак на путу његовог повратка натраг ка мени. Корак од мржње ка љубави.

Али ствари нису кренуле глатко. Пре неки дан коначно се показало да кура са Шекспиром није довољна. На јави више нисам могла да утичем на њега. Ближа сам му док спава, него док је будан. Није ни чудо. На јави Минотај је почео да прати из сата у сат ратна збивања. Ујутру је куповао новине - "Политику", "Блиц" и "Данас" па је упоређивао њихове извештаје о бомбардовању. Увече је на телевизији хватао наизменично BBC, Студио Б, хрватске канале, CNN или БК. Ноћу је пратио радио вести Студија Б и вести које су се могле добити преко електронске поште, у касне сате радио Црне Горе или сајтове War against Yugoslavia INET и CNN на интернету. Био је ван себе слажући даноноћно коцкице. Спавао је са бубом транзистора у уху. Умео је тачно напамет да каже шта је, где и када порушено од мостова до села. Нисам више знала како да га ишчупам из тог двоструког рата, рата који је буктао око нас и рата који се као у разбијеном огледалу понављао у њему. Бојао се пожара у суседству који би захватио и нас, или још више отровних облака који су се дизали изнад разорених постројења у Панчеву, или еколошке катастрофе ако НАТО бомбардује Барич.

Морала сам да пређем на додатни поступак који мој врач зове "лечење сновима".

У сну нико нема име. Зовни уснулог туђим именом, ако је мушко можеш и женским, пробудиће га твој глас, а не његово име. Зато велики уплив на сањача имају речи које му се казују пошто је заспао и изгубио име, дакле, речи убачене право у сан. У зависности од тога шта му се шапуће или чита док спава, његовe мисли се мењају. У томе је лежала могућност да се Минотај промени бар док је ван јаве. Тако сам почела сваке друге вечери, чим заспи, да расклапам неку књигу и да му читам. Тихо, скоро на ухо, пазећи да га не пробудим, читала сам му по једну страницу. Као лама што чита над умирућим своју књигу, седим увече ја над уснулим Минотајем и читам наглас нашој љубави која умире. А напољу над нама шиште ракете. Кад их погоди противавионска артиљерија, чује се као да се у небу цепа огромни метални рупичасти саг. Ако ударе близу, Минотај се буди и моја вежба је пропала. Ако не, надам се да му је у уху нешто остало. Кап људске речи, уместо кап нечије смрти. Морала сам да натрапам на текст који ће неким мени незнаним стицајем околности оживети и покренути у Минотају нашу уморну љубав, његов успавани љубавни нагон. То је била игра на срећу. Укратко, препоручено ми је да му читам приче о чувеним паровима. Не само љубавним.

Читала сам, дакле, док су падале бомбе на Београд, на Земун, Нови Сад, на Сомбор, Ниш, на Косово, Приштину, на Црну Гору...Читала сам надохват руке препуштајући случају да нам помогне, легенде о Путифару и његовој жени, о Абелару и Хелоизи, о Давиду и Голијату, о Гогену и Ван Гогу, о Гетеу и Хелдерлину, о Вуку и Мини Караџић, његовој кћери, о косовском кнезу Лазару и царици Милици, о Тесли и његовој мачки. Читала сам Кавафија, Златоустог, Кортасара, Јована Дамаскина, Калвина, Достојевског, или светог Ћирила. Читала сам на српском, на енглеском, грчком или руском. Језик у ствари није био важан. У сну човек разуме све језике, сан је предјезичка институција. Тако је то трајало око две седмице. У међувремену оборени су мостови у Новом Саду на Дунаву и разорена зграда некадашњег Централног комитета на ушћу Саве. Минотај је чуо пророчанство да ће у Београду бити најтеже између два снега и стално је пратио временска предвиђања у нади да ће се пролеће окренути (као што је било априла 1941) и да ће опет пасти снег. Али, сијало је сунце. На мој очај он и даље није показивао знаке заинтересованости за мене ни на јави ни у сну. Под трбухом му је бујао огроман жбун косе тако да је мокрио као кроз траву, али штива у њему нису покренула никакав љубавни прохтев. Јер и у случају умирања љубави, исто је као и у случају смрти човека - умрли одлучује хоће ли слушати ламу који му чита књигу, или не.

Високо над нама јавља се још једна, нова, досада неупотребљена ноћ, девичански чиста, мирисава и пуна Натових болида и древних звезда које први пут светлуцају као људске мисли у овом новом мраку. Тамо је негде међу њима и Минотајева мисао. Како је открити невидљиву? Како је вратити мени? Пред нашим очима с друге стране реке велика кугла светлости бешумно слеће на земљу, а за њом долази громогласна експлозија из које израста велико дрво дима. Оно се брзо и наочиглед грана и расте ка небу кроз ноћ.

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Звезда у огледалу

Звезда у огледалу

 

ЗВЕЗДА У ОГЛЕДАЛУ

Пет година Минотај је у сну носио браду, али је на јави није носио. Остајала је ван јаве као што су и снови остајали у њему. Није волео да их се присећа. Ипак, негде 12 априла испричао ми је најзад један сан. Ухватила сам се за то као за сламку спасења у нади да бих можда тако могла да пратим има ли учинка мој рад, или не. Те ноћи док је спавао читала сам му Борхеса, "Пешчану књигу". Ујутру, рекао ми је:

Сањао сам да сам у Торонту. Један од чланова крунског савета из Канаде и још неко упознаше ме са Борхесом. Био је стидљив и златан као и у књигама. Путовали смо авионом некуда. У једном тренутку пресавио је једну новчаницу на којој је у средини круга било написано "Сангрија", потписао ми се на новчаници и дао ми је као неки аутограм. Напоменуо је да је "Сангрија" име једне крчме...

Тако је гласио Минотајев сан. Била сам ужаснута. Минотајев сан био је обичан плићак, уместо да преобрази сањача, ослушкивао је бомбе и сирене, био у полујави, летео авионом и памтио чак и име аутора читаног текста. Нисам одустала, али мој очај се почео ширити.

Минотај дуго потом није хтео ујутру да исприча снове. Пио је млеко и незаинтересовано слушао одјаву ваздушне опасности, гледао како жваћем своју косу, како закопчавам стаклену пуцад вечерњих рукавица, или како бојим нокте у гами својих чарапа.

Његово стање се погоршавало. Није више било наде да ће се сетити мог имена, што би био први знак његовог прездрављања и враћања мени. Ипак нисам одустајала. Све док ми једнога јутра он опет не исприча један сан. Претходне ноћи читала сам му на ухо док је спавао биографију Ел Грека и повест о његовој жени, Јеврејки. Оно што је Минотај од тога у сну начинио било је следеће:

Сањах да сам у Толеду у порти неке велике цркве. Ноћ је у мојем сну. Под луковима порте упаљено безброј свећа и светиљки. Неки је празник и ту се сјатила гомила. Има продаваца. Једна девојка ми показује лепе пешчане сатове. Нуди ми да купим два.

- Зашто два? - питам.

- Иду у пару. Један је брз, а други спор.

- Како то?

- Онај брзи је напуњен речним, а онај спорији, сланим морским песком...

Не знам да ли сам их купио...

Захватио ме је очај. Неуспех се поновио. Минотају се није враћало љубавно памћење и моја читања нису му катапултирала снове некуд ван болести његове љубави.

Али, то није било оно најгоре. Болест је прешла са његове душе на његово тело. Три дана није одлазио на посао јер се није осећао како ваља. Затим је једне вечери уместо с посла дошао кући из болнице. Имао је руку у завоју. Био је на рок концерту на савском мосту. Испричао ми је шта им се десило. Мост је био пун света када се појавила на небу крстарећа ракета. Као огромна светлећа риба пливала је кроз ваздух зачуђујуће споро. Јасно су видели како се приближава мосту. Застала је један тренутак над њиховим главама као да оклева, а затим је одабрала други правац и отишла преко Дунава да разори рафинерију у Панчеву. Била сам ужаснута и мислила да је Минотај повређен на мосту. Али, он је рекао да су га тог јура у надлештву где је имао ратни распоред и дежурство, "угризла" врата лифта. Када сам му превила рану, показало се да му на мишици недостаје комад меса. Мислим да се од страха на мосту био ујео за мишицу. Када сам га упитала шта то има да значи, само се насмејао. Почела сам да га надзирем и док спава. Једне вечери, док су на Београд падале НАТО бомбе чији је рок употребе истекао 1997. (како смо касније прочитали на њиховим уломцима) он је у кревету пре но што ће заспати ставио палац у уста и сисао га као дете. У последњем тренутку схватила сам шта се дешава. Крв му је бризнула из уста и ја сам једва успела да му истргнем палац из чељусти. Његова болест, његова болесна мржња на страшну будућност, давала је плодове. Минотај део по део једе самога себе.

У најмрачнијем куту наше собе блиста Месец ухваћен у огледало. И поред њега једна звезда. Она изгледа као толике друге звезде, али то је лажна звезда. То је обавештајни сателит, који називају "Мама". За разлику од правих звезда, он не трепери. И сваке ноћи пошто изда упутства за бомбардовање, "Мама" се огледа у мојој соби.

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Слике на ноктима

Слике на ноктима

 

 

 

СЛИКЕ НА НОКТИМА

Нисам знала куда да се окренем, сем да наставим с гатањем. Али и ту је остало мало могућности. Било ми је јасно да имам само још једно, последње средство, исто тако опасно по Минотаја као и по мене. Али, можда спасоносно. Они који су упућени, поверили су ми да најмоћније магичне формуле могу бити обични новински огласи. Ако се с њима поступи на одређени начин. И дали су ми три таква упозоривши да су опаснији од куге, опаснији од невидљивог Ф117. Њихов садржај уопште није био важан. Важно је било нешто што је скривено у њима, што се не опажа на први поглед, али се у свести онога коме се читају склапа у моћну и делујућу целину као што се Ф117 не може видети са земље, али се јасно види с неба. Требало је, дакле, напустити неделотворна књижевна штива и прочитати у Минотајев сан та три огласа оним редом којим најбоље умеш. Но, знала сам, уколико их прочитам погрешним редоследом, прети опасност да се и сама разболим. Ако се то деси, никада више нећу моћи да почнем од почетка с лечењем Минотајеве љубави, јер више неће само она бити болесна, него и ја. А ту је крај.

Ипак сам једне вечери одлучила да окушам то последње средство. Седели смо у склоништу. На улазу је нека девојчица написала кредом: "Нисам печурка да растем у подруму". Спремила сам као обично марамице натопљене раствором соде бикарбоне за случај да опет погоде нешто што ће почети да пече и штипа за очи и нос. Имала сам уза се и она три огласа и чим је Минотај заспао полако сам му их прочитала један за другим на ухо. Читала сам их редом који сам одабрала насумице као да бацам три коцке у његов сан. Призивала сам неку непознату силу у нади да ће хтети да нам помогне. Циљ је био да ме Минотај усни и да се сети мог имена. Било би довољно да ме се сети бар једном. Ако би то учинио, лечење би успело.

Огласе сам прочитала овим редом:

*

Ми

, овлашћена фирма купујемо полован лифт за 1-3 особе, до III спрата, или у замену нудимо фиберглас мрежу против инсеката. Мрежа је невидљива, одлично пропушта ваздух, рок трајања неограничен. Монтажа по договору. Ако то не одговара, нудим у замену за речени лифт аутобус без мотора, расходован, погодан за викендицу, пчелињак или ауто отпад.

*

Тај

ност загарантована. Паметан, мужеван животни професионалац, 43 год, тражи способну, коректну, скромну, младу партнерку, ради организованог заједничког исељења у иностранство.

 

*

Но

1. међу сликарима израђује типичне америчке нокте са разним украсним елементима, надограђује - прст 8 динара. Сликање светаца и светитељки или српских владара, уметнички рад, 50 динара по нокту. Тетовирам на грудима или леђима фреске из Студенице и Старог Нагоричана.

Није било потребно да чекам до јутра да бих закључила да ли се нешто десило или не. Одмах сам, при летимичном погледу на уснулог Минотаја схватила да су огласи као неке бајалице, или молитве, почели бурно да делују. Успела сам да неког или нешто дозовем. Било је то као нека ерупција енергије. Минотајев породични џепни сат који сам носила о врату иако је стао још у прошлом веку, одједном је прорадио. Минотај показа нагле знаке изузетне узбуђености, али је она одмах ишчезла и потом све скрете на неку другу страну. У суноврат. Минотај није успео да се сети ко сам. Иако сам у Минотајеве снове дозвала неку моћну онострану силу, било је јасно да нисам погодила прави редослед огласа.

Мој погрешни корак дохватио је и мене и уздрмао ме. Моја љубав постаде порозна, пропуштала је мржње на сутрашњицу које су царовале на све стране. Осетих да само ја у том више милионском мноштву којем припадам, не мрзим будућност. Страховито се уплаших од тога. Више него од бомби и ракета уплаших се од самоће која ми је због тога претила. Знала сам да човечанство има само једну будућност. Увек и одувек само једну и да нема резервне будућности. Како сам је могла мрзети? Али сада сам и сама одједном почела да увиђам како је у ствари та будућност одвратна и какве нам све ужасе доноси. Будућност је штала у којој лежи и прежива страх - мислила сам. Тада јасно чух да се моја садашњост расцепила надвоје и ја заборавих како се зовем.

Гледала сам запањено у непознатог човека који је спавао преда мном у неком подруму. Нисам више знала ко је, ни зашто сам ту. А он је у сну говорио:

- Зар не видиш? Свему је крај. Свршио се и век и брак и рат...

Побегох из те куће уз Париску улицу, поред римског купатила које је жуборило на месечини... Била сам у грозници. Протрчах Кнез Михајловом улицом у којој су зјапили излози разваљених културних центара Француске, Немачке, Енглеске и САД. На зиду америчког културног центра писало је фломастером: "Американци, мрзим да мрзим, али сами сте хтели". Ваздух у ноздрвама ми је горео. А горео је и Београд око мене смрдећи на барут и запаљене каблове. Над главом ми пролете пројектил испаљен из неке подморнице у Јадранском мору. Имао је мигавце и прошао између две зграде на путу ка својој ловини, ка једној вишеспратници која је лежала негде у улици Кнеза Милоша. Тада осетих глад. Неодољиву глад. И стрпах палац у уста онако трчећи...

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Бог приче

Бог приче

 

 

 

БОГ ПРИЧЕ

Прича увек има свога бога. Свака. И најгора. Ја сам бог ове приче. Мој глас сте већ чули на почетку казивања. Од телесног састава живих бића најдуже траје после смрти управо глас. Ово је, дакле, само мој глас. Сам ја одавно нисам више међу живима. Живео сам у Атини пре близу 2000 година. Био сам многобожац и судија, па постао хришћанин и списатељ. Звали су ме Ареопагит, а потом и Псеудоареопагит. Не знам како сам умро. То мртви не памте. Али сам после чуо од живих какав ми је био крај. То што сам био писац нема везе са овом причом. Ја њу не пишем. Ја се усељавам у њу, или још боље, проћи ћу кроз њу да бих нешто обавио.

