Novi Heder 2021 001 1

Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ из Новог Сада је ове године, заједно са Народном библиотеком Србије, започео трогодишњи капитални пројекат објављивања Сабраних дела књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића, књига које нису објављиване протеклих 30 година. Укупно ће бити објављено девет  књига, а ове године су већ објављене прве три књиге:

  1. „Историја српске књижевности барокног доба”
  2. „Историја српске књижевности класицизма”
  3. „Историја српске књижевности предромантизма”.

16 10 2023 0001

”Милорад Павић је свакако један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Венцловић, барок, класицизам и предромантизам...) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне (или, сходно предмету, секундарне) литературе, али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века...

”Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас - што захтева обимна истраживања и ангажовање сарадника за сваку књигу појединачно”, наводи главни приређивач и уредник, Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду, проф. емеритус др Сава Дамјанов.

Наредне 2024. године биће објављене студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио (а неки су постали и јунаци његове белетристике) као што су Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић, да би се 2025. године, објављивање Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића завршило његовим збиркама есеја.

Издавачи: Културни центар Војводине “Милош Црњански” (Нови Сад) и Народна библиотека Србије (Београд). 

УНУТРАШЊА СТРАНА ВЕТРА ПРЕВЕДЕНА У КИНИ. ТО ЈЕ ПЕТА ПАВИЋЕВА КЊИГА ПРЕВЕДЕНА НА КИНЕСКИ

Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру  публикована је јесенас у Кини. Издавач је, као и увек Шангај Транслејшен Паблишинг Хаус (Shangai Translation Publishing House). А преводилац је исти као и за  Хазарски речник, Цао Yиyуанонг. Ово је Павићева пета преведена књига на кинески. Уз неколико издања  Хазарског речника  и  Последње љубави у ЦариградуДругог тела,  Шешира од рибље коже, сада се појављује и  Унутрашња страна ветра.

13 11 2023 0001

СЛИКЕ СВИХ ТРЕНУТНО ПРЕВЕДЕНИХ ПАВИЋЕВИХ КЊИГА НА КИНЕСКИ

13 11 2023 0002

 

 

ДИГИТАЛНО ИНТЕРАКТИВНО ИЗДАЊЕ ХАЗАРСКОГ РЕЧНИКА У ФРАНЦУСКОЈ

31 11 2023 0001

Француски дигитални (е-боок) издавач „Флора" је први пут публиковао француску верзију чувеног Хазарског речника у интерактивном облику, како ју је пре четрдесет година док још није било компјутера, осмислио њен аутор Милорад Павић. Читалац ће моћи једноставним кликом да прелази из једне приче у другу, од једног лика до другог, листајући ову књигу која је енигма и која долази, како се каже, из дубине векова.

Хазарски речник са линкованим појмовима може тек сада, захваљујући технологији, да се чита онако како је Милорад Павић желео: да књига не мора да се чита линеарно од почетка до краја, него читалац сам може да бира путању свог читања; може да „колекционира" ликове и епохе и тиме заправо направи сопствену бескрајну књигу без класичног почетка и краја.

Због тога је светска књижевна критика пре много деценија прогласила Хазарски речник - првом књигом XXI века.

Роман се налази на адресама ЛИНК 1, ЛИНК 2 док је трејлер могуће видети на адреси Промо

ИНДИЈА, МАКЕДОНИЈА, КИНА, ФРАНЦУСКА, БАЊА ЛУКА

У индијском часопису Модерна литература (Modern Literature), који излази на енглеском језику, објављени су делови из књиге Јасмине Михајловић „На обали Хазарског мора“, под називом „Непослата љубавна писма“ (Belated Love Letters). Пре неколико година исти часопис је публиковао интервју са поменутом ауторком.

05 11 2023 00003

Belated Love Letters – By Jasmina Mihajlović

November 19, 2023

05 12 2023 0002

Pic by Pixabay

Excerpts from book On the shores of the Khazar Sea by Jasmina Mihajlovic;  each of these memories (letters) begins with a passage from Milorad Pavić’s last book, Artificial Mole.

(Part-1)

*

Македонски издавач из Битоља Perun Artis штампао је књигу М. Павића „Позориште од хартије“.

