Гаудијеве штале

Гаудијеве штале


Гауди није деконструктивист; он једноставно полази од првобитних станишта човека: од станишта у утроби тек убијене и још топле животиње и од пећинског смештаја. Његове грађевине личе или на препотопске животиње, на огромне гмизавце, који као да се још покрећу пре но што ће замрети у коначном смиривању, или пак на пећине украшене бојама које човек види у мраку склопљених очију. У оба случаја тај првобитни смештај има практичне, али и емотивне разлоге: опонаша материцу и подсећа на пренатално искуство човека и осећај заштићености и блаженства у мајчиној утроби, која га и храни и штити и греје, било даје реч о настамби у телу животиње или у вагини Земље – пећини. Тај осећај пренаталне радости избија из Гаудијевих творевина управо зато што су оне спокојно враћање првобитном станишту човека - опадајућој топлоти животињске утробе у једном случају и растућој топлоти земаљске материце у пећини у другом.
Ако тако посматрамо ствари, увођење коња у подруме Palacio Guell у Барселони има и једно посебно значење. У подрумима поменуте палате Гауди је под сводовима који носе грађевину над собом сместио штале у виду пећине. Али, пећине саздане од земље (цигала). Тако Palacio Guell као да носи под собом свој полни орган. Увођење коња у ту пећину има дакле и сексуалну осим практичне улоге, док обитавање човека у Гаудијевим грађевинама нема сексуалну улогу, иако, као што смо рекли, може имати еротско значење.
Најзад, треба рећи да у Гаудијевој уметности није случајно дошло на кључном месту његовог дела – у Светој породици – дословно до смештаја људске породице у пећину. Ту се Гауди вратио своме моделу из живота и из Божанствене приче, спајајући их у једно. Да би стигао дотле, морао је одвојити сексуално (пећина као примаља оплођења симболизована у Гаудијевим шталама) од божанског оваплоћеног у пећини родиљи, и дародавки (Света породица), која је у случају Рождества Христовог, као што знамо, такође штала.

Твоја.

Агата