Наиме, у причу ме је неко дозвао. Једна жена очајна због љубави која је почела да болује у њеном човеку. Она је тражила помоћ и ја сам ту. Сваке вечери у време када сирене огласе узбуну, стојим на калемегданском шеталишту у својој кабаници од козје длаке и посматрам њу и њеног љубавника у њиховој трпезарији. Она погрешно мисли да ме је дозвала својим бајалицама, басмама и гатањем уз помоћ новинских огласа. Није тако било. Имала је моћ да неког дозове зато, што је жарко желела помоћ, а дозвала је баш мене зато што се зове исто као ја. Стога сам могао да јој се одазовем и зато сам сада у овој причи. Покушавам да им помогнем.

Но, она је нешто погрешно учинила дозивајући ме. И сада се разболела уз његову и њена љубав. Зато ћу у његове снове послати мало свог охлађеног, двадесет векова старог сна, не би ли се њено име очистило од његовог. Јер, то је једини начин да једна оболела љубав оздрави и да се извида. Љубав уствари страда зато што се имена љубавника узајамно боре за превласт. Треба их очистити једно од другог. То су два звука који се узајамно потиру. Један звук треба спрати са другог звука. Ако хоћеш љубав, мораш очистити од свог имена име онога кога волиш. Ко то учини, спашће љубав. Њему, Минотају, то неће бити лако.

Минотај је рођен у знаку "Бика" (Taurus), а то је, како ви данас кажете, други знак зодијака, одговара другом пролећном месецу. Сунце пролази кроз овај знак између 21. априла и 21. маја, Месец је у овом знаку егзалтиран, док Венера овде влада." Бик" је земаљски, женски, пасиван и фиксни знак. Његово сазвежђе је на северном небу. Да би спасао своју љубав Минотај ће морати мушку природу своје драгане да очисти од своје женске природе и од ужаса своје зле звезде Алгола. Порука овог знака је јасна: "Мир свима гласећи говорим, а сам га у себи нејмам. Ка нека птица затворена у соби тако се је душа узврдала и узмутила у мени. А душа је твоја као земља безводна, него једино сузама гасиш своју жеђу."

Да им помогнем, ја ћу у његовом сну помешати њихова имена (као што су они у животу учинили) и пружићу му прилику да очисти њено од својег. Да не би он који је обестрашћен и њено име заразио својим. Можда ће тада чути то некад вољено име уместо својег, оног које му сада стално бруји у ушима, као сваком смртном. Да одстрани познато како би му се указало непознато, тојест, Истина или Љубав. Чим је ослови по имену, пробудиће своју љубав. Јер, ословити по имену, значи пробудити...

Ево, дакле, шта сам му послао у сан и шта он о томе сну бележи:

ЖЕНСКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

МУШКА МАПА ЧИТАЊА ЗВЕЗДА

Минотајев сан

Минотајев сан

 

 

 

МИНОТАЈЕВ САН

Д

а ли си видео некад неког од оних вештака што баце камен увис, па га погоде другим каменом? Ја сам ноћас био онај први камен и био погођен другим. Сањах да брзо старим. И одједном у мој сан као драги камен бачен из праћке улете огромном брзином и снагом нечији туђи сан. И страховито га потресе. Као огромни метеор кад удари о Земљу и пробуди вулкан... Био је моћан и пун енергије и скоро ми је трајно разорио дух. Мој сан је од тог туђег сна пуцао по свим шавовима и распадао се у лету од тог величанственог странца који је протутњао кроз сва моја ранија сневања и силовито се зауставио и угнездио у мени ове ноћи. Али то није био непријатељски чин. Био је то сан свеобухватне љубави и милосрђа и чак се у њему могао назрети лек од њега самога, лек који је могао мој сан исцелити од тог туђег сна. Био је то моћан сан који прашта другом сну.

* * *

И

мао сам, дакле сан, али, како са сновима бива, брзо сам га изгубио. Једва да се свега могу сетити. Али добро памтим да су ти страни комади сна били страховито хладни као да долазе од некога ко није више жив. По томе су се разликовали од мојих топлих и живих снова. Али, када се пренух, ту разлику више нисам могао сачувати у сећању. И више на јави не разликујем који део сна је мој, а који није. Ево дакле, шта је остало од сна после буђења.

* * *

О

дсањах, дакле, да сам стар и да сам оглувео и то сам познао по томе што су ми се губили из домашаја слуха одређени гласови. У почетку само гласови А, па Д или Н. Нисам више могао чути реч "дан". Тако сам и приметио да ми старост односи слух. На томе је остало једно време, а потом сам изгубио из слуха гласове И, О, С... Моје се глувило развијало. Био сам нагнан на одузимање.

* * *

Ми

знамо да с одузимањем имају посла они који праве статуу од природне громаде камена, па одузимају клесањем све сувишне наслаге које су препрека чистом виђењу скривенога лика. Једино тим одузимањем они саму собом износе на видело скривену унутра лепоту.

* * *

Н

исам, ипак, много бринуо у почетку. Али када се моје глувило зауставило на гласу Ј, и када сам био лишен слуха само за седам гласова, те даље нисам уопште глувео, почео сам да се питам куда ме такво делимично, рекао бих, усмерено глувило води? Шта оно значи?

* * *

Но

, треба имати на уму следеће: тражити невиђењем и непознањем значи видети и познати оно што је изнад виђења и познања. Невиђење и непознање, није ли то заиста видети и познати?

* * *

И

тако сам се одлучио да установим да ли ми слова која не чујем нешто посебно казују. Мислио сам да ми то неко однекуд шаље неку поруку.

* * *

Тај

случај је попут онога кад се смарагд, очишћен од земље прилепљене уз њега, сам од себе појави као скулптура, то јест, украс.

* * *

С

асвим касно схвативши ствар, саставио сам списак гласова које не чујем. И почех да их премећем трагајући за поруком. За то ми је било потребно неколико дана, али у сну то није много, јер се у сну не рачунају ноћи.

* * *

И

најзад сам сричући и премећући тих седам гласова који недостају мојем слуху, који дакле, недостају у мом животу и у моме сну, на своје запрепашћење и ужас, открио, или пре наслутио, једно име. Име утолико кобније, што у сну, као што се зна, нема имена. Али постојале су тешкоће. У то име били су умешани неки туђи гласови које сам одлично чуо, и они су заглушивали моје глувило, то јест, моје сећање и поруку гласова које више не чујем.

* * *

Ј

а нисам више могао чути то име и кад би било изговорено, јер сам баш за његове гласове био глув, могао сам чути само оне друге гласове који не спадају у њега...

* * *

А

било је то име некога кога сам некада највише волео и добро познавао, па заборавио. Нисам дакле, више могао чути име своје највеће љубави иако сам жудео да га се сетим. И нико ми га више (онако глувом) није могао рећи. Видео сам је у сну лепу како жваће своју косу. Седела је у својој лепоти као у брзоме чуну. Сав сам био намазан њеним густим погледом који је цурио низ мене. Знао сам да је рођена у знаку "Ваге". Али њеног имена и ко је она, нисам могао да се сетим. То нечујно име трептало је преда мном пре буђења као звезда падалица која се потписује у мом прозору. Али то име је замагљивала она ледена твар која ту не спада, неки туђи сан који је боравио у мом сну те ноћи. Сновиђења неког мени непознатог човека, испречила су се између мене и моје љубави. Сада када сам будан, знам да бих могао да се сетим тог за мене пресудног имена када бих из свога сна успео да уклоним ону туђу ледену излучевину... Зато и бележим све ово. Можда ће неко моћи да одагна тај страни заслепљујући зрак из мојег сна, да нечујне гласове оплеви од оних туђих чујних, како би се јасно указало име које је од мене било сакривено - име моје љубави које моје глувило покушава да ми дошапне...

 

 

 

 ЕПИЛОГ

Драги читаоци, време је да се упитате куда вас је одвео бог приче? Јер ове речи вам опет он шапуће. Питате: зар се нећемо вратити у рат? Одмах да кажем, нећемо. Наша тема је љубав, а не рат. У овој причи Венера је владар. Као што планета Венера влада сазвежђима јунака ове приче који су рођени у знаку "Бика" и "Ваге".

Уз то, сада се треба сетити да су јунаци ове приче и такви какви су, болесни и несрећни, присилно обестрашћени, приморани бомбама да намрзну будућност, ипак у бољем положају од вас. У вашем свету, где је увек више лепоте него љубави, вас нема ко да избави. Њих има ко. Мирне душе ви сада можете да се умешате у ову повест; кад не умете себе, излечите барем Минотаја и његову девојку. Он не зна да треба из свога сна да избаци своје име. Уклоните га из Минотајевог сна и откријте му оно што је у сну остало - прочитајте му и обзнаните име његове љубави! И спашћете њихову везу.

Али, ако вам се више свиђа, љубавнике можете да оставите тамо где су, то јест, у рату и у једној тужној причи...

УКЛОНИТЕ ЊЕНО ИМЕ

УКЛОНИТЕ ЊЕГОВО ИМЕ

 

 

МИНОТАЈЕВ САН

ЉУБАВ

Д

а ли си видео некад неког од оних вештака што баце камен увис, па га погоде другим каменом? Ја сам ноћас био онај први камен и био погођен другим. Сањах да брзо старим. И одједном у мој сан као драги камен бачен из праћке улете огромном брзином и снагом нечији туђи сан. И страховито га потресе. Као огромни метеор кад удари о Земљу и пробуди вулкан... Био је моћан и пун енергије и скоро ми је трајно разорио дух. Мој сан је од тог туђег сна пуцао по свим шавовима и распадао се у лету од тог величанственог странца који је протутњао кроз сва моја ранија сневања и силовито се зауставио и угнездио у мени ове ноћи. Али то није био непријатељски чин. Био је то сан свеобухватне љубави и милосрђа и чак се у њему могао назрети лек од њега самога, лек који је могао мој сан исцелити од тог туђег сна. Био је то моћан сан који прашта другом сну.

* * *

И

мао сам, дакле сан, али, како са сновима бива, брзо сам га изгубио. Једва да се свега могу сетити. Али добро памтим да су ти страни комади сна били страховито хладни као да долазе од некога ко није више жив. По томе су се разликовали од мојих топлих и живих снова. Али, када се пренух, ту разлику више нисам могао сачувати у сећању. И више на јави не разликујем који део сна је мој, а који није. Ево дакле, шта је остало од сна после буђења.

 

* * *

О

дсањах, дакле, да сам стар и да сам оглувео и то сам познао по томе што су ми се губили из домашаја слуха одређени гласови. У почетку само гласови А, па Д или Н. Нисам више могао чути реч "дан". Тако сам и приметио да ми старост односи слух. На томе је остало једно време, а потом сам изгубио из слуха гласове И, О, С... Моје се глувило развијало. Био сам нагнан на одузимање.

* * *

Н

исам, ипак, много бринуо у почетку. Али када се моје глувило зауставило на гласу Ј, и када сам био лишен слуха само за седам гласова, те даље нисам уопште глувео, почео сам да се питам куда ме такво делимично, рекао бих, усмерено глувило води? Шта оно значи?

 

* * *

И

тако сам се одлучио да установим да ли ми слова која не чујем нешто посебно казују. Мислио сам да ми то неко однекуд шаље неку поруку.

 

* * *

С

асвим касно схвативши ствар, саставио сам списак гласова које не чујем. И почех да их премећем трагајући за поруком. За то ми је било потребно неколико дана, али у сну то није много, јер се у сну не рачунају ноћи.

 

* * *

И

најзад сам сричући и премећући тих седам гласова који недостају мојем слуху, који дакле, недостају у мом животу и у моме сну, на своје запрепашћење и ужас, открио, или пре наслутио, једно име. Име утолико кобније, што у сну, као што се зна, нема имена. Али постојале су тешкоће. У то име били су умешани неки туђи гласови које сам одлично чуо, и они су заглушивали моје глувило, то јест, моје сећање и поруку гласова које више не чујем.

* * *

Ј

а нисам више могао чути то име и кад би било изговорено, јер сам баш за његове гласове био глув, могао сам чути само оне друге гласове који не спадају у њега...

* * *

А

било је то име некога кога сам некада највише волео и добро познавао, па заборавио. Нисам дакле, више могао чути име своје највеће љубави иако сам жудео да га се сетим. И нико ми га више (онако глувом) није могао рећи. Видео сам је у сну лепу како жваће своју косу. Седела је у својој лепоти као у брзоме чуну. Сав сам био намазан њеним густим погледом који је цурио низ мене. Знао сам да је рођена у знаку "Ваге". Али њеног имена и ко је она, нисам могао да се сетим. То нечујно име трептало је преда мном пре буђења као звезда падалица која се потписује у мом прозору. Али то име је замагљивала она ледена твар која ту не спада, неки туђи сан који је боравио у мом сну те ноћи. Сновиђења неког мени непознатог човека, испречила су се између мене и моје љубави. Сада када сам будан, знам да бих могао да се сетим тог за мене пресудног имена када бих из свога сна успео да уклоним ону туђу ледену излучевину... Зато и бележим све ово. Можда ће неко моћи да одагна тај страни заслепљујући зрак из мојег сна, да нечујне гласове оплеви од оних туђих чујних, како би се јасно указало име које је од мене било сакривено - име моје љубави које моје глувило покушава да ми дошапне...

 

 

 

МИНОТАЈЕВ САН

ИСТИНА

Ми

знамо да с одузимањем имају посла они који праве статуу од природне громаде камена, па одузимају клесањем све сувишне наслаге које су препрека чистом виђењу скривенога лика. Једино тим одузимањем они саму собом износе на видело скривену унутра лепоту.

* * *

Но

, треба имати на уму следеће: тражити невиђењем и непознањем значи видети и познати оно што је изнад виђења и познања. Невиђење и непознање, није ли то заиста видети и познати?

* * *

Тај

случај је попут онога кад се смарагд, очишћен од земље прилепљене уз њега, сам од себе појави као скулптура, то јест, украс.

Штампа

Дамаскин

Дамаскин - Пројекат Растко

ДАМАСКИН
Прича за компјутер и шестар

 

Поглавље прво:
ЗИДАРИ

Једне године крајем XVIII века неки турски скелеџија на Дрини, који је управо у коњској мокраћи кувао кокошија јаја како би му се дуже одржала, зачуђено је и савесно пребројао и јавио својим властима да је у Србију прешло 800 српских зидара и дунђера из Осата, свих 800 по имену Јован. Они су потом у некој врсти градитељске помаме кренули као поплава на разбојиште управо прохујалог рата између Аустрије и Турске. У беспримерном узлету стекли су се с њима у Подунављу осећајући велике послове и зидари из Карловаца, Земуна, Сремске Митровице, Новог Сада, Осијека, Панчева, Руме, из белог света и с црне равнице. Ти „инџинири“, „дунђери“, „баукинстлери“, „баухауптмани“, „градитељи и столари“, „маормајстори“, „мраморници“ дању купују мазге пазећи да ли оне док пасу и пију користе свих пет чула, јер иначе не ваљају, а ноћу сањају да стоје на обали једног ишчезлог мора које у њиховим сновима и даље шуми и ваља таласе црног орања са Севера на Југ Паноније ударајући о Београдски гребен.