0000000000000000000000000000000000000000

*

У новоотвореном Културном центру Србије у Пекингу крајем новембра 2023. приказана је изложба Библиотеке града под називом „Павић од Ш до А“. Приказане су и сва издања Павићевих књига на кинеском, а публици се преко видео-бима из Шангаја обратио Cao Yiyuanong, један од главних преводилаца овог аутора, којег издаје шангајски издавач Shanghai Translation Publishing House.

05 12 2023 0003a

Француски издавач књиге „Уникат“ (Exemplaire unique : roman aux cent fins) Monts Métallifères, на салонима и сајмовима књига, овако представља Павићев роман-делту са 100 крајева.

05 12 2023 0005

У Бања Луци је изведена камерна опера композитора Давида Мастикосе, по мотивима текста „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића. Интересантно да је реч о дигиталном поглављу из романа „Кутија за писање“, које није у самој књизи него једино на интернету, на овој адреси ЛИНК

05 12 2023 0006

 

ОВАЦИЈЕ ОПЕРИ

У Бања Луци је изведена камерна опера композитора Давида Мастикосе, по мотивима текста „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића. Продуцент опере је Соња Ђурић. Интересантно да је либрето заправо дигитално поглавље из романа „Кутија за писање“, које није у самој књизи него се једино може прочитати на интернету, на овој адреси ЛИНК

21 12 2023 000002

Опера је доживела изузетно бурне овације на премијери у Банском двору у Бања Луци. Погледати овде 

21 12 2023 000001

 

21 12 2023 000003

 

21 12 2023 000004

Ево шта је књижевих Ранко Рисојевић и творац првог либрета у БиХ написао о премијери опере „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића:

Синоћни догађај, премијера камерне опере Давида Мастикосе, који је од ове премијере доктор музичке умјетности, композиције, дакле, тај догађај треба забиљежити. А ја волим да будем хроничар свог времена и мјеста. Честитам композитору, му од свег срца. Већ неколико година пратим композиторски рад Давида Мастикосе и одушевљен сам његовим успјесима у свијету. Отишао сам да видим његов докторски рад, камерну оперу "Вишња са златном коштицом" и и због моје везе са Владом Милошевићем, композитором прве БиХ опере "Јазавац пред судом", за коју сам дотјеривао Кочићев текст, па се то назива либрето. Давид Мастикоса је на том путу.

Његова опера дала нам је наш живот на длану, онакав како га је поставио прије Павића његов узор, "Кафка". Шта је ова прича, једна од прича "Кутије за писање" ако не Кафкин "Процес". Такав је почетак, такав је крај. Мастикоса је то осјетио и извавредно извео. У тренуцима потпуне сагласности дувача и солиста, осјећамо потпуно језу и стрепњу. То гледалац осјети у костима. То је наша стрепња, овдашња, не треба ићи даље, мада свијет све више личи на стрепњу чији је врхунац Мунков "Крик". Озрен Прохић је осјетио композиторове идеје као своје и осјећамо ту сагласност у младом ансамблу, од солиста до оркестра.  Треба свакако навести и диригента Душана В. Урошевића, који је изврсно ускладио солисте и оркестар, што није било нимало лако. Још једном, ово је културни догађај ове године, а можда и ове деценије. Треба похвалити и оне који су финансијски помогли овај пројекат. Опера је скупа умјетност, али без ње нема ни културе. Обрадовала ме је и млада публика, којој је свакако блиска ова музика.

ДАНИ МИЛОРАДА ПАВИЋА ИЗМЕЂУ ДВА БОЖИЋА У БЕОГРАДУ

У част писца  Милорада Павића,  издавачка кућа „Космос“, која је оживела његова дела у новом облику, организује Павићеве дане који почињу у уторак и жуде до 7. јануара.

Проф. др Александар Јерков и  његови гости говориће о најбољим страницама своје прозе посетиоцима књижаре “Космос“ на Новом Београду.

04 01 2024 0003фото: Профимедиа

Прве вечери говориће писац и професор емеритус  Сава Дамјанов, Павовићев бивши асистент и наследник на том ресору, док ће сутра есејиста и теоретичар  Јовица Аћин говорити о свом раду. Професорка Мина Ђурић ће у четвртак говорити парфемом из Павићеве приче, а вече ће затворити његова животна сапутница  Јасмина Михајловић.

04 01 2024 0002фото: Приватна архива

Павићеви дани, одржани између два Божића, завршиће се последњим издањем Павићевог романа који се депонује на тајно место у библиотеци. Публика ће видети снимак књиге како се крије, а ко год да је пронађе наћи ће у њему запис пишчеве тајне.

04 01 2024 0004фото: Живота Симић

Милорад Павић био је песник, литерата, историчар књижевности, културе уопште, универзитетски професор, преводилац и академик. Његово дело  "Хазарски речник  - роман-лексикон у 100.000 речи" отворило је пут српске књижевности у свету. Такође из његовог пера настала су култна дела"Предео сликан чајем", "Последња љубав у Цариграду", "Гвоздена завеса", "Коњи Светог Марка".

Писао је бајке,  међусобне митове, традицију, стварне и потпуно измишљене историјске или псеудо-историјске изворе. Редитељ Драган Маринковић је екранизовао "Веџвуд прибор за чај" 1993. Павићеве текстове послужио је и за прављење стрипова.

Наредне године обележава се 15 година од смрти академика Милорада Павовића. Писац  је преминуо 30. новембра 2009. у Београду, у 81. години живота. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиве и библиотеку са хиљадама наслова. Споменик му се налази у срцу Београда, на Ташмајдану,  а сећање на њега чува Јасмина Михајловић

Извор- Курир

Ко смо ми, или 40 година Хазарског речника

Слободан Владушић

РТ Балкан, 24.1,2024

Народи нестају онда када њихова елита престане да се поноси сопственом сликом света и пожели да постане неко други. Једноставније речено: народи нестају онда када њихови "кагани" на питање ко смо ми дају одговор који гласи: ми смо нико (и ништа). Године 1984, када се роман Милорада Павића појавио, мали број људи је осетио да је то питање надилази аналогију Срби – Хазари

M Pavic 09 02 2024Branko Pantelić / ATA Images

Сви читаоци се углавном слажу да једну књигу не можемо да прочитамо два пута на исти начин. Иако текст књиге остаје исти, мењамо се ми, али се, исто тако, мења и свет око нас. То је случај и са Хазарским речником Милорада Павића, светским бестселером српске књижевности, чије се прво издање појавило 1984. године. Већина савременика је у Хазарском речнику видела револуционаран роман, зато што је био написан у форми речника. За разлику од обичних романа, који се читају од прве до последње странице, овај роман можете да почнете да читате од било које одреднице, а да затим сами одаберете даљи правац читања, следећи упућивања на друге одреднице из оне коју сте управо прочитали.

 

Осим што је открио нов начин читања, који га је учинио светским бестселером, Хазарски речник је, међутим, изнова открио и једну заборављену тему. То је била тема нестанка народа. Иако на први поглед уроњен у неограничене просторе фантастике, Павићев роман није бежао од симболичког указивања на политичку стварност земље у којој је најпре био објављен. Чини ми се да је Јован Делић први поменуо да се у организацији хазарске државе у Павићевом роману препознаје инфериорни положај Срба у тадашњој Југославији. (Да је тај положај заиста био инфериоран сведочи, између осталог, и податак да се од 1945. па до распада земље на позицији премијера савезне државе налазио само један Србин: Петар Стамболић од 1963. до 1967. године). Тема нестанка народа постала је тако тихи пратилац револуционарног начина читања: док је Хазарски речник био слављен у свету као симбол новог начина читања роману, Хазари су у исто време прећутно постали симбол народа који је, формулишимо то тако, дозволио себи да нестане.

У време када Хазарски речник стиче своју светску славу, тема нестанка народа била је скрајнута, зато што је била изразито политички некоректна. Крајем осамдесетих година прошлог века, у доба тријумфа постмодернизма на Западу (као и данас уосталом), статус угрожености резервисан је само за "мањине", док је "већина" (поистовећена са белим мушкарцем хришћанином који има стабилан национални идентитет) бива третирана као есенција свеколиког зла.