У невиђеном замаху и у најкраћем времену подигоше они и обновише манастир Месић, конаке манастира Врдника, нове цркве у Крњешевцима, у Старој Пазови, у Чортановцима на Фрушкој Гори, у Буковцу, дозиђују Карловачку саборну цркву, звоник у Бешки, храм у Ердевику, Николајевску цркву у Иригу. Сањајући на пет језика и крстећи се на два начина, ти Срби из Равнице и из Босне, а уз њих бројни Чеси, Немци и Цинцари на све стране почеше да склапају уговоре над невештим потписима крстом, ћирилицом или латиницом. Тих 800 Јована од преко Дрине, ти Станаревићи, Лаушевићи, Влашићи, Аксентијевићи, Дмитријевићи, Ланерићи, Георгијевићи, Вагнери, Мајзингери, Хангстери, Хинтенмајери, Бауери, Ебени, Хаски, Киндли, Бломбергери и Хакери, терају своје бродове што носе дрво и камен, своје коње што вуку олово, песак и креч, а сањају своје далеке жене онакве какве оне тамо код куће више не могу бити. И муче се, јер не умеју да плачу у сну. Земљопоседницима из равнице и трговцима из Србије који држе караванске путеве између Истока и Запада нуде они своје градитељске вештине и наводе поносно своје титуле и препоруке. Носећи бркове на цариградски, бечки или пештански начин, предузимају они у две царевине, у Аустрији и у Турској, невероватне неимарске подухвате и узимају за свој труд цесарске дукате с ликом Јосифа Второг и његове мајке, старе цекине и нове „Наполеоне“, сребрне форинте и посребрене перпере, а примају и египатске динаре, необрезане и обрезане аспре, а понекад и древне которске фоларе. Спуштају их у вино „тамњанику“ да виде јесу ли прави и зидају. Непрекидно зидају. Од умора на махове заборављају све о себи и из својих живота сећају се само мириса...

На пет шест језика подижу они нове православне цркве у Бачевцима, Купинову, Мирковцима Јакову, Михаљевцу, Бежанији крај Земуна, у Добринцима. Умивају они браде из зобница своје марве и најрадије крећу на зидање северно од „линије соли“ која иде београдским гребеном делећи северну слану земљу докле је некад допирало Панонско море, од јужне слатке црнице где мора и соли никада није било. Над сланим подземљем доправљају они српске цркве у Подунављу и Посавини једући и пијући жмурећи, да би се грађевина одржала, подижу нове звонике или обнављају храмове у Шиду, у манастиру Јаску и у манастиру Кувеждину.

А убрзо потом унајмљени од Карловачког митрополита они се отискују и на слатку земљу и јужно од Саве и Дунава, јужно од слане границе, држе српски, грчки и лутерански пост док обнављају или подижу из темеља манастире као што су: Криваја, Свети Роман код Ражња, Памбуковица, Рајиновац и Ћелије. Ударајући своје коње по сапима као да жене ударају, пролазе они са брадвом и мистријом кроз српску револуцију 1804., јер српски трговци свињама, вуном, житом и воском који плаћају ту револуцију, исто тако плаћају обнову манастира Крчмар, Боговађа, Рача на Дрини, Вољавча, Клисура на Моравици и Моравци под Рудником. Хранећи коње сољу и брашном, обнављају њихови неимари и дунђери древне манастире оштећене у турском походу – Манасију, Раваницу, Преображење и Никоље, док се други унајмљују да подижу палате богатом племству.

И све је то ново зидање носило знаке древне грчке архитектуре са стубовима, тимпанима и ампирски разуђеним прочељима по дворцима Сервијских у Турској Кањижи, Чарнојевића у Оросину, Текелија у Араду, Стратимировића у Кулпину, Одескалкијевих у Илоку, Елцова у Вуковару, Хадика у Футогу, Гражалковића у Сомбору, Марцибањиних у Каменици. У исто време почињу тако изгледати и војна здања по седиштима аустријских граничарских команди у Петроварадину, Тителу, Земуну, Панчеву и Вршцу. Ти нови зидари носе шестаре на својим цеховским барјацима и напуштају китњасте табернакуле, пренатрпане картуше, гломазне карнизе својих дедова и претходника... Под њиховим равналима и висцима једноставна прочеља с атиком и овалним картушем, а ускоро и ампирски портал с класичним тимпаноном добијају магистрати у Карловцима, Темишвару, Кикинди, све до ампирске фасаде кур-салона у Меленцима и општине у Башаиду.

Али нису се сви они подједнако прославили. У освит новог XИX столећа село Мартинце изнео је на глас мимо осталих средишта зидарске вештине један неимар из породице која је с колена на колено давала првокласне леворуке градитеље. Мајстор Димитрије Шуваковић. Он је после 1808. са својим мраморницима градио све што су хтели платити трговци и богате занатлије у Бановцима, Кленку, Адашевцу, Бешенову, Дивошу, Визићу, Гргуревцима, Лединцима, Нештину, Кленку и Јамини. Његова девиза била је и остала :

„Ако хоћеш дуго и срећно да поживиш на земљи, немој себе штедети ни у чему“.

Једноме од својих најугледнијих наручилаца, господару Сервијском, Шуваковић је понудио да на имању изгради вештачку пећину са каменом статуом неког грчког бога унутра, а другоме, племенитоме господару Николићу от Рудне подигао је поред малог дворца у новом стилу помодни парк са античким мраморним урнама крај стаза.

– Чему служе? – питао је наручилац Шуваковића.

– Да се у њима скупљају сузе.

– Сузе? – запањио се Николић и најурио Шуваковића.

Поглавље друго:
РУЧАК

Господар Nikolics von Rudna био је витез Златног руна, ректор српских школа у Осеку и судија табле у Торонталској и Сремској жупанији. Током рата с Французима и Турцима давао је Аустријској царевини бескаматне зајмове, а за суму од 52.028 форинти купио је пустару Рудну. У приватном животу господар Николић био је осетљив човек – пијан чим види чашу, гојио се чим замисли више од два јела на столу. Није имао мушког порода, него једну кћер по имену Атилија, коју је дао на школе као да је мушко. Уосталом, Атилијин дед по мајци био је чувени педагог Miriewsky, реформатор школа у Аустрији и Русији.

Млада госпођица от Николић улетела је у своју петнаесту годину највећом могућом брзином с Орфелиновим „Вечитим календаром“ под мишком и с осећањем да време стоји. Волела је да гледа птице кад лете кроз вејавицу, имала очи и сисе пегаве као змијска јаја и већ је умела да у трен ока натакне прстење на леву руку не користећи се десном. Носила је хаљину по бечком кроју високо опасану и посуту најситнијом везеном мирођијом, док су јој прса, по владајућем укусу морала бити под провидним велом, тако да се могло разазнати где су њене две женске мушице.

– Праве две глупе кокошкице, увек им треба неки петао да их разбуди – говорила је она загледајући их с чуђењем као да их први пут види. Затим би обратила своје немилосрдне пегаве очи на оца.

– Није несрећа што си најурио Шуваковића. Несрећа је што си га најурио пре времена. Дођи овамо и погледај кроз овај прозор. Шта видиш? Шуму, наравски. А шта сам ја рекла да кроз тај прозор треба да се види? Палата у којој ћу живети кад се удам. А шта видиш у овом другом прозору? Кажи, шта видиш?

Преко Атилијиног вела на њеним сисицама трептала су два везена лептира. Између њих висио је о златном ланчићу очев скупоцени поклон – женевски сат пун драгуља с компасом с друге стране.

– Не видиш ништа – настављала је Атилија да грди оца – а коме сам ја причала шта треба кроз тај прозор да се види? Црква, у којој ћу се венчати. И где је ту сад најурени Шуваковић? Све твоје послове морам сама да површим. Иди и пошаљи ми Јагоду.

Тако је кочијаш Јагода, добио од младе госпођице Атилије налог да нађе неимара бољег од најуренога Шуваковића.

– Нађи ми најбољег Јована међу оним Јованима – наредила му је и Јагода је, као увек, ћутке послушао.

Када је ушао у службу код Николића, Јагоду су најпре научили да ћути. То је постигнуто тако, што је Јагода целу седмицу морао носити један дан пуна уста воде, други дан пуна уста ракије.

– Не ћути се исто с ракијом у устима као с водом у устима – сматрао је господар Николић.

У суседству је радио један од оних 800 дунђера што су дошли из Осата. Чим га је Јагода довео, госпођица Николић га упита ко је највећи зидар међу Јованима.

– Је ли то онај што је радио за Стратимировиће?

– Није – гласио је одговор – има их двојица највећих. Један је добио име по Јовану Дамаскину, који је зидао у срцима људи. Зато га и зову Дамаскин. А други по црквеноме оцу Јовану Лествичнику који је градио лестве до неба. Дамаскин зна да подиже најлепше куће, а други је вичан зидању цркава.

– Доведи ми обојицу – наредио је Николић – један ће ми саградити палату за моју кћер, а други цркву у којој ћу кћер венчати.

Следеће среде Јагода је довезао оба Јована на ручак у кућу Николића. Посадили су их у трпезарију и изнели им „безобразни паприкаш“ и суве шљиве које су одлежале у дувану за лулу. Пријатно су мирисале на тај дуван. А уз обед била је распечаћена боца манастирског бермета из Фенека. Договорише се за ручком да за месец дана господару Николићу поднесу нацрте – Јован старији за храм, а Јован млађи, звани „Дамаскин“, за палату.

– Плаћам сваку годину унапред, али све мора бити готово најдаље за три године – говорио им је Николић – али, пазите, храм без палате не вреди, а не вреди ни палата без храма. Обоје морају бити довршени о року. А рок су поменуте три године. Ако се девојка не уда до своје осамнаесте, неће се по свој прилици ни удавати. Али, Атилија већ има вереника. То је поручник Александар, наочит господичић из добре породице, отац му је био генерал у руској служби, али су нашег рода. Тренутно служи код неког прелата у Горњој Аустрији.

Један од неимара био је стар, уплашен човечуљак кратких руку, ћутљив толико да су му уста пуцала ко рибљи мехур кад би га натерали да проговори. Кад је чуо да се од њега очекује да сагради цркву за венчање младе госпођице Николић, упитао је забринуто колико јој је година.

– Још се игра с децом „на слово, на слово“ – умири га господар Николић – узела је петнаесту.

Старац се на те речи намргоди и нешто брзо поче рачунати писаљком по длану. Други, млађи није говорио ни толико. Само када је господар Николић поменуо да би цркву и палату ваљало градити уз његову садашњу кућу Дамаскин је мрднуо кажипрстом лево-десно у знак неслагања. Био је леп и леворук, јаких листова и тврде црне браде стегнуте у реп златном копчом. Носио је око сваког зглавка руке везану белу мараму, какву носе сабљаши. Кад би напали сабљом и ножем, мараме су лепршале и заслепљивале противника који од њих није знао где су тачно нападачева сечива и с које стране се треба чувати. Али млади Дамаскин није носио ни сабљу ни нож. Оставио их је у предсобљу подозриво се обазирући. Ћутао је готово све време, али је непрекидно нешто радио рукама. За ручком је од коре хлеба и штапића за чарање лула начинио бродић и поклонио га младој домаћици чим је, после обеда, ушла у одају.

На очево запрепашћење и збуњеност гостију Атилија је за ту прилику нацртала очи и трепавице својим сисама. Гледале су оне кроз вео у госте свака на своју страну, мало разроке, али опчињујуће, блиставо зелених зеница. У општој збуњености Дамаскин је први пут проговорио пружајући бродић Атилији:

– Ово је за вас, лепа госпођице – рекао је, на шта је она узвратила:

– Да би знао да ли је нека жена лепа сачекај да је видиш кад се насмеје, када зевне, или кад проговори. Нарочито нећеш знати да ли је лепа, или није, док не почне пред тобом да једе. Зато ја не волим да ме гледају док једем. То не воли ни мој хрт...

Узела је потом бродић, пришла сталку за луле, изабрала једну с дугим камишом већ напуњену и пружила је Дамаскину.

– Дуван је одлежао у сувим шљивама и узео од њих мало мириса – рекла је. Дамаскин се машио луле, али је Атилија није пуштала. Полако се окренула и одвукла га на дугом чибуку у собу за музицирање.

Нашли су се у пространој одаји отворених прозора. Чим уђоше на Дамаскина насрну огроман хрт, али срећом везан за кожну наслоњачу, добро изуједану. Атилија хитро приђе клавиру и удари један акорд. На то се пас цвилећи смири и скотура у своју наслоњачу. Клавир је стајао усред собе као огроман лакирани фијакер са два фењера. Имао је оглодане ноге и црне велике дирке. Мале беле дирке биле су му израђене од слоноваче. Атилија седе и поче да свира. Од те свирке све у соби захуја, ускомеша се, као да прокључа у неким непојамним висинама, а затим се провали и добујући сручи на земљу. Дамаскин затапша, пас поново зацвиле, а Атилија нагло прекиде:

– Ви мислите да ја ово свирам? – обрати се подсмешљиво Дамаскину – ни говора! Ја тим звуцима заливам цвеће у башти под прозором. Оно тако боље расте... Има песама које цвеће воли. Као што има песама које ми волимо. Али има и оних других, ретких и драгоцених песама, које умеју нас да воле. Неке од тих песама никада нисмо чули и никада нећемо чути, јер много је више у свету песама које умеју нас да воле од оних, које ми волимо. Исто вреди и за књиге, слике или куће. Збиља, шта да кажемо о кућама? Једноставно, неке куће имају дар да нас воле, а неке не. Куће су уствари перманентна преписка између зидара и оних који у њима станују. Домови људи су нешто као велика лепа или ружна писма. Становање у њима може личити на пословну преписку, на преписку између два непријатеља пуна мржње, преписку између господара и слуге, између сужња и тамничара, али то може бити и љубавна преписка... Такву кућу која личи на љубавно писмо хоћу да ми саградиш. Ја знам, није свакоме дато да запали ватру. Некима то никако не полази за руком. Али, ти можеш. Ја знам да можеш.

– Како знате, цењена госпођице? – упита Дамаскин и натаче колут дима с мирисом сувих шљива на њушку хрту, који кину.

– Откуда знам? Е, па чуј, мој господичићу! У својој седмој години јавиле су ми се први пут мисли. Мисли јаке и стварне као конопци. Дуге до Солуна и затегнуте тако да ми држе уши слепљене с обе стране уз главу. И над њима исто тако јаке маштарије и осећања, шта ли. Тога је било толико, да сам морала да заборављам. Нисам заборављала на пуде и килограме, него на тоне, свакога дана. Тада сам схватила да могу да рађам децу и да ћу их рађати. И одмах почела да ту ствар увежбавам. Истога дана, дакле, у један четвртак поподне, родим ја у мислима и без одлагања мушкарчића од три године и почнем да га негујем и да га волим. Љубав, то је нешто што се учи и увежбава. Такође, љубав је нешто што се мора украсти. Ако сваки дан не украдеш од самога себе мало снаге и времена за љубав, ништа од љубави. Дојим га ја у сновима и опазим да на подлактици има ожиљак у виду склопљеног ока. Косу му мијем вином, у машти га љубим на уво да пукне, да запамти, играм се са њим „на слово, на слово“, показујем како се гледа на моју бусолу и трчимо заједно унатраг крај неке лепе воде, или зидамо на Тиси од песка куће... Он расте брже но ја и постаје на моје очи старији од мене. Шаљем га у мислима да учи, најпре у Карловце на српско-латинске школе, а потом у Беч на војно инжењеријско училиште да постане вештак у зидању и да гради најлепше куће... Нисам га видела од тада, а волела сам га много. И тачно замишљам какав је он данас негде у свету и жудим за њим. За својим дететом...

– То је лепа прича, госпођице Атилија, али где је ту одговор на моје питање, где је ту ваша кућа и где сам ту ја? Хоће ли вам ваш измаштани негдашњи дечак саградити палату?

– Хоће – узврати Атилија остављајући клавир. Хитрим покретом она заврте рукав Дамаскинове кошуље и на његовој подлактици се указа ожиљак у виду склопљеног ока.

Прва рачва

Трећи храм

 

Палата

ТРЕЋИ ХРАМ

Тачно на Светог Андрију Првозваног господару Николићу от Рудне поднео је протомајстор Јован звани „Лествичник“ нацрте за нови храм Ваведења који су уговорили да буде подигнут на имању Николића код Тисе и да гласи на име госпођице Атилије као власника. Место је као најпогодније изабрао сам протомајстор, јер ту, како је објаснио, дува само један ветар. Када је у трпезарији Николића развио своје нацрте, они су запремили цео сто. Храм је требало да има седам прозора, близу олтара предвиђена су седишта за породицу Николић са њиховим грбом над наслонима:

Grb Damaskin

Господар Николић се задубио у нацрте и одједном рекао:

– Па овде су, Јоване, нацрти за три цркве, и то у длаку једнаке, а ја сам наручио само једну.

– Нацрти јесу за три цркве, али ћете ви, господар Николићу, платити само једну. Ова прва црква, што је видите нацртану зеленом бојом, та ће бити у вашој башти вама под оком и неће се зидати, него ће расти сама од себе.

– Немојте ми, Јоване, продавати трудне роде! Откуд црква може да расте сама од себе?

– Може, и одмах ћемо се сложити да може, господар Николићу. Послаћу колико сутра три баштована и они ће тачно према овоме нацрту засадити у вашем врту шимшир. Шимшир ће расти отприлике истом брзином каквом ћу ја тамо на одређеном месту, на вашем имању код Тисе, зидати другу цркву од камена, која је овде на мом нацрту извучена жутом бојом. Моји ће баштовани сваке седмице тачно обликовати и поткресивати шимшир према нацрту, па ћете ви стално кроз прозор моћи да пратите докле смо ја и моји зидари и мраморници тамо на Тиси стигли. Све ћете видети кроз прозор – и када се засвођују вратнице, када се олтар поставља, кад се подиже кубе. Боже здравља, да ми кренемо, па ће се све лепо и на време десити...

– Лепо и красно. Али, реците ми Јоване, чему служи трећа црква, овај трећи нацрт љубичастим мастилом урађен?

– Е, то је тајна коју ћете открити тек на крају зидања. Јер, нема успешног зидања без тајне, ни правог храма без чуда.

Тако су се разишли и Јован поче да зида на Тиси храм Ваведења Богородице, а господар Николић показа Атилији кроз прозор како у њиховом врту ниче шимшир поткресан у виду тробродне цркве у коју се могло ући као у вртну алеју на широка врата. Атилија је свакога јутра шетала по том природном храму, понекад стајала на месту пред биљним олтаром где се имала венчати, а једнога понедеоника увече у први отворени прозор на новој цркви ухватила је звезду Вечерњачу. Храм од шимшира је растао ка небу.

Наравно да су и Атилија и отац одлазили повремено на Тису и тамо на свом имању пратили како се храм Ваведења уздиже и расте у камену и мрамору. Са исто толико занимања они су тада обилазили и ону другу грађевину, Атилијину палату, коју је подизао Дамаскин. Али, Дамаскин је ретко био на градилишту, као да се крио од нечега. Међутим, газде су биле задовољне, јер је палата напредовала брже него цркве.

Али, тада се десило нешто неочекивано.

Јагода је дошао једнога јутра господару Николићу и рекао:

– Шимшир је престао да расте!

– Баш ме брига! – одсече господар Николић – ја храм од шимшира нисам ни наручио, ни платио.

Ипак, он одмах реши да се сам увери у стање на лицу места и хитно оде на Тису да види када ће храм моћи да прими завршен и да га освети. Али, тамо на свом храму он затече мање прозора и једна врата мање но раније. А од зидара и мраморника никог.

– Ова се долама збиља почела парати – помисли господар Николић и поступи по свом старом и провереном обичају. Није позвао протомајстора храма Јована „Лествичника“ да се обавести о ствари, него је наредио Јагоди да му испод земље ако треба доведе Јовановог супарника Дамаскина. Није могао замислити два палира који нису супарници, а у животу љути душмани. Дамаскин се појавио другога дана с повезаном главом. Био је повређен . Под завојем је помало крварио.

– Шта се десило са црквом? – упита га узбуђено господар Николић.

– Видите и сами. Не зидају више.

– Како не зидају више? Зашто?

– Нешто не да Јовану да доврши цркву – рече Дамаскин. – Шимшир је престао да расте.

– Сви о шимширу, па о шимширу! Брига мене за шимшир – рече господар Николић – ја сам Јована платио да зида у камену и треба да зида у камену. Зар не може да дозида шта недостаје?

– Мој господине, може Јован лако наставити да зида у камену, али кад шимшир не расте, то значи да не расте ни онај трећи храм, који сте видели љубичастом бојом уцртан у планове цркава. А овај камени храм зида се овде само толико педаља, колико педаља напредује градња на оном трећем храму...

– Па шта ћемо сада?.

– Нешто сте згрешили, господар Николићу. Нешто сте остали дужни, неком од уста закинули. Кад се сетите шта сте згрешили и коме сте учинили неправду, покајте се и неправду исправите, вратите дуг, па ће вам Јован довршити храм.

– Побогу, Дамаскине, па где зида Јован тај трећи храм?

– На небу. Трећи храм Јован увек зида на небу.

Ако нисте прочитали поглавље „Палата“ идите на то поглавље.
Ако јесте, наставите са Другом рачвом.

Друга рачва

Спаваћа соба

 

Трпезарија

ПАЛАТА

Према договору, тачно на Светог Андрију Првозваног поподне господару Николићу от Рудне поднео је зидар Јован звани Дамаскин нацрте за палату коју ће подићи на имању Николића код Тисе, на погодном месту, где дува само један ветар. У трпезарији Николића нашли су се над хартијама Атилија, њен отац и Дамаскин који је носио своје беле мараме, а сабљу и нож оставио у предсобљу. Према нацртима здање је требало да има четири стуба с прочеља, који ће држати тимпанон, затим велики хол са отвореним огњиштем, а нарочито су лепе биле две одаје – пространа правоугаона трпезарија и спаваћа соба.

– Лепо си то замислио, дете моје – рече Атилија Дамаскину и оде у собу с клавиром и хртом. На вратима се окрете и додаде:

– Видећемо хоћеш ли испунити очекивања. А ти знаш, сине мој, каква су та очекивања. Рекла сам ти прошли пут. Кућа као љубавно писмо.

Тада она показа длан своје леве руке с два прстена чије камење је окренуто у шаку и упери их на њега као два плава ока. Као да баца чини...

Потом, сваке суботе Атилија је наређивала Јагоди да преже и одлазила с оцем или без њега на Тису. Тамо је брзо ницала палата. Али, Дамаскина готово никада није било на градилишту. Зидови су већ премашили висином човека дигнуте руке, а Атилија једва да је једном или дваред успела да прозбори неколико речи са својим мраморником. Као да их се клонио. Али једном се десило обрнуто. Дамаскин је позвао господара Николића да хитно дође на Тису. Копајући темеље за палату Дамаскин је открио женски мермерни кип у земљи. Коса и очи су били зелени, а тело мркопуто, скоро црно. Савијеним кажипрстом девојка је позивала неког себи. Дамаскин је предложио Николићу да кип постави у холу.

– Зар ту ругобу? – рече Николић једва бацивши поглед.

Тада Дамаскин узе чекић и одвали скулптури руку. Бризне нека црвена течност, као вода пуна гвожђа. А у камену се укажу жиле, мишићи и кости као да су од живог чељадета, али све начињено у чистом мрамору...

Када је чула, Атилија је хтела да убије оца, али све је било касно, кип је већ Дамаскин био уклонио са имања. Та ствар као да је најавила невоље. Атилија више ниједном није успела да на Тиси сретне „своје дете“, Дамаскина. Убрзо Јагода донесе невероватне и сасвим лоше вести. Кочијаш је причао као навијен:

– Сад је све јасно. Није чудо што је Дамаскин стално носао сабље са собом. Говорка се да је имао авантуре с женама и остављени љубавници, вереници и мужеви светили су му се и хтели му главе доћи. Додуше, не треба грешити душу, Дамаскин је ових дана палату на Тиси ставио под кров, чак ју је снабдео намештајем, али прве ноћи када је у њој хтео да коначи, мучки је нападнут и рањен. Непознати нападач нечујно се прокрао до лежаја Дамаскиновог и био би га убио, да му се није десила сасвим неочекивана грешка, ако се то може тако назвати. Пре напада није вечерао. Као што раде дуелаши пред двобој. Али, баш зато том непознатоме у помрчини гласно закрче црева. То у последњем часу прене Дамаскина из сна и спасе му живот. Он избеже ударац сабљом, зграби нож и у кратком гушању задоби озледу на глави, али нападачу одсече кажипрст. Без прста овај побеже, а Дамаскина нађоше крвавог на јастуку...

На те вести Атилија и њен отац одмах одјурише на Тису, али тамо није више било Дамаскина. Немалтерисана палата стајала је у огромном парку и око ње Дамаскинови зидари.

– Где је Дамаскин? – упита Атилија уплашено.

– Где је Дамаскин? – упита господар Николић гневно.

– Однели га. Рањен је. А нама је рекао да од вас тражимо да нас платите. За дванаест месеци завршили смо посао од три године, а платили сте нас унапред само за годину.

На те речи господар Николић се распомами.

– Слушајте ме добро и пљуните ми у уста ако слажем! Ни паре нећете добити док се не доврши градња!

И врати се кући.

Господар Николић у оваквим приликама никада није разговарао са оним чијим поступком је био незадовољан. Није потражио свог рањеног неимара Дамаскина, него позва к себи његовог супарника Јована „Лествичника“, протомајстора храма, с молбом да му мало подробније објасни какав је и ко је тај Дамаскин.

– Као и свети отац Дамаскин и његов се имењак, ваш зидар Јован, служи небеском математиком која се разликује од овоземаљске. Бар колико се Оригенова света лингвистика разликује од овоземаљске граматике...

– Може ли о Дамаскину нешто опипљивије? – прекиде на том месту господар Николић протомајстора.

– Може. Дамаскин зна једну велику вештину. Он уме да спава. Устаје пре зоре, намири своје коње, обиђе градилиште и нешто поједе. Затим ослоњен о кућу коју гради, дремне стојећи неколико тренутака. Други пут, после ручка, у сну оптрчи своја сећања чучећи у сенци неког зида. Трећи пут, после вечере, извали се и преспава свој део ноћи... Али да не заборавим – закључи протомајстор свој исказ – Дамаскин вам је поручио да више неће градити код вас и шаље вам ову кутију.

Када је господар Николић от Рудне отворио кутију у њој је лежао један крвави кажипрст.

Ако нисте прочитали поглавље „Трећи храм“ идите на то поглавље.
Ако јесте, наставите са Другом рачвом.

Друга рачва

Спаваћа соба

 

Трпезарија

СПАВАЋА СОБА

Хрт је користио прилику кад Атилија не залива цвеће музиком да глође ногу клавира. Тако је било и овога јутра. Атилија није свирала. Она је плакала и на поклопцу клавира писала једно писмо. Повремено животиња је прекидала свој лењи посао да би погледала забринуто у господарицу.

Драги протомајсторе Јоване,

као што знате, мој отац је најурио неисплаћеног Дамаскина и његове раднике. Вели, неће да плаћа за недовршену кућу. Ко да су они криви. А ни Вас неће више да плаћа, јер „шимшир не расте“ – како каже.

Осећам због тога грижу савести, јер за све је крив мој отац. Ко зна где је и шта згрешио. Зато Вам шаљем накнаду трошкова које сте имали, као и новац за Дамаскина и Дамаскинове раднике да платим њихов труд на палати. Једино ви ћете моћи да их пронађете по градилиштима и мога оца раздужите код њих овим новцем. Ја и мој кочијаш нисмо успели да им уђемо у траг. Ако нешто претекне употребите на зидање цркве некоме коме црква од шимшира хоће да расте.

Жао ми је што се све око мог будућег венчања овако неславно завршило. Али погледајте увече: звездано небо и над њим у свемиру огромна свеобухватна мисао...

Ваша као кћи
Атилија.

 

 

Пошто су новац и писмо уручени, Атилија је почела изводити очеве хртове у шетњу, да одеру нокте. Било је пролеће, врт који је давно плански засађен око очеве куће испуштао је једне мирисе ујутру, друго биље (посебно одабрано у ту сврху) одисало је свежином у подне по жегама, а ноћно цвеће се одазивало на месечину у плимама мириса. Атилија је плакала у урне за скупљање суза које је дуж стаза некада поставио несрећни Шуваковић, време је пролазило, месеци су протицали. Атилија је решила да пусти дугу косу. Сачекала је месечеву младину, подсекла власи и ставила их под камен да је птице у гнездо не однесу.

Седела је и чекала да јој коса порасте. Осећала се усамљена, њен вереник Александар био је далеко на походу, неимари Дамаскин и Јован били су ко зна где, оца није разумела и грдила га је кад год би личио на њену покојну матер, а он је на своју умрлу жену Марију личио нарочито недељом и празником...

Једнога јутра Јагода је дошао усплахирен и донео господару важну вест:

– Шимшир је кренуо! Шимшир опет расте!

То је било тачно: зелени храм протомајстора Јована успињао се опет ка небу полако, али сигурно.

– То значи да и онај други храм од камена на Тиси такође расте – закључио је Николић и заједно са ћерком одјурио право на своје имање код Аде.

Али, тамо их је чекало разочарање. Започета и недовршена грађевина била је у више него јадном стању. Камен је био развучен све до темеља, једва се назирало у шикари, корову и парлозима где је некада било градилиште.

Николић је у бесу хтео да удари ногом хрта што се мотао око њих, али се сетио да хрт уједа пре но што нога стигне до њега и на време се уздржао. Сео је у кочије и вратио се кући.

Атилија није пошла с њиме. Седела је на обали реке и полугласно певала:

Тисо, тиха водо,
срца мог слободо,
Ти, капља слабости,
Ти, поток радости!
Аравијско злато
Средом тебе плови,
Из срца призвато
Име од љубови...