Анђео у сну

Павић је тему нестанка народа у Хазарском речнику симболички предочио у такозваној хазарској полемици. Хазарски владар, који носи титулу кагана, сањао је сан у коме му се појавио анђео. Тај анђео га је упозорио како су Богу драге његове намере, али његова дела нису. Уместо да се за тумачење сна обрати хазарским ловцима на снове, каган позива представнике хришћанске, исламске и јеврејске вере, обећавајући да ће са својим народом прећи у веру оног тумача који му најбоље протумачи сан. Иако Хазарски речник не даје одговор на питање у коју су веру прешли Хазари, тај одговор је заправо, из угла романа, мање важан: важно је то, да су Хазари кагановом одлуком престали да буду Хазари и да су тако нестали.

Симболичка прича о хазарској полемици даје одговор на питања како и када народи нестају. Народи нестају онда када њихова елита престане да се поноси сопственом сликом света и пожели да постане неко други. Једноставније речено: народи нестају онда када њихови "кагани" на питање ко смо ми дају одговор који гласи: ми смо нико (и ништа).

Павић је Хазарским речником предосетио да то питање ко смо ми, поново стиче ауру епохалног питања. Године 1984, када се роман појавио, мали број људи је осетио да то питање надилази аналогију Срби – Хазари. Деценију две касније, епохална важност питања ко смо ми, постала је планетарно очигледна.

Почело је са СССР-ом, чија је комунистичка елита са Горбачовом на челу, на питање ко смо ми одговорила: ми нисмо комунисти (то јест ми смо нико и ништа), па је започела пројекат стицања новог идеолошког идентитета под именом перестројка. Показало се да је овај пројект довео до једне геостратешке катастрофе, односно до распада СССР-а и епског осиромашења Русије. Након распада заједничке земље, народи бившег Совјетског Савеза морали су себи да поставе то исто питање – ко смо ми. Као и у Хазарском речнику, улог који се улаже у одговор на то питање, јесте судбина државе и народа, па се зато у тој "валути" плаћа и цена нетачног одговора.

M Pavic 09 02 2024 2Branko Pantelić / ATA ImagesИзгледало је, на први поглед, да Запад, а посебно Америку, не дотиче питање ко смо ми. Самјуел Хантингтон је половином деведесетих година прошлог века, самоуверено написао књигу Сукоб цивилизација у којој је Запад одредио као цивилизацију Запада, док је Русију, која је после распада СССР-а престала да буде идеолошки непријатељ Запада, изнова учинио непријатељем, преко њеног православног цивилизацијског идентитета. Тиме је послао недвосмислену поруку руској елити да модус вивенди са Западом ипак неће бити могућ.

 

Међутим, већ 2004. године, исти тај човек, Самјуел Хантингтон, пише једну другачију књигу под насловом Ко смо ми – изазови америчком националном идентитету (на српски је књиге преведена под насловом Амерички идентитет). Хантингтон у њој забринуто показује да се донедавно неупитни амерички идентитет управо распада на транснационалну компоненту, коју преузима елита и субанационалне идентитете, који фрагментаризују некадашњи мање више хомогени народ. Хантингтон је тако постао свестан да се цивилизација Запада претворила у нешто друго, а данас знамо, захваљући Харарију (књига Хомо Деус) и Клаусу Швабу из Светског економског форума, да је то друго Мегалополис, политички ентитет у коме владајућа олигархија себе види као богове, а оне испод себе као животиње које уништавају планету па зато њихову густину треба "проредити". Народ као неко обједињујуће "ми", више не постоји. Ако се те "животиње" позову на неки обједињујући национални идентитет, на људска права, демократију (то јест на правило да исти владају истима) или, на крају крајева, на право на биолошки опстанак, онда политички коректан одговор на питање ко су они који се на тако нешто позивају, гласи: "фашисти & екстремисти & крајњи десничари".