Предвече ушла је у недовршену палату. У трему под стубовима била је од глеђосаних зидних опека начињена велика мапа целог тог дела Потисја. У живим бојама печене земље био је приказан околни предео – и Ада, и палата на Тиси и шуме, брегови и вароши у даљинама. При дну биле су дате размере мапе с подеоцима у миљама. А у горњем углу била је насликана велика лопта земљиног шара прободена стрелама које су означавале стране света.

У холу са отвореним огњиштем у једном прозору нашла је кључеве соба. А мало даље и Дамаскинов велики дунђерски шестар од дрвета.

– Гле, заборавио је нешто!

То је била каква-таква порука од њега и то ју је обрадовало.

Спаваћа соба није била закључана и Атилија уђе. Знала је по Дамаскиновим нацртима да је спаваћа соба средиште палате. Али није очекивала да је тако огромна, кружног облика, с раскошном округлом постељом на средини. Бацила се на кревет плачући.

Смркавало се, решила је да преноћи у палати, увела хрта и наредила да јој донесу обед у кревет. Јела је слатко као што се увек слатко једе после плача и зурила у чудну одају над собом. Коса јој је бесомучно пуцкетала, а бесмислени одломци из давних разговора протицали су јој кроз мисли мутећи их. Чула је како неко у њеним сећањима каже да је вино вечити болесник као жена, а умире као човек и само ретка вина надживе људски век... Око ње су владале две тишине, једна мала у палати и друга безгранична напољу у ноћи, од које се боји хрт у соби... Тада је погледала кроз прозоре, којих је било три. Један прозор је гледао ка Тиси која се није видела у ноћи и кроз њега је допирала свежина и мирис воде. Са Тисе уђе и неки крик који је уплаши и Атилија реши да се закључа. Али кључ се окретао у брави, а брава никако није хтела да га прихвати. Да није имала безгранично поверење у Дамаскинову умешност Атилија би помислила да је брава неисправна. Овако је окретала и даље бројећи. Тек код тридесетог окрета кључа брава шкљоцну и затвори врата. Од тога се Атилија уплаши још више. Није знала да ли ће моћи да одбрави собу и са ужасом је помислила да ће можда остати заробљена у палати. Али, при одбрављању код тридесетог обрта кључа врата се отворише без муке. Изнурена од плача и страха, гледајући у прозор према Тиси Атилија заспа.

Ујутру пробуди је Сунце. Собу је Дамаскин окренуо тако да Атилију свако јутро буди Сунце. Око ње се ширила непозната кружна, као шестаром извучена спаваћа соба. Атилија се сети шестара који је нашла и помисли:

– Ако шестар забодем у средину собе, што ће рећи у средину палате и овог кревета на чијој средини лежим...

И тада Атилија крикну готово осетивши Дамаскинов шестар тачно међу ногама.

– Што је Дамаскин безобразан! – помисли и нехотице. Мало се прибравши, уствари на неки начин подстакнута, Атилија настави са истраживањем. Устаде да загледа кроз прозор пун сунца и тамо остаде без даха. У врту пред прозором стајала је црнопута женска прилика зелене косе. Својим стакленим очима гледала је камена девојка у Атилију и призивала је себи кажипрстом леве руке. Десну руку није имала.

То је кип који је Дамаскин ископао – схвати Атилија и одмах закључи да је биста на имање враћена крадом од њеног оца као Дамаскинова порука.

– Ако спаваћу собу схватим као шестаром извучен круг, могу да кренем од средишта собе у правој линији кроз овај прозор на Исток, куда ме кип позива. Ако продужим колико треба да идем да би се нешто десило, можда ћу открити шта ми даље Дамаскин поручује. Али колико треба ићи?

Атилија хтеде да изађе у врт, али се опет испречи брава. Тридесет пута морала је обрнути кључ као и синоћ да би се одбравила врата. Тада јој би јасно. Тај број била је уствари следећа реченица Дамаскиновог писма без речи.

Она изађе на трем и приђе мапи Потисја. Забоде Дамаскинов шестар у Тису код Аде где је била палата и начини круг са полупречником од 30 миља користећи размере с миљоказом при дну мапе. Затим од средишта повуче праву тачно на Исток. Круг и полупречник се укрстише на месту које се звало Темишвар. Атилија је весело поскочила и довикнула Јагоди:

– Прежи, Јагода, идемо на пут! У Темишвар!

У томе месту упутише је до новоподигнутог храма Ваведења, који она одмах препознаде на основу нацрта које је својевремено њеном оцу поднео Јован „Лествичник“. Храм је био исти као онај шимширов храм, само овде довршен у камену и мрамору, са својих седам прозора. Била је то, нема сумње, црква протомајстора Јована посвећена Ваведењу Пресвете Богородице у Храм.

Атилија уђе.

– Уђите, уђите, госпођице Атилија – већ вас дуго чекамо – рече свештеник и посади је на једно седиште близу олтара. Над седиштем Атилија угледа лепо извајан грб Николића от Рудне, свој грб:

Grb Damaskin

Поп јој поднесе једну исправу с печатом и мајушну кутију од крзна. Исправа је била тапија на цркву Ваведења. Гласила је на Атилију као власника. У кутији су биле две бурме.

– Поклон неимара Јована за вас и вашег вереника – објасни свештеник. Са унутрашње стране оба прстена су имала урезано по једно слово А.

– Којег Јована? – упита Атилија – има их два!

– Па има и два прстена – узврати поп и насмеја се.

Ако нисте прочитали поглавље „Трпезарија“ идите на то поглавље.
Ако јесте, овде вам је крај приче.

ТРПЕЗАРИЈА

– Сваки нови кључ једна брига више – тешила се Атилија гледајући недовршене одаје своје палате на Тиси. Дамаскина је узалуд тражила, али не да оконча посао, него да би доказала самој себи да је „њено дете“ у стању да палату добро направи. Али, неимар се изгубио. Чак ни Јагода му није могао ући у траг. Ипак, Атилија је волела да лута по грађевини, да сањари и разгледа лепе ствари које је Дамаскин њој наменио и које су лежале у нереду на све стране. Помишљала је понекад да јој је Дамаскин негде оставио неку поруку, неко писмо, није могла веровати да је отишао не рекавши јој ни реч на растанку. Имао је, додуше, ваљан изговор за то, био је рањен, али ју је заболело што је онако још у завојима једном долазио у очеву кућу, а није јој се хтео јавити. Кратко је поразговарао са оцем о оном другом мајстору, Јовану, и то је било све.

Једног поподнева дремајући на софи у недовршеној палати Атилија је слушала кроз полусан звуке око себе. Хол је био накрцан разнородним и још нераспоређеним стварима, припремљеним за усељење и један слуга Николићевих гласно их је пописивао. Срицао је над својом хартијом:

– Столица, сто, још две столице, слика, још једна слика, сепет, сито, сланик, саргија, сахан ...

Тада Атилија схвати да су све ствари у холу почињале истим писменом. Као да се Дамаскин са њом играо „на слово, на слово“. То јој, додуше, ништа није казивало, сем да је Дамаскин упамтио кад је отац за ручком напоменуо да се она некада тако играла. Или је упамтио да се она као девојчица тако играла са „својим дететом“. И то је дирну. Порука је била ту, али некако чудна, јер се ниједна реч није могла склопити идући од једног до следећег слова с.

Атилији тада паде нешто на ум. Из једне фиоке извади кључ трпезарије и отрча у њу. Трпезарија је запањи. Зидови су били гола цигла, али је таваница била завршена и обојена, блистала је сва у гипсу и позлати. Представљала је плаво небо са Сунцем, Месецом и звездама. Најнеобичније је изгледало Сунце. Оно је било у облику златнога сата који нажалост, није радио, био се зауставио на 10 до 10. На небу је било још нешто чудно: тамо су блистале само четири звезде. Најнижа се налазила над прозором у којем је лежао као у стакленом затвору бродић истоветан са оним који је од коре хлеба и дрвеног табакача за лулу начинио Атилији Дамаскин оног првог дана у кући њенога оца.

– Као да је реч о некој пловидби – помисли Атилија – као да Дамаскин хоће да ме пошаље на пут! Као да морам да се управљам према звездама да не бих залутала. Али то не може бити све...

И она пажљиво загледа ствари поређане дуж зидова. Наоко и ту су оне биле нагуране без икаквог реда. За тренутак се загледа у њих и одахну схвативши да предмети у трпезарији не почињу сви на исто слово као они у холу. Могло се нешто покушати. Поче да сриче почетна слова делова намештаја с десна од улаза улево, али не испаде ништа. Тада поче с лева удесно, и срце јој заигра од среће када се помоли порука. Гласила је сасвим невероватно и неразумљиво, али је била ту. Почетна слова ствари редом су се могла сложити у три речи:

„Аршин сто миља“ – поручивали су предмети поређани дуж трпезарије у палати Николића и реченица се завршавала у једном прозору с аваном унутра. Дамаскинова порука несумњиво је постојала у кући. Само ју је требало пажљиво прочитати .

– Јагода! – зовну Aтилија радосно и нареди кочијашу да измери колико има од прве до друге звезде на таваници трпезарије.

Овај се згрануо, али је послушао.

– Аршин и по – рече он са мердевина.

– Која је варош сто педесет миља одавде? – упита Атилија ужурбано.

– На коју страну да кренемо, госпођице? Ми смо да речемо у Ади. Ако кренемо на југ, ко зна куда ћемо стићи, до Белиграда и још даље може бити...

– Значи не знамо још ништа – помисли Атилија и загледа поново Сунце у облику сата. Шта ако сат треба схватити као компас? На њеним прсима управо је висио о златном ланчићу сат-компас. Она га отклопи и загледа.

– 10 до 10 је северозапад! – узвикну она и упита Јагоду:

– Која је варош одавде на северозапад сто педесет миља?

– Па Будим, цењена госпођице, која би била?

– Мери даље! – довикну му Атилија. Размак између друге и треће звезде на таваници трпезарије био је нешто краћи него између прве две – износио је аршин и тридесет, значи ваљало је од Пеште ићи још 130 миља. По Дамаскиновој небеској мапи сада се Атилија могла кретати без компаса уз помоћ звезда. Тај други одсек пута водио ју је скоро право на Запад. То су лепо показивале звезде на небу трпезарије.

Растојање између треће и четврте звезде једва да је било нешто преко аршина, а то је, ако су Атилијини прорачуни били тачни, износило још око сто миља. И опет звезда ју је водила право на Запад. Само, та четврта звезда није била насликана као остале. Била је убележена у небо у виду златног крста.

– Прежи! – викну Атилија Јагоди и закикота се мислећи:

– Ваљда ме не шаље Дамаскин у манастир?

Већ идућег дана од оца она затражи дозволу да иде на пут. Дао јој је лакиране кочије с позлатом, Јагоду за кочијаша, хртове и своје наоружане ловце да је прате на коњима. Људе је оденуо у свечане одоре, а једног скоротечу на брзом коњу послао дан јахања пред њима да им у Пешти нађе коначиште. Атилија свог хрта из собе за музику посади до себе у кочију и кретоше већ следећег дана изјутра.

У Пешти је преноћила, потом у Будиму у једној посластичарници крај цркве Светога Стефана појела колач, а Јагоди наложила да се распита шта се налази сто тридесет миља на запад од Пеште.

– Шта би се налазило? – узврати запањени посластичар – то свак зна. Тамо је Беч.

– Терај онда за Беч!

Тако је млада госпођица Атилија наставила за Беч бринући шта ће после Беча, а Јагода бринући око конака за њу, своје људе, коње и псе. У Бечу Атилија нареди да се, све по упутствима из Дамаскинове трпезарије, даље путује право на Запад. У Санкт Пeлтену зауставише се пред радњом пуном блиставих виолина. Над улазом је златним словима писало

Eustahius Stoss.

Сада се за пут распитивала Атилија лично.

– Има ли, када се крене одавде даље према Линцу, неки велики манастир? – питала је старог виолинара .

– Има, како да нема – узвратио је овај. Тамо вам је, gnedige Fraulein, Kremsmuеnster!

Пет дана касније Атилија је седела у једној гостионици у граду Кремсминстеру и писала оцу писмо. Хтела је да му дочара бар део незаборавног доживљаја који је имала у овој вароши током протекла три дана.

Драги оцо,

град Кремсминстер лежи у низини, на равници, поред речице Кремс. Иако град није по обиму велики, има врло лепих зиданих кућа. С једне стране изнад града стоји брдо на ком је један велики манастир, искићен многим дивним украсима. У њему живе калуђери католичке вере, названи бенедиктинци, чији се старешина назива прелат (што одговара звању архимандрита). Град припада том манастиру. Нисмо му се ни две миље приближили, кад се тек указа, а затим и стиже пред нас, прелатов изасланик, форстмајстор (што ће рећи старешина ловаца). Он је имао под собом сву околну земљу и шуме тога града и манастира, а управљао је и тамошњим зверињаком, рибњаком и риболовом. Он је јахао напред, а за њим четири ловца с пушкама, лепо и богато одевени. Кад нам је пришао, запитао је за старешину, а како је Јагода испред нас јахао у својој свечаној одори, он одговори да је он тај. Онда изасланик скиде са главе зелену сомотску капу, с белом перјаницом, изручи поздрав од прелата, с молбом да не убијамо животиње и птице. После те молбе Јагода одмах нареди да се нико не усуди да пуца, или са хртовима зечеве лови, и рече форстмајстору да он лично одговара за манастирско имање и да никакве штете неће бити.

Нашим ловцима који су водили ловачке хртове он нареди одмах да се пси вежу. И ја сам наредила слузи да мог веже, јер, збиља, да их нису повезали, могло је бити много штете, пошто нигде нисмо дотле видели толико зечева и најразноврснијих птица, ни толико стада јелена и дивокоза.

Форстмајстор, видећи како смо предусретљиви, нареди својим ловцима да убију два фазана и да их донесу. То није било нимало тешко, јер их је около по земљи и на дрвећу било премного. Ловци су тог часа по заповести донели пар фазана, а форстмајстор их преда нашем кочијашу на поклон, па прешавши с нама око пола миље, опрости се с Јагодом и одјури са својим људима у град, а ми за њим, и кад смо у град стигли разиђосмо се по одређеним ноћиштима.

То исто вече послао је прелат нама два калуђера да позову у његово име мене и све нас за сутрадан на ручак. По том смо позиву сутрадан дошли у манастир око једанаест.

У предњој соби дочекао нас је прелат веома лепо, увео нас у свој двор и понудио да седнемо. Изнета је кафа и ракија. Чим је ко хтео тим се и служио. Прелат је разговарао с нама о разним стварима, о рату и о земљи из које смо долазили, и тако смо провели време до ручка.

Кад смо ушли у дворану, јела су већ била на столу. Судови су били сребрни, сто мраморан, дуг око два и по, а широк око два аршина. Преливао се у живим бојама у црвено, зелено, плаво, бело и жуто. Глатка ивица стола као длан широка, била је позлаћена. На средини стола стајала је плитка велика чинија, скоро аршин широка. На средини чиније била је постављена цев која је улазила у средњи стуб испод стола, а на тој цеви био је причвршћен кит изливен од сребра. Он је представљао оног кита који је из утробе избацио пророка Јону. Сам тај кит, без чиније, како су нам казивали, био је тежак двадесет фунти. Крљушт на њему изгледала је као злато уметнуто између друге, сребрне крљушти. С унутрашње стране обруча стојала су спојена два танка кола, једно сребрно, а друго позлаћено, а на њима плаве кристалне позлаћене чаше пуне пива. Касније су и вино у њих сипали.