Питање идентитета

У Србији се питање ко смо ми такође поставило после распада Југославије. Иницијални "политички коректан" одговор на таласу борбе против Милошевића, био је: ми смо другосрбијанци. Међутим, захваљујући тренутку искрености једног од њих, који се збио на његовом тадашњем твитер-налогу (сада X налогу) 10. маја. 2021. године, сазнали смо да грађанке и грађани који су за НАТО и ЕУ постају "национална мањина са јасним политичким, вредносним и културним идентитетом" чиме је скинута провидна другосрбијанска завеса, да би се појавио један нови идентитет, коме је блиска идеја укидање Републике Српске, претварања СПЦ у Православну цркву у Србији, и признања независности Косова, као предигре за укидања српског националног идентитета у целини. Речено терминима Хазарског речника, кагану је свеједно шта јесте, само да више није Хазар, као што је и оним људима, који на социјалним мрежама имају потребу да објаве да одлазе напоље, свеједно где је то напоље.

Разумљиво је да овај нови "идентитет" – нимало благонаклон према Србима – карактерише његова спремност да покорно служи олигархијским "богољудима", а покорно служење не подразумева слободно мишљење или просуђивање, већ само ропску послушност, која се онда преко мреже медија и образовног система проглашава за "цивилизацијску" норму, што је тачно једино у свету Орвелове 1984

Павић није био слуга покорни. Он је био врхунски стваралац који није бежао од свог националног идентитета. У свом најпознатијем роману, он није само поставио питање ко смо ми, већ је и одговорио на њега. Павић је себе сматрао српским, али симболички, и византијским писцем.

M Pavic 09 02 2024 3Сцена из балета "Хазарски речник"Позориште Мадленијанум

Помен Византије, односно Источног римског царства, као историјског језгра православне цивилизације, Павићу је био потребан из два разлога. Он је најпре, сматрао да се европска култура састоји од западног и источног канона, који су се развили из Западног (католичког) и Источног (православног) римског царства. Према тома, српска култура и њено културно наслеђе које је настало у додиру са Византијом има право да себе сматра различитом од култура које су настале у сфери западног канона. Та разлика за Павића није била ни вредносно супериорна, али исто тако ни вредносно инфериорна. Свест о тој разлици била је свест о самосвојности српске културе, односно мера њеног достојанства. Хазарски речник је настао из осећања тог достојанства и поноса које је Павић, као књижевни историчар, свакако осећао.

Друго, самосвојност српске културе у односу на западни канон, за Павића није била синоним за изолацију & гетоизацију. Напротив, Павић је сматрао да ће српска култура преко везе са Византијом односно источним каноном европске културе досегнути сфере универзалне културе (што је и доказао Хазарским речником) стварајући тако, заједно са западним каноном, заједнички европски културни простор и заједничко културно наслеђе.

Добар пријатељ

То је била идеја Хазарског речника – да се српској култури врати дигнитет, те да затим, преко везе са византијским наслеђем, односно са истоком Европе, постане способна да се бави универзалним темaма које би имале планетарну рецепцију – као што је такву рецепцију имао Хазарски речник.

Вероватно је међу писцима који су деведесетих година пристали да учествују у сатанизацији српског народа и његове културе, било и оних који су мислили да је то у чему учествују, само борба против Милошевића. Павић није био део те екипе. Он је био исувише паметан да не би знао о чему се ту заправо ради, а сувише поносан да би у том прљавом послу узео учешће. Зато је, на крају крајава, и могао да напише Хазарски речник, док је већина ових других остала у активистичком потпалубљу са ограниченим роком трајања.

Павић је почетком деведесетих година, у једном интервјуу казао да Европа не може да постоји ако се одрекне своје источне (православне) компоненте. Био је у праву: у антихуманистичком Мегалополис, кога ће насељавати "богови" и "животиње", неће бити места за европско хуманистичко наслеђе, ни оно источно, али ни за оно западно. Као што неће бити места ни за Северни или било који други ток. Биће места за видео-игре, наркотике и порнографију, јер животиње треба пацификовати.

M Pavic 09 02 2024 4Из балета "Хазарски речник"Позориште Мад

Временом, како се геополитичка јава све више удаљавала од Павићевог сна о заједничкој Европи (источној и западној), тако се и његов опус почео премештати из Мегалополиса (у коме је он данас слови искључиво као ,,српски националиста”), ка Русији и Кини, где је он и даље велики светски писац.