Тек што смо за сто сели, прелат покрену руком ону чинију и наједаред, из китових ноздрва шикнуше два млаза. Били су танки као гушчије перо, а високи око два аршина, а исто тако и из зуба кретоше млазеви (из ушију су текла два нижа млаза, танка као конац).

У дворани је таваница сва била украшена сликама и златом. Слике су представљале разне ствари из историје. Зидови су били истесани од камених квадрата, а у једном углу где је био сто са јелом, стајало је једно мраморно корито изнад којега је била у зиду цев од бакарне позлате, са славином. Кроз ту је славину текла хладна вода, и одатле су је у чаше наливали и на сто износили. У коританцету су се прале чаше, а вода је доле отицала. Завесе на вратима и прозорима биле су скупоцене, са златним ресама, кићанкама и гајтанима. За време ручка свирале су црквене оргуље разне песме. Патос је био од орахових дасака, са умецима од другог разног дрвета.

После ручка смо опет прешли у собу код прелата, где нам је био послужен десерт и кафа.

Ујутру после ове посете прелат ми је дао пратњу до Беча, а ако устреба и даље.

– То је један поручник, мој поверљиви човек – додао је – ви га већ знате, био је јуче на ручку с нама.

Тако се то завршило, мој оцо, на најлепши начин и сутра ти се враћа твоја кћи

Атилија

Тако Атилија крете натраг засењена раскошном посетом код прелата. Поручник ју је збиља пратио на лепом враном коњу и у Санкт Пелтену јој понудио у једној гостионици лимунаду. Предвече Атилија позва поручника, који је цео дан јахао уз кочију, да уђе. Не успоравајући галоп свог коња он добаци узде кочијашу Јагоди, изу ноге из узенгија, полеже по животињи и спусти се на стопицу кочија остављајући коња у трку.

Хрт зарежа, а затим поче да се умиљава. Поручник се завали у седиште и из зарукавља извади једну књигу.

– Шта вам је то, господине поручниче? – упита Атилија смејући се.

– Нешто што ћете сигурно желети да прочитате и што ће вас, верујем, изненадити.

– Мене је тешко изненадити, господине поручниче.

– Онда читајте.

Поручникова рука у црној рукавици са златном бурмутицом у виду прстена додаде Атилији књигу. На корицама је писало:

ЖИВОТООПИСАНИЈЕ ГЕНЕРАЛ-МАЈОРА И КАВАЉЕРА
СИМЕОНА, СИНА СТЕФАНА ПИШЧЕВИЋА
(за године 1744-1784)
Вијена 1802.

Атилија расклопи књигу, а поручник јој показа место где да почне. И она је читала са све већим чуђењем . У књизи је од речи до речи писало:

„... град Кремсминстер лежи у низини, на равници, поред речице Кремс. Иако град није по обиму велики, има врло лепих зиданих кућа. С једне стране изнад града стоји брдо на ком је један велики манастир, искићен многим дивним украсима. У њему живе калуђери католичке вере, названи бенедиктинци, чији се старешина назива прелат (што одговара звању архимандрита). Град припада том манастиру. Нисмо му се ни две миље приближили, кад се тек указа, а затим и стиже пред нас, прелатов изасланик, форстмајстор (што ће рећи старешина ловаца). Он је имао под собом сву околну земљу и шуме тога града и манастира, а управљао је и тамошњим зверињаком, рибњаком и риболовом. Он је јахао напред, а за њим четири ловца с пушкама, лепо и богато одевени ...“

Атилија је са запрепашћењем и ужасом читала даље опис те посете Кремсминстеру из 1744. године. Од речи до речи ту је било све описано и истоветно као што је она доживела и као што је потом оцу писала. И јелени и дивокозе, и сусрет са форстмајстором и његовим ловцима и везивање хртова, и како су форстмајсторови људи одстрелили дивљач и дали је на поклон намерницима, раскошни ручак код прелата, сребрни судови и мраморни сто под водоскоком у виду кита са златном крљушти... И најзад песме које се изводе на оргуљама, да би у књизи на крају тог одељка писало:

„После ручка смо опет прешли у собу код прелата, где нам је био послужен десерт и кафа.“

С књигом у руци Атилија је једно време без речи седела на свом седишту пресвученом сомотом у боји њене косе. У књизи се све десило као малочас у њеном животу.

– Где сте, побогу, нашли ово чудо? И ко вам је тај Пишчевић? Је ли вам то неки рођак? – упита Атилија запањено свог сапутника враћајући му књигу с благом згроженошћу – чак се број поклоњених фазана слаже. Не знам више јесам ли ја ишла у посету прелату прекјуче, или пре сто година и јесам ли сада из Кремсминстера, или из књиге изашла?

– Право из књиге, лепа госпођице Атилија – рече поручник и окрете разговор – мора бити да сте у Кремсминстеру имали много удварача...

– Јесам, али чекајте да се мало приберем. Заиста сте ме изненадили... Да, и у Кремсминстеру ме је један господичић нарочито зачудио. Неки Александар.

– Причајте, сада ви мене зачудите. Али, и мене је тешко зачудити, госпођице Атилија... Дакле, спреман сам.

– Баш хоћете?

– Слушам.

– И треба да слушате – рече Атилија и закикота се – дакле, јебо те, дође он једно јутро код мене, тај Александар, леп, црн и маљав, седне у онај мој кревет на цветиће и прича са мном, а очима ме прождире. Парче по парче. Сисе најпре. Па уста. Појебе ме и оде. Питам се шта ли је само хтео од мене?... Поподне опет дође онако прав и гарав, меке косе и тврдог дупета. Седне у онај мој кревет на цветиће, прича нешто ко да вода жубори и опет ми ишамара сисице, појебе ме и опет оде. Не знам шта је хтео и зашто долази... Ујутру опет ме тражи, леп широк, рамена ко двокрилна врата. Седне у онај мој кревет на цветиће. Целу ме препипа, повали ме још једном и оде. Сваки дан тако. Збиља не знам шта је тај хтео од мене. Шта ви, поручниче, мислите?

На те речи обоје прснуше у смех, поручник загрли Атилију и рече:

– Ја знам шта је хтео, хтео је да вас запроси, драга госпођице Атилија.

С тим речима поручник узе Атилију себи у крило, ишамара јој сисице и Атилија му у заносу прошапута на уво:

– Стигни ме, стигни ме, ја ћу брзо!

Неколико тренутака после љубави, блажено препуштена љуљању кочије, госпођица Атилија мислила је у наручју свога драгана:

– Бољег Александра од овог Александра нећу наћи.

Није могла видети да рука њеног вереника, која је грли, има под рукавицом уместо кажипрста сребрни напрстак.

Ако нисте прочитали поглавље „Спаваћа соба“ идите на то поглавље.
Ако јесте, овде вам је крај приче.

 

Штампа

Стаклени пуж

Пројекат Растко: Стаклени пуж - интерактивна повест

 

Милорад Павић

Стаклени пуж

Претпразничка повест

(Читалац може сам да изабере почетак ове приче. Ако чита с компјутера прва два поглавља - „Госпођица Хатчепсут“ и „Господин Давид Сенмут, архитекта“ - лебдеће пред њим напоредо у лажном електронском бескрају и почетак приче изабраће кликом миша на једно од ова два имена.)

ПРВО РАСКРШЋЕ

Госпођица ХатчепсутГосподин Давид Сенмут, архитекта

Госпођица Хатчепсут

Госпођица Хатчепсут, продавачица у једној радњи женског рубља, пробудила се опет веома касно и са осећајем усамљености. Уснила је врч с два писка. У њеном сну вино се веза у чвор и у одвојеним млазевима напуни истовремено две чаше.

Као обично у таквим приликама кад се осећала усамљена, одмах је знала шта треба да учини. Најпре је бацила поглед на реке. Облаци тог дана нису могли да премосте воду. Вијугали су узводно дуж десне обале Дунава и зајазили ветрове код ушћа Саве. Предвече је кренула на посао. Радила је у другој смени и остајала до дубоко у ноћ. Тог дана код продавнице новина на углу уочила је отменог господина у зимском капуту боје црнога лака. Стала је уз њега, пружила десном руком продавцу паре за новину, а левом из господиновог десног џепа здипила прву ствар коју је тамо напипала. У том часу продавац јој је додао новину и она је неопажено напустила место крађе. Господин је ушао у кола боје свога капута и нестао.

Сада је госпођици Хатчепсут остао лакши део посла. На Теразијама из своје торбице извукла је мајушно огледалце и удубила се у њега. Својом сликом коју је видела у огледалу била је задовољна.

Штета што та слика ту не може да остане. А ко зна, можда ће и остати? Уосталом, ставићу бар потпис. И пољубила је огледалце оставивши на стаклу мало свог црвенила за усне. У подземном пролазу Теразија укрцала се на покретне степенице и неопажено спустила огледало у торбу једне пролазнице.

Ствар је била успешно окончана и госпођица Хатчепсут је одахнула. У продавницу женског рубља, где је била запослена, ушла је као препорођена, као да је сатима била на масажи, у сауни, или на знојењу под справама неког вежбалишта. Осећање усамљености било је ишчезло као увек када је поступала на овај начин. Увек исто. Једну ствар украсти, другу ствар поклонити. И то разним особама. Не бирајући шта, ни коме. Понекад, према прилици је морала и да обрне ред потеза и да најпре поклони, па тек онда да украде. Али овога пута све је било у реду.

Много касније, тек када се за тренутак нашла сама у радњи, стигла је да погледа шта је украла из џепа господина с лакираним капутом. Био је то упаљач. Скупоцен и нов новцат. Још му је вирила гаранција из блиставе кожне навлаке. На црвеној камиљој кожи била је утиснута назнака: МОЗИС III. Нешто као знак власника. А на поклопцу је било урезано:

Ако ме трипут заредом креснеш, оствариће ти се жеља.

Госпођица Хатчепсут није стигла да подробније разгледа свој плен, јер у радњу уђе нови купац. Иза својих леђа ухватила је левом руком десну за лакат и осмотрила га.

Био је то младић у фармерицама, у плавој кошуљи и мрком капутићу, с ципелама од дугодлаког крзна. У руци је носио кишну кабаницу и мајушну кутијицу увијену златном хартијом с машницом одозго. Прво што је погледала били су његови џепови. Савршено су одговарали, мало су зјапили. Тада она осмотри и онога коме су ти џепови припадали. Био је зачудо просед, упркос младости. Носио је пет раздељака који су били смештени у његовој коси попреко, од уха до уха. Витак, чудних очију.

- Овај је и у сну кратковид - помисли она и упита чиме га може услужити.

Он спусти кабаницу и кутију на сточић крај њене наслоњаче и рече стидљивим, топлим гласом:

- Хтео бих да купим спаваћицу. Као божићни поклон својој жени. Она носи број 4.

Топлина таквог гласа може се наслутити ноћу негде високо између два усамљена женска корака који одзвањању у пустој улици... Тако је помислила, а рече:

- Ти бројеви су горе, на полици - и догура мердевине. Пењући се осети његов поглед на себи. Држала је тај поглед на истом месту, у висини бедара и када сиђе, ногом мердевина које је уклањала неприметно гурну његову златну кутијицу тако да она паде са стола у наслоњачу. Сада је кутијица била одвојена од кабанице посетиоца. Надала се да младић неће опазити да пакетића нема и да ће га заборавити у радњи.

Али, он тада рече нешто толико неочекивано да она остави мердевине где су и загледа се у његове очи. Као кроз воду мотрио је кроз неколико хиљада година право у њу. Те очи биле су плаве од времена кроз које су је гледале.

- Можда ће вам мој захтев изгледати претеран - каза он - али ја не умем да купујем женске спаваћице. Да ли бисте могли да је обучете? Тако бих знао да ли одговара или не. Моја жена је скоро исте грађе као ви...

Да није било кутијице у наслоњачи, госпођица Хатчепсут би глатко одбила предлог. Али, овако она одговори:

- Нисте ви једини који то тражи. Обући ћу је у кабини и ви ћете потом моћи да је видите. Само да најпре уклоним ове мердевине.

Знајући да је женски вид увек бржи од мушког, госпођица Хатчепсут гурну мало младића мердевинама тако да доби прилику да неприметно у његов џеп спусти упаљач.

Када се појавила у спаваћици број четири, опазила је да му је застао дах. У његовим кратковидим очима прочитала је нешто као речи:

- Ова ноћ је трудна. Бременита је новим предивним даном!

Он је међутим, тужно изјавио:

- Знате, сада ја и поред најбоље воље, не могу да купим ту спаваћицу. Тако вам дивно стоји, да бих увече, кад год је обуче моја жена, морао да помислим на вас... А то не иде. И сами схватате, зар не? У сваком случају, хвала и лаку ноћ...

С тим речима он изађе из радње огрћући своју кабаницу, а госпођица Хатчепсут сва узбуђена испрати га погледом низ улицу. Потом, још увек у спаваћици, грозничавим прстима распакова златну кутијицу чувајући украсну хартију и машницу за сваки случај.

Унутра је лежало нешто чаробно, чему она није одмах могла да погоди намену. Диван стаклени пуж пун сребрног праха и заптивен ружичастим воском с фитиљем на средини. Било је то нешто као украсна свећа. Госпођица Хатчепсут хтеде да је упали, али се сети да је у спаваћици, да седи у радњи и да више нема упаљач.

(Ако нисте прочитали поглавље Господин Давид Сенмут, архитекта, идите на то поглавље. Ако јесте, идите на средишњу копчу под насловом Кћи која се могла звати Ниферуре)

Господин Давид Сенмут, архитекта

Тога дана управо разведена жена младога архитекте Давида Сенмута осети се посебно усамљена. Одмах је знала шта треба да учини. Најпре је бацила поглед на реке. Облаци тог дана нису могли да премосте воду. Вијугали су дуж десне обале Дунава идући у супротном смеру од његовог тока и зајазили ветрове код ушћа Саве. Бивша госпођа Сенмут грозничавим прстима распакова мајушну кутију увијену у златну хартију. Унутра је лежало нешто чаробно, чему она, дан раније тамо у продавници кристала где га је купила, није одмах могла да погоди намену. Диван стаклени пуж пун ружичастога праха и заптивен ружичастим воском с фитиљем на средини. Било је то нешто као украсна свећа. Поклон за њеног бившег мужа. Хтеде у један мах да нешто као посвету напише на љуштури пужа, али се предомисли. Није имала поверења у језик.

Она је знала да је језик само мапа мисли, осећања и сећања човека. Као све мапе - мислила је она - стотинама хиљада пута језик је умањена слика онога шта покушава да прикаже. Стотинама хиљада пута сужена слика људских осећања, мисли и сећања. На тој мапи мора нису слана, реке не теку, планине су равне, а снег на њима није хладан. Уместо оркана и ветрова нацртана је тамо само мајушна ружа ветрова...

Тако уместо да нешто напише, бивша госпођа Сенмут пажљиво одстрани заптивку од воска, баци у лавабо ружичасти прах из стаклене љуштуре пужа и на његово место из бочице на којој је писало „Експлозив велике разорне моћи. Запаљиво!“ усу сребрни смртоносни песак. Затим пажљиво у стаклену љуштуру врати заптивку од воска с фитиљем на средини.

Пошто је опет пуж био у својој кутији, бивша госпођа Сенмут замота поклон златном хартијом и повеза машном.

- Овоме Давид засигурно неће моћи да одоли - промрмља она, стави кутију с машницом на цртаћи сто који је до недавно припадао њеноме мужу и изађе из стана.

Млади господин арх. Давид Сенмут није више ту становао. После развода он је морао да изнајми засебно боравиште, али се један пар кључева од старог стана, где је сада живела његова бивша жена, налазио и даље код њега. Смео је да уђе када год хоће под условом да у то време ту није бивша госпођа Сенмут. Могао је да гледа телевизију, смео је нешто да попије, али ништа није смео да однесе. Такав је био уговор. У противном, а његова бивша жена је добро знала зашто тако поступа, брава би истога часа била промењена, а полиција обавештена шта у стану недостаје.

И овога дана архитекта Сенмут је свратио у време када је знао да неће затећи своју бившу жену. Опрао је зубе својом старом четкицом, попио један виски са содом и сео. Али, место га није држало. Смркавало се када је на свом цртаћем столу приметио кутију у златној хартији с машницом. Није одолео. Узео ју је као да нешто краде, а заправо ју је стварно украо. И сишао на улицу.

Лутао је мало градом, гледајући у којој ће гостионици украсти још нешто и увребати прилику да већ украдену ствар своје бивше жене разгледа. Тада је у излогу једне радње с женским рубљем приметио спаваћице наслагане на тезги. Ушао је не двоумећи се. Тамо је била млада продавачица која је могла одговарати његовој намери. Знао је из искуства - ако крадеш, мораш оног другог преварити пре но што му кажеш добар дан. После је касно. Чим је ушао, бацио је поглед на спаваћице поређане на тезги и савесно сложене у кутије. Ниједна од њих није била број четири. Рекао је добар дан и спустио своје ствари на сто. Затражио је да купи једну спаваћицу.

- Број четири. То је број моје жене - рекао је.

- Ове овде на тезги су број 3. Број четири је на полици - рекла је девојка. Узела је мердевине и попела се да дохвати тражену робу, а он је покушао да са тезге смота једну од спаваћица број 3. Али девојка се већ спустила с робом у руци, у тесној радњи мало га гурнула склапајући мердевине и запахнула мирисом на увозна опојна уља. То га је омело у покушају крађе. Тада јој он стидљиво рече:

- Знате, ја у овоме нисам највештији. Да ли бисте уместо моје жене пробали спаваћицу? Приближно сте исте грађе... Много бисте ми помогли...

Она га одмери погледом тешким најмање кило и триста грама. Али, на његово изненађење, пристаде. Уђе у кабину да навуче спаваћицу, а за то време господин арх. Давид Сенмут не одоле. У другом покушају смота у џеп једну од оних спаваћица број 3. остављајући на тезги уредно заклопљену кутију тако да се ништа није могло приметити.

Када девојка изађе из кабине у спаваћици он помисли засењен њеним изгледом:

- Као да је први пут видим. Кад год ти се тако нешто учини то је исто као да си неког видео у претходном животу. Оваквој би вредело градити куће, бити јој старатељ, било шта, чувати децу, постати обожавалац или пријатељ...

Тако је мислио. А рече:

- Знате, ја не могу да купим ту спаваћицу. Прескупа је за мене.

И излете из радње с пленом у џепу. Једва је стигао да понесе своју кишну кабаницу.

После обилажења неколико кафана да утуца време, после две или три ситније крађе цигарета, око поноћи код куће, или тачније испред изнајмљенога стана, он нађе свој телефон избачен на степениште. Због неплаћених рачуна стан му је био отказан. Очајан, он у суседном кафићу укључи за тренутак телефонску секретарицу и преслуша поруке. Била је само једна. Јављала му се његова бивша жена. Њен глас из кутије био је умиљат:

- Знам да си долазио. Знам и шта си урадио. Опет си нешто украо. Малу златну кутију са машном. Али, не бој се, нисам те пријавила полицији. За сада. Овога пута само си узео поклон који сам ти спремила за Божић...

На том месту он нагло прекиде поруку и поче да претражује џепове. Али кутије у златној хартији с машницом нигде није било. Лупао је главу да се сети где ју је могао заборавити, али ништа му није падало на ум. Још једном је претражио џепове и тада напипа нешто чији облик није могао да препозна под прстима. Извади из џепа скупоцен мушки упаљач у кожној навлаци не сећајући се како је та ствар доспела у његов капут и када ју је и коме украо... На упаљачу је писало:

Ако ме трипут заредом креснеш, оствариће ти се жеља.

(Уколико нисте прочитали поглавље Госпођица Хатчепсут,
идите на то поглавље. Ако јесте, идите на средишњу копчу под насловом Кћи која се могла звати Ниферуре)

Средишња копча

Кћи која се могла звати Ниферуре

Законачио је у најближем хотелу, ујутру изнајмио нови стан на вересију и негде предвече отишао да обиђе кафане у којима је провео део претходне ноћи. Нигде није било ни трага од његовог поклона увијеног у златну хартију. Тада се сетио девојке у продавници женскога рубља. У првој папирници купио је загасито плаву кесу посуту звездама и ставио у њу синоћ украдену спаваћицу. Отишао је потом у продавницу женскога рубља и рекао девојци пружајући поклон:

- Дошао сам, госпођице, да се извиним. Јуче сам вас обмануо и то није лепо. Ја немам жену и нисам хтео да купим спаваћицу. Хтео сам вас да видим у спаваћици. Толико вам је лепо стајала, да ноћас нисам могао да заспим. Једва сам чекао да се отворе радње и купио сам вам на поклон исту такву.

- Није иста таква - одговори девојка и насмеја се - ова је број 3.

На те речи младић се скљока у наслоњачу. Био је раскринкан. Најзад рече очајним гласом:

- Да вас нешто узгред упитам.... Нисам ли овде код вас заборавио синоћ један пакетић увијен у златну хартију?

- Пакетић увијен у златну хартију? С машницом?

- Да, да!

- Нисте га овде заборавили - одговори девојка одлучно - ја бих га нашла и знала бих, као што увек знамо и вратимо кад купци нешто забораве код нас... Али сада ја вас нешто да упитам. Шта радите када се за Бадње вече осетите усамљени? Има ли начина да се неосетно ишчезне са овога света?

Он ју је запањено гледао. Трепавице су јој закачињале обрве и тамо правиле неред. Из очију јој се видело да је вечност несиметрична. Упитао је:

- Да ли сте ви једном имали ћерку? Давно. Пре много, много година.

- Мислите пре четири хиљаде година? Можда јесам. Али сада је немам. И зато сам сама о празницима. Хоћете да дођете на Бадње вече код мене да је причувате?

- Кога?

- Па ту ћерку, коју немам. Ево вам моје адресе.

- Врло радо - рекао је младић, пољубио продавачицу у ухо и кренуо. На вратима је застао и додао :

- Ја јој знам име.

- Коме?

- Па тој ћерки коју немате. Звала се Ниферуре.

ДРУГО РАСКРШЋЕ

( Читалац може сам да изабере крај ове приче.
Исход збивања зависи од тога да ли ћете најпре прочитати поглавље
Украсна свећа или најпре поглавље Упаљач.)

Украсна свећа

Госпођица Хатчепсут волела је животиње, мачке нарочито, увозне мирисе и увозно цвеће. Али за те своје љубави није имала довољне приходе. Није имала пара чак ни за неко „џепно“ куче. За Бадње вече једва је набавила рибу и резанце да их спреми са куваним шљивама. На поклоне, наравно да није могла помишљати. Пошто је завршила припреме за вечеру, обукла се, црнилом дубоко спустила унутрашње углове очију да их удаљи од носа, а спољашње спојеве капака је продужила дебљом оловком скоро до ушију. Око чела ставила је траку. Горња усна била је равно исцртана, а доња наглашено подврнута. Осетила се добро, задовољна својим изгледом. Као пред неки освајачки поход. Пришла је прозору и бацила поглед на реке.

- Облаци су прешли воду - закључи она.

Потом је пажљиво размотала златасту хартију и извадила стакленог пужа. Није јој се допадао сребрнасти песак којим је стаклена љуштура била испуњена. Она пажљиво извади воштану заптивку и садржај пужа истресе у лавабо. Потом љуштуру испра, осуши и напуни својим миришљавим плавим прахом за купање. Потом врати на место воштану заптивку са фитиљем. Пуж се могао опет употребити као украсна свећа, а дивно је светлуцао својом плавом утробом. Боја пужа сада је подсећала на очи младића чију посету је очекивала.

- Атлантида-плаво - рече девојка и зачуди се тим речима.

- Глупости - каза самој себи - Откуд знаш да је то „атлантида плаво“?

После неколико часака стаклени пуж је опет био у својој кутији, умотан златном хартијом и увезан траком са машном. Спреман да буде уручен као поклон.

Утом се огласи звоно на вратима. Посетилац је носио вино. И онај топли глас. Она га посади за сто и седе до њега. Узе четири ораха и баци их на четири стране крстећи собу. Тада из фиоке извади кутију са стакленим пужем и даде му је.

- Ово ти је божићни поклон од мене - рече и пољуби га.

Њему синуше очи и он као дете сав уздрхтао размота златну хартију и извади стакленог пужа. На његовом лицу видело се запрепашћење.

- Није могуће да ниси знао шта је у кутији? - упита госпођица Хатчепсут.

- Нисам - узврати он.

- Разочаран?

- Да.

- Да?

- Не. Диван је. Хвала ти!

Потом је загрли.

- И ја имам за тебе поклон - додаде он с намером да ствар мало заглади. Он извуче на сто једну црвено белу кесицу посуту сићушним огледалцима. Госпођица Хатчепсут размота поклон и у кесици нађе већ познати јој упаљач са урезаним натписом о испуњењу жеље. Госпођица Хатчепсут била је мало збуњена развојем вечери. Сада је она била разочарана. И зато, да и она са своје стране ствар мало заглади, изјави:

- Ја знам како се ти зовеш.

- Откуд знаш?

- Не знам баш тачно откуд, али знам. И то одавно. Можда то знам по мирису. Зовеш се Сенмут.

- Никад чуо. Откуд ти та идеја? - упита он и пужа стави на сребрни тањирић да га припале и вечерају при свећи.

- Дивно! - узвикну госпођица Хатчепсут пружајући му упаљач - молим те, упали стакленог пужа док ја изнесем вечеру.

Арх. Сенмут узе упаљач и гласно прочита запис на њему:

Ако ме креснеш трипут за редом, оствариће ти се жеља

- И хоће, да знаш, оствариће ти се! Још вечерас - додаде она смејући се.

Тада он кресну једном и упаљач се упали. Она затапша. Он принесе фитиљу пужа пламен и упали га. Стаклени пуж заблиста на столу и преобрази се у најлепшу украсну свећу. Соба као да се одлепила од своје подлоге лебдела је у благој лопти светлости.

- Шта то радиш? - узвикну она - треба три пута да креснеш!

- Што да крешем три пута, кад сам свећу упалио од прве?

- Али, тако пише на упаљачу! Зар не знаш? Свака ствар да би се једном чула мора се трипут казати.

Тада он кресну други пут и упаљач избаци зелени пламичак, који она дочека једним громогласним „Браво!“ Када упаљач плану и по трећи пут снажна експлозија разнесе стан и њих у њему. Остала су само имена. Она се могу наћи у свакој историји Египта (18. династија ).

(Ако нисте прочитали поглавље Упаљач, идите на то поглавље.
Ако јесте, ово вам је крај приче
).

Упаљач

На Бадњи дан арх. Давид Сенмут је опет свратио у стан своје бивше жене, која је била на путу. Ту се окупао и опрао зубе, зализао косу, сео и загрлио колена тако да је био као нека коцка. Неколико часака у том положају се одмарао. На тренутак он зажеле да у наручју има неко мајушно створење, дете, можда девојчицу, да је штити и брани... Затим је из џепа извадио онај упаљач и ставио га у црвено-белу кесицу посуту прашином начињеном од мајушних огледала. Попио је један виски и изабрао у женином бару боцу плавог италијанског пенушавог вина. Одлучио се за плави женски шампањац „Блу“, онај слађи, с назнаком „мусцадет“, а не за мушки, с назнаком „брут“. Увијајући боцу у белу хартију он помисли да је вино вечити болесник као жена, а умире као човек и само ретка вина наживе људски век...

На цедуљи продавачице женског рубља прочитао је где она станује и отишао тамо носећи шампањац. Она га је дочекала у слами посутој по поду стана и загрлила пруживши му кутију у златној хартији с машницом.

- Није могућно! - узвикнуо је.

- Мој божићни поклон за тебе - рекла је.

Запањен погледао ју је и помислио да је мрак сишао с неба у њене очи да ту преноћи. Само звук њених јефтиних наруквица с прапорцима вредео је више од најскупоценијег пса.

Размотао је златасту хартију и на своје запрепашћење унутра нашао само једну пригодну свећу за једнократну употребу у виду неке љуштуре пуне плаве прашине.

- Дакле, моја бивша жена је заиста умела да повреди човека. И то је поклон! - помислио је.

- Разочаран ?- упитала је продавачица женског рубља.

- Не. Напротив - узвратио је, из џепа извадио кесицу са црвено-белим пругама и пружио је девојци.

- И ја сам ти донео поклон.

Из кесице она је извукла већ познати јој упаљач који је пре неки дан украла од господина у лакираном капуту.

- Предивно, баш ми је недостајао упаљач!

Она загрли и пољуби арх. Давида Сенмута додајући - Упали стакленог пужа док ја изнесем вечеру.

- Шта пише на њему? - добаци му послујући око јела.

- На чему?

- На упаљачу.

- Мислиш на упутству за употребу? Не знам. То сам бацио. Шта ће упутство за употребу уз упаљач?

- Ама не, питам шта пише на самом упаљачу!

- Не сећам се, чекај да видим...

Тада га она предухитри и издекламова напамет:

- „Ако ме креснеш три пута за редом испуниће ти се жеља!“ Зар не пише то?

Арх. Давид Сенмут се забезекну још једном те вечери. Апсолутно није могао да се сети када је продавачици женског рубља украо и упаљач. Иначе, да није њен, откуд би знала чак и шта пише на њему. За спаваћицу број 3 је знао, али да јој је украо и упаљач, то му није ишло у главу.

Несумњиво, ствари с поклонима биле су кренуле наопако. Морало се нешто учинити да не пропадне вече. И он извали прво што му паде на ум:

- Ја знам како се зовеш!

- Стварно? - одговори продавачица женског рубља - откуд знаш?

- Не знам откуд, али знам. Ти се зовеш Хатчепсут.

- То ми је први пут неко рекао - узврати она и стакленог пужа постави на сребрни тањирић који се нашао на средини стола.