Четрдесет година након објављивања Хазарског речника, осећамо како нас је све ове године тај роман пратио као неки добар пријатељ, који нас није напустио, када други јесу. И вероватно нас неће ни напустити, ако ми, пре тога, не напустимо сами себе. То ће се догодити онда када изгубимо снагу да сами тумачимо сопствене снове. Зато нам је данас потребан још неки филм по Павићу, попут Византијског плавог из 1993. године, или са Павићем у главној улози. То би био доказ да још увек можемо да сами дамо одговор на питање ко смо ми, уместо да одговор на то питање тражимо од других.

Промоција историјских и есејистичких дела Милорада Павића

Представљање прва три тома серијала „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” одржано је у Библиотеци града Београда.

28 03 2024 0001

На конференцији су учествовали: професор емеритус др Сава Дамјанов, приређивач и председник Уређивачког одбора, Јасмина Михајловић, књижевница, мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Нови Сад), члан Уређивачког одбора, др Жаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности КЦ Војводине „Милош Црњански”.

Иако је био најављен и др Владимир Пиштало, писац и управник Народне библиотеке Србије, ипак на крају није присуствовао сусрету са медијима.

Велики пројекат садржи три дела: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма”.

Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије започели су трогодишњи капитални пројекат објављивања Сабраних дела књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића.

У питању су књиге које нису поново публиковане већ 30 година.

Укупно ће бити објављено девет књига, како је нагласио Ненад Шапоња.

„Жеља ми је била да књиге Милорада Павића видим баш на овај начин у тој форми. Нисам студирао књижевност, али јесам писац. Исто тако, иако нисам део тих студија, пуно сам читао и научио много тога из књига Милорада Павића, а из ових дела захваљујући њему, знам о периодима - бароку, класицизму, предромантизму”, навео је Шапоња и констатовао да му се у животу испунила жеља да постане издавач, те има своју кућу „Агора” и води КЦ „Милош Црњански”.

Он је открио сам процес идеје око публикације овог књижевног вишетомног серијала, када су му дошли супруга Милорада Павића, односно удовица Јасмина Михајловић и Сава Дамјанов.

Шапоња је имао бојазан у почетку да то неће бити тако једноставан подухват, већ врло сложен и комплексан на толико нивоа.

„Милорад Павић се бави тиме где су полазишта нашег језика у овим књигама. Он је био белетристички писац, прави светски аутор. Погледајте само „Хазарски речник”. Та његова књига је преведена на чак 80 језика и променила је свет, направила земљотрес промене”, анализирао је Шапоња и додао да је тај необични роман лексикон премештао логику и епохе, и представљао барок, класицизам и предромантизам.

Шапоња је оценио да су све три Павићеве књиге сасвим различита дела историје југословенске књижевности.

„Ове књиге су одраз слободног духа Павића из визуре једног писца, уметника, ствараоца, што је најбоље, а не само из угла теоретичара или критичара књижевности, научника истраживача. Мислим да би Милорад Павић био срећан са овим издањима да их види данас”, закључио је Ненад Шапоња, преноси Танјуг.

Милорад Павић сматра се за једног од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови многи нови увиди у заборављене писце и епохе наше баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам и предромантизам) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности.

Поновно издање ових радова представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне литературе, али и целовит увид у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.

Његова супруга Јасмина Михајловић, књижевница и критичарка, сматра да се цео подухват може дефинисати као „капитално капиталне књиге” и да је срећна што се поново могу дела показати нацији и јавности.

Она је навела да је двоструко емотивна данас, посебно што се коначно након 30 година поново штампају тако значајна дела која су, по њеним речима, неправедно занемарена.

Михајловић је подсетила да је идеално да Сава Дамјанов буде приређивач свих дела, јер је он био студент Милорада Павића, докторант и касније наследник катедре.

Дамјанов је био Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду.

Сава Дамјанов је такође рекао да га данас обузимају снажна осећања, јер су Павић и он били веома блиски, као „духовни отац и син”.

„Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају само њихово реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, уз пратећу научну литературу, што је објаснио главни приређивач и уредник, професор емеритус.

Како је открио Дамјанов, следеће три књиге које би требало да се појаве крајем ове године биће студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио, а неки су чак постали и јунаци његове белетристике - Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић.

План је да се током 2025. године објављивање овог серијала заврши са Павићевићевим збиркама есеја.

Главни приређивач је приметио да је Милорад Павић такође имао бриљантну и импресивну уредничку каријеру у издавачкој кући „Просвета”, али је тај део био покривен његовом каријером изванредног књижевника који је померао границе.

Дамјанов је оценио да је огроман значај овог пројекта да се представе све књиге након пуне три деценије које се могу проучавати као академски уџбеници или као три синтезе.

Др Жаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности КЦ Војводине „Милош Црњански”, сматра да је Павић био „значајан књижевни историчар и да ове књиге представљају сам врх српске историографије, ту дилеме нема”.

„Три тома књиге јесу праве три синтезе, како је приметио колега Дамјанов, и може бити драгоцена за студенте српског језика и књижевности, теоретичаре, научнике, али и многе друге. Три књиге су освежено издање, ново рухо које је било потребно. Током Павићеве каријере доминирала је слика великог писца, што је он наравно био, а сада коначно видимо и његову каријеру универзитетског професора и књижевног историчара”, закључила је Дувњак Радић.

Милорад Павић (1929 - 2009) био је познати српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Александра С. Пушкина и Лорда Џорџа Гордона Бајрона, професор универзитета и члан Српске академије наука и уметности од 1991. године.

Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац.

Од стране стручњака из Европе, САД-а и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност.

Наравно, Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник” (1984), необични литерарни лексикон у 100.000 речи, који су критичари и публика брзо прогласили незаобилазним делом новог века.

Многи критичари су сматрали да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У свом чувеном другом роману „Предео сликан чајем” (1988) аутор нуди штиво за љубитеље укрштених речи.

Трећи роман „Унутрашња страна ветра” (1991) и четврти „Последња љубав у Цариграду (приручник за гатање)” (1994) сматрају се врхунским квалитетом у његовом стваралаштву.

Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог опуса, у његовој колекцији се издвајају „Шешир од рибље коже (љубавна прича)” (1996), „Стаклени пуж (приче са Интернета)” (1998), „Кутија за писање” (1999) и романи „Звездани плашт (астролошки водич за неупућене)” (2000) и „Уникат” (2004).

(Политика , 14. март 2024, аутор: Марина Вулићевић)

Специјална награда Новосадског сајма за „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића”

На Новосадском сајму данас је додељена Специјална награда, за „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића”. Награду су примили мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” и др Драгана Милуновић, заменица управника и руководилац Сектора за библиотечко-информациону делатност Народне библиотеке Србије. 

Објављивањетих дела један је од изузетно значајних пројеката Културног центра
Војводине „Милош Црњанскиˮ, који реализује у сарадњи са Народном библиотеком
Србије.
Објављене су прве три књиге – „Историја српске књижевности барокног добаˮ, „Историја
српске књижевности класицизмаˮ и „Историја српске књижевности предромантизмаˮ, које
су изложене на штанду Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и које публика
има прилику да чита.

Одржано представљање прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”

На штанду Културног центра Војводине „Милош Црњански” одржана је данас промоција прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”.

О књигама су говорили мрНенад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и чланРедакционог одбора, професор емеритус др. Сава Дамјанов – приређивач и уредник, и дрЖаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности Културног центра Војводине„Милош Црњанскиˮ и чланица Редакционог одбора.

„Павићеве студије, или синтезе, о бароку, класицизму и предромантизу нису објављиване 40 година. Можда су, једном или два пута, као додатак. Значајнe су за књижевну историју, али су такође и уџбеници на факултетима у Србији и у свету. Имали смо идеју да идемо, с једне стране хронолошки, а с друге стране жанровски. Друго коло обухватаће Павићеве монографије ‘Гаврил Стефановић Венцловић’, ‘Војислав Илић и европско песништво’, ‘Војислав Илић, његово време и дело’. Пројекат ће се завршити Павићевим есејима – књижевноисторијским, али и поетичким, који су врло значајни јер је Павић многе књижевноисторијске ликове уводио у своја дела”, истакао је Дамјанов.

Др Сава Дамјанов је деценијама сарађивао са професором Милорадом Павићем те је поделио са публиком и то по чему се он и данас сећа њихове сарадње и пријатељства.