Арх. Давид Сенмут тада кресну упаљачем. Први пут упаљач је бацио леп, плавичаст пламен. И господин Сенмут упали стакленог пужа. Светлост се разли по столу, озари собу. Златне светлости било је свуда, чак и у њиховим устима. То се видело кад год би проговорили.

- Кресни још једном - рече она - треба три пута!

И други пут упаљач се добро показао. Али трећи пут није. Омануо је.

- Не вреди! - рече арх. Сенмут госпођици Хатчепсут - неће ми се испунити жеља.

- Хоће, још како - рече она и пољуби свог архитекту Давида Сенмута како га нико никада није пољубио.

Испод тог дугог пољупца, лежало је на поду, у сенци стола, бачено упутство за руковање упаљачем:

„ПАЖЊА! ОПАСНО ПО ЖИВОТ! Држати далеко од ватре. Ово није упаљач. Ово је оружје посебне намене. Динамитско пуњење у њему активира се после трећег узастопног паљења направе.“

(Ако нисте прочитали поглавље Украсна свећа, идите на то поглавље. Ако јесте, ово вам је крај приче).

Штампа

Постхумна издања

2010.

1. Пейзаж, нарисованный чаем – Предео сликан чајем
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

2. Внутренняя сторона ветра – Унутрашња страна ветра
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

3. Последняя любовь в Константинополе – Последња љубав у Цариграду
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

4. Ящик для письменных принадлежностей – Кутија за писање
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

5. Звездная мантия – Звездани плашт
Санкт-Петербург, Амфора, 2010.

6. Семь смертных грехов – Седам смртних грехова
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

7. Уникальный роман – Уникат
Санкт-Петербург, Амфора 2010.

8. Blue Book . A sequel with all 100 endings of Unique Item [Kindle Edition] – Плава свеска
Amazon.com, Kindle Store, 2010.

9. Unique Item – Delta Novel [Kindle Edition] – Уникат
Amazon.com, Kindle Store, 2010.

10. Second Body [Kindle Edition] – Друго тело
Amazon.com, Kindle Store, 2010.

11. Chazarų žodynas – Хазарски речник
Lijetuvos rasitoju sajungos leidikla, Vilna, 2010.

12. Krajina maľovaná čajom – Предео сликан чајем
Bratislava, Slovart, 2010.

13. ქარის შიგნითა მხარე – Унутрашња страна ветра
Tbilisi, 2010.

14. ხაზარული სიტყვის კონა – Хазарски речник, мушки примерак
Tbilisi, 2010.

15. ხაზარული სიტყვის კონა – Хазарски речник, женски примерак
Tbilisi, 2010 .

2011.

16. Другое тело – Друго тело
Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

17. Бумажный театр: роман-антология – Позориште од хартије
Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

18. Разноцветные глаза: сборник рассказов – Разнобојне очи (збирка прича)
Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

19. Невидимая сторона луны – Невидљива страна Месеца (збирка прича)
Санкт-Петербург, Амфора, 2011.

20. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade
Dereta, Belgrade, 2011 .

21. Pieza única – Уникат
Editorial Sexto Piso, México, 2011 .

22. Segundo cuerpo – Друго тело
Editorial Sexto Piso, San Miguel (México), 2011 .

23. Znamienko krásy – Вештачки младеж
Bratislava, Slovart, 2011 .

24. Chazarský slovník – Хазарски речник
Praha, Mlada fronta, 2011.

25. Hazar Sozlugu – Хазарски речник
Istanbul, Kirmizi,2011 .

26. 하자르 사전 - Hajarŭ sajŏn – Хазарски речник
Open Book, Yŏllin Ch’aektŭl, 2011.

27. Xəzər sözlüyü: kişi versiyasının yığcam variantı : roman-leksikon – Хазарски речник
Baku, Yurd, 2011.

28. Xəzər lüğəti – Хазарски речник
Baku, 2011.

2012.

29. Двери сна – Врата сна (збирка прича)
Санкт-Петербург, Амфора, 2012.

30. Dictionary of the Khazars [Kindle Edition e-book] – Хазарски речник
Amazon.com, Kindle Store, 2012.

31. The Inner Side of the Wind [Kindle Edition e-book] – Унутрашња страна ветра
Amazon.com, Kindle Store, 2012.

32. Last love in Constantinople [Kindle Edition e-book] – Последња љубав у Цариграду
Amazon.com, Kindle Store, 2012.

33. Forever And a Day [Kindle Edition e-book] (Selected stories, poems and play) – Заувек и дан више (приче, песме и драма)
Amazon.com, Kindle Store, 2012.

34. Les miroirs empoisonnés – Отровна огледала (збирка прича)
Venus d’ailleurs, Gajan, 2012 .

35. Вратите на съня – Врата сна (збирка прича)
София, Colibri, 2012.

36. Fjalori Kazar, roman leksikon me 100 000 fjalë – Хазарски речник
Tirana, Onufri, 2012.

37. Histori te tmerrshme dashurie – Страшне љубавне приче
Tirana, Onufri, 2012 .

38. Салхины дотоод тал – Унутрашња страна ветра
Улаанбаатар, Соёмбо пресс хэвлэлийн газар, 2012.

39. Хазарски речник (меки повез)
Завод за уџбенике, Београд, 2012 .

40. Изврнута рукавица
Плато, Београд, 2012.

41. Гвоздена завеса
Плато, Београд, 2012.

42. Предео сликан чајем
Плато, Београд, 2012 .

43. Мали ноћни роман
Paidea, Београд, 2012 .

44. Кутија за писање
Народна библиотека Србије, Београд, 2012.

45. Hazarski rečnik (меки повез)
Nova knjiga, Podgorica, 2012 .

2013.

46. Хазарский словарь(Мужская версия ) – Хазарски речник
Санкт-Петербург, Лениздат-классика, 2013.

47. Хазарский словарь ( Женская версия) – Хазарски речник
Санкт-Петербург, Лениздат-классика, 2013.

48. Хазарский словарь – Хазарски речник
Санкт-Петербург, Амфора, 2013.

49. Пейзаж, нарисованный чаем – Предео сликан чајем
Лениздат – классика, 2013.

50. Внутренняя сторона ветра – Унутрашња страна ветра
Лениздат – классика, 2013.

51. Последняя любовь в Константинополе – Последња љубав у Цариграду
Лениздат – классика, 2013.

52. Ящик для письменных принадлежностей – Кутија за писање
Лениздат – классика, 2013.

53. Звездная мантия – Звездани плашт
Лениздат – классика, 2013.

54. Мушка. Три коротких нелинейных романов о любви – Вештачки младеж
Лениздат – классика, 2013.

55. Хазарски речник (тврди повез)
Завод за уџбенике, Београд, 2013 .

56. Dictionary of the Khazars – Хазарски речник
Zavod za udžbenike, Beograd, 2013.

57. Друго тело
Завод за уџбенике, Београд, 2013 .

58. Second Body – Drugo telo
Zavod za udžbenike, Beograd, 2013.

59. Writing Box – Kutija za pisanje
Народна библиотека Србије, Београд, 2013.

60. 米洛拉德· 维奇 - Хазарски речник
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2013 ,

61. 米洛拉德· 维奇 - Хазарски речник
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House (луксузно издање), 2013

62. 米洛拉德· 维奇 - Хазарски речник
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House [Kindle Edition], 2013

2014.

63. Звездани плашт (електронско српско издање)
MediaArt, 2014.

64. Две которске приче (са Ј. Михајловић) (електронско српско издање)
MediaArt, 2014.

65. Предел сликан со чај
Зојдер, Скопје, 2014.

66. Хазарски речник (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

67. Предео сликан чајем (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

68. Унутрашња страна ветра (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

69. Друго тело и Вештачки младеж (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

70. Последња љубав у Цариграду и Уникат (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

71. Београдске приче (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

72. Медитеранске приче (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

73. Мали је свет (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

74. Српске приче (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

75. Последња прича (брош) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

76. Хазарски речник (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

77. Предео сликан чајем (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

78. Унутрашња страна ветра (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

79. Друго тело и Вештачки младеж (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

80. Последња љубав у Цариграду (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

81. Београдске приче (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

82. Медитеранске приче (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

83. Мали је свет (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

84. Српске приче (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

85. Последња прича (кожни повез) (Изабрана дела)
Вулкан, Београд 2014.

86. 米洛拉德· 维奇 - Хазарски речник
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House (луксузно издање), 2014.

87. Седам смртних грехова (електронско српско издање)
MediaArt, 2014.

2015 .

88. Прича која је убила Емилију Кнор/The Tale that Killed Emily Knorr (двојезично издање), Дерета, Београд 2015.

89. Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade , (двојезично издање),
Дерета, Београд, 2015.

90. სხვა სხეული Друго тело
Интелекти, Тбилиси, 2015.

91. ხაზარული სიტყვის კონა Хазарски речник
Интелекти, Тбилиси, 2015.

92. ჩაით დახატული პეიზაჟი Предео сликан чајем
интелекти, Тбилиси, 2015.

93. უკანასკნელი სიყვარულიკონსტანტინოპოლში Последња љубав у Цариграду
Интелекти, Тбилиси, 2015.

94. შვიდი მომაკვდინებელი ცოდვა Седам смртних грехова
Интелекти, Тбилиси, 2015.

95. Unique Item - Уникат
Дерета, Београд, 2015.

96. Le Dictionnaire Khazar - Хазарски речник
Le Nouvel Attila, Paris, 2015.

97. Second Body - Друго тело
Дерета, Београд, 2015.

98. Unicat. Carte cu o suta de finulari - Уникат
Bukurešt, Editura Pandora M (Editura TREI), 2015.

99. Hazar Sözlüğü - Хазарски речник
Istanbul, Aylak Adam Kültür ve Sanat Yayınları, 2015.

100. ハザール事典 女性版 - Хазарски речник
Tokyo, Tokyo Sogensha Co. Ltd. 2015.

101. İstanbulda son məhəbbət: falçılıq üzrə vəsait - Последња љубав у Цариграду
Bakı, Qanun, 2015 .

2016.

102. 바람의 안쪽 - Унутрашња страна ветра
Lisem Publishing, Seoul, 2016.

103. Peizazhe te pikturuara me caj - Предео сликан чајем
Tirana, Albas, 2016.

104. The Writing Box - Кутија за писање
Amazon.com, Kindle Store, 2016.

105. The Inner Side of the Wind - Унутрашња страна ветра
Dereta, Belgrade, 2016.

106. Diccionario jazaro - Хазарски речник
Editorial Anagrama, Barcelona, 2016.

107. Хазарский словарь Хазарски речник
Санкт-Петербург, Азбука, 2016 (2).

108. Пейзаж нарисованный чаем (Предео сликан чајем)
Санкт-Петербург, Азбука, 2016.

109. Последняя любовь в Константинополе (Последња љубав у Цариграду)
Санкт-Петербург, Азбука, 2016.

110. 君士坦丁堡最后之恋 , (Последња љубав у Цариграду)
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2016.

111. Δύο βεντάλιες από τον Γαλατά – Две лепезе из Галате (збирка прича)
ΚΑΣΤΑΝΙΩΤΗ, ΑΘΗΝΑ, 2016

2017.

112. Другое тело (Друго тело)
Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

113. Внутренняя сторона ветра (Унутрашња страна ветра)
Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

114. Биография Белграда (Биографија Београда – есеји)
Санкт-Петербург, Пальмира, 2017.

115. Кутија за писање, е-књига
MediaArt (PublishDrive), 2017.

116. ბელგრადის ბიოგრაფია (Кратка историја Београда)
Интелекти, Тбилиси, 2017.

117. Семь смертных грехов
Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

118. Dictionary of the Khazars – Хазарски речник
Дерета, Београд, 2017 . (илустовано луксузно издање; аутор Јасен Панов)

119. Дневная книга (Ящик для письменных принадлежностей, Уникальный роман) - Дневна књига (Кутија за писање, Уникат)
Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

120. Ночная книга (Звездная мантия - Бумажный театр) - Ноћна књига (Звездани плашт - Позориште од хартије)
Санкт-Петербург, Пальмира 2017.

121. Друго тело
Скопје, Зојдер, 2017.

122. Последна любов в Цариград (Последња љубав у Цариграду)
София, Colibri, 2017.

123. 双身记:一部虔诚的小说 (Друго тело: побожни роман)
Shanghai, Shanghai Translation Publishing House, 2017.

2018.

124. Хазарски речник
София, Colibri, 2018 (2)

125. ქარის შიგნითა მხარე (Унутрашња страна ветра)
Интелекти, Тбилиси, 2018.

126.

126. Остання любов в Царгородi (Последња љубав у Цариграду)
Харкiв, Фолиiо, 2018.

127. Еротичні історії (Еротске приче)
Харкiв, Фолиiо, 2018.

128. Хозарський словник (Хазарски речник)
Харкiв, Фолиiо, 2018. (2)

129. Смерть святого Савы. Рассказы и новеллы (Смрт светог Саве, приче)
Санкт-Петербург, Пальмира 2018.

130. Страшные любовные истории (Страшне љубавне приче)
Санкт-Петербург, Пальмира 2018.

131. Мушка (Вештачки младеж)
Санкт-Петербург, Пальмира 2018.

132. قاموس خزران (Хазарски речник)
Nashre Markaz, Техеран, 2018.

133. Landscape Painted with Tea (Предео сликан чајем)
Дерета, Београд, 2018.

134. Վերջին սերը Կոստանդնուպոլսում։ Վեպ-գուշակության (Последња љубав у Цариграду)
Antares, Јереван, 2018.

135. கஸார்களின் அகராதி (Хазарски речник), Ethir Veliyedu, Pollachi, Индија, 2018.

136. Pieza única (Уникат), Editorial Sexto Piso, Мексико, 2018.

2019.

137. Милорад Павић - критичко издање "Хазарског речника", едиција Десет векова српске књижевности, Матица српска, Нови Сад, 2019.

138. 4 რომანი (Четири приче), Интелекти, Тбилиси, 2019.

139. Last love in Constantinople (Последња љубав у Цариграду), Dereta, Beograd, 2019.

140. Romani (Hazarski rečnik, Predeo slikan čajem, Unutrašnja strana vetra, Poslednja ljubav u Carigradu, Unikat i Drugo telo, "Kosmos" Beograd - "Nova knjiga" Podgorica, 2019.

141 Хазарски речник - мушки примерак, "Космос" Београд - "Нова књига" Подгорица, 2019.

142 Хазарски речник - женски примерак, "Космос" Београд - "Нова књига" Подгорица, 2019.

143. ვარსკვლავთა მოსასხამი (Звездани плашт), Ochobooks, Tbilisi, 2019.

144. Хазарски речник - прво српско илустровано андрогино издање, "Космос" Београд, "Нова књига" Подгорица, 2019.

145. Strašné príbehy o láske (Страшне љубавне приче), Bratislava, Martinus, 2019.

2020.

146. RusTazisi (Руски хрт) Истанбул,, Pandora, 2020.

147. Dizionario dei Chazari. Romanzo-lexicon in 100.000 parole, Roma, Voland, 2020.

148. Коњи светога Марка, Суматра, Шабац, 2020.

2021.

149. La boîte à écriture (Кутија за писање), Le Nouvel Attila, 2021.