„Ево, већ седам деценија сам на овом свету и кретао сам се и у академским и у уметничким круговима, не само у нашој земљи, и могу чиста срца рећи да је Павић био најнеобичнији човек којег сам уживо упознао. Дакле, не само од људи који су оставили траг у свом времену, већ и уопште од свих људи које сам упознао, он је био управо то – најнеобичнији. Он није био особењак по понашању, напротив, био је врло пристојан човек, господин. Био је необичан по начину размишљања, о многим необичним стварима је размишљао па су се и многе необичне ствари дешавале у стварности са њим. Просто, као да је имао неку необичну харизму, једноставно је призивао неке догађаје и ситуације, сасвим ирационалне. Многим тим догађајима сам и сам сведочио и када бих препричавао, многи би рекли да је то сујеверје, да измишљам ствари, али није тако, они су се заиста збили. Павић и ја смо се врло брзо препознали и нисмо били само у релацији професор – асистент, већ смо постали и врло блиски пријатељи, и он је сам тај наш однос називао односом духовног оца и духовног сина, тако да има ствари које је он знао о мени а које је однео у гроб, а има и ствари које ја знам о њему и које ћу, такође, однети са собом а да их никад и никоме нећу испричати. Никада себи не бих дозволио, ни као биограф, ни као приватно лице, да искористим неке ствари које задиру у интиму и приватну сферу. С друге стране та његова необичност која није била само у њему, његовом духу и његововм начину размишљања, привлачила је заиста необичне ситуације које су се често граничиле са бизарним. Био је у сваком смислу јединствен човек.”

Више о овој теми у:

ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ РТС-а - Читамо са Маријом, март 2024. (О историји књижевности Милорада Павића)

РТС Културни дневник13. мар 2024. (О историји књижевности Милорада Павића)

Јубилеј

Поводом 95 година од рођења, 15 година од смрти Милорада Павића, као и 40 година од објављивања „Хазарског речника”, у понедељак 22. априла у 13 часова, у Организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и Библиотеке града Београда, у Културном центру Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2), биће отворена Изложба „Павић: од Ш до Аˮ, након чега ће бити одржана промоција прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”. Публика ће имати прилике да погледа дигитализован рукопис целог „Хазарског речникаˮ, као и да слуша музику коју је слушао Павић док је писао.

M PAVIC 17 04 2024 0001

 

НОВА КЊИГА ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ

"Родослов пријатеља" књижевнице Јасмине Михајловић (Службени гласник, 2024) садржи сећања на више од педесет јавних личности из земље и света, које је она током живота са супругом Милорадом Павићем, а и касније, упознала. Овај споменар-албум „излаже“ преко стотину приватних фотографија, насталих током последњих тридесет година. "Родослов пријатеља" је сведочанство приватног карактера. Нису то ни мемоари, портрети или биографије, већ интимне успомене састављена од цртица и ситница.

NOVA KNjIGA JASMINE MIHAJLOVIC 31 08 2024 0001

Књижевноисторијски аспект Родослова пријатеља је несумњив. Чудни стицај животних околности омогућио је српској култури да има кроз ову књигу и њен материјал, поглед који многе земље, опет стицајем околности, немају на своје великане.

*

Некада је и живот, просветљен присуством другог и ослобођен заблуда, уметничко дело. За такво дело треба бити довољно искрен према себи и отворен према искуствима које ти околина или судбина доносе. Јасмина Михајловић поседује све те врлине, сведочећи о другима више него о себи она исписује интимну историју емотивне и уметничке синергије два писца; Милорада Павића и своју, заустављајући пролазност живота и људски заборав. Али и дела и животе других писаца, уметника, пријатеља описује са особеном емоцијом и неопходном дозом искрености и нескривене љубави. "Родослов пријатеља" није само споменар драгих људи и важних догађаја већ интимна историја српске уметничке сцене у последњих неколико деценија, тумач времена и простора у коме су се срела два века, двоје људи и сви они који су о тој особеној везаности сведочили.     

Петар В. Арбутина

NOVA KNjIGA JASMINE MIHAJLOVIC 31 08 2024 0002