Коментари на: Промоција романа Милорада Павића „Друго тело“ у Народном позоришту у Београду http://www.khazars.com/2008/08/27/76/ khazars.com Thu, 22 Apr 2010 22:23:34 +0000 http://wordpress.org/?v=2.9 hourly 1 Од: petro_Kuliw http://www.khazars.com/2008/08/27/76/comment-page-1/#comment-4433 petro_Kuliw Mon, 01 Jun 2009 18:52:17 +0000 http://www.khazars.com/2008/08/27/76/#comment-4433 Было бы прикольно, если бы свои мысли читатели выражали в стихах..интересно было бы такой блог прочесть :), админ мо введешь ради прикола такое правило на пару дней?) Было бы прикольно, если бы свои мысли читатели выражали в стихах..интересно было бы такой блог прочесть :) , админ мо введешь ради прикола такое правило на пару дней?)

]]> Од: Andrey http://www.khazars.com/2008/08/27/76/comment-page-1/#comment-3236 Andrey Wed, 11 Mar 2009 21:48:04 +0000 http://www.khazars.com/2008/08/27/76/#comment-3236 Читаешь это и задумываешься.... Читаешь это и задумываешься….

]]> Од: Rade Kolbas http://www.khazars.com/2008/08/27/76/comment-page-1/#comment-3043 Rade Kolbas Tue, 24 Feb 2009 12:48:56 +0000 http://www.khazars.com/2008/08/27/76/#comment-3043 Posto ne znam na koji drugi nacin da vam se obratim, gospodine Pavic, morat cu da vam pisem po zidovima. Izvinite sto se ovaj komentar ne odnosi bas direktno na ovu vijest gore. U Hazarskom Rijecniku spominjete Kir Avrama Brankovica i navodite da je zivio od 1651 do 1689. Simo Ljubic u svojoj listi srpskih despota iz 1865 navodi: Po smrti Jelene i Srbi u Sriemu ostase bez despota iz do sada vladajuce porodice. No pet godina kasnje kralj Ugarski narinu jim za despota Stiepana Berislova (1526-7.), a za njim Ivana Crnovica (1527-8.). Nasliedi pako bezdespotstvo, tja do Jakova Vasiljevica Iraklijskoga (1552-1563.), koi se je despotom srbskim proglasio u Vlaskoj i u Moldavskoj, gdje je stanovao. Medjutim gdjesto se pojavljuju njekoji pod imenom Brankovica, ali ne od despotovskoga srbskog plemena Brankoviceva, koji si cast despotovsku prisudjaju, naime: Dimitrije Brankovic (1561-63), a za njim Gjorgje Brankovic (1563-96), pak Gjorgjev sin Avram Brankovic (1596-1630). Od Danila, sina Avramova, rod se Ivan; a od Ivana pako Ivan Gjorgje Brankovic (1688-1715). Car Leopold I. za rata turskog, da si Srbe priveze, prizna Ivana Gjorgja za despota srbskoga; no malo kasnje (1689.) dade ga baciti u tamnicu i odvesti u Egru, gdje je i umro. - - - - - - - - - moje pitanje: imaju li ovi Brankovici veze sa onima iz Hazarskog Riejcnika? puno pozdrava, Rade Kolbas Posto ne znam na koji drugi nacin da vam se obratim, gospodine Pavic, morat cu da vam pisem po zidovima. Izvinite sto se ovaj komentar ne odnosi bas direktno na ovu vijest gore.

U Hazarskom Rijecniku spominjete Kir Avrama Brankovica i navodite da je zivio od 1651 do 1689.

Simo Ljubic u svojoj listi srpskih despota iz 1865 navodi:

Po smrti Jelene i Srbi u Sriemu ostase bez despota iz do sada vladajuce porodice. No pet godina kasnje kralj Ugarski narinu jim za despota Stiepana Berislova (1526-7.), a za njim Ivana Crnovica (1527-8.). Nasliedi pako bezdespotstvo, tja do Jakova Vasiljevica Iraklijskoga (1552-1563.), koi se je despotom srbskim proglasio u Vlaskoj i u Moldavskoj, gdje je stanovao. Medjutim gdjesto se pojavljuju njekoji pod imenom Brankovica, ali ne od despotovskoga srbskog plemena Brankoviceva, koji si cast despotovsku prisudjaju, naime:

Dimitrije Brankovic (1561-63), a za njim
Gjorgje Brankovic (1563-96), pak Gjorgjev sin
Avram Brankovic (1596-1630). Od Danila, sina Avramova, rod se Ivan; a od Ivana pako
Ivan Gjorgje Brankovic (1688-1715). Car Leopold I. za rata turskog, da si Srbe priveze, prizna Ivana Gjorgja za despota srbskoga; no malo kasnje (1689.) dade ga baciti u tamnicu i odvesti u Egru, gdje je i umro.

- – - – - – - – -

moje pitanje: imaju li ovi Brankovici veze sa onima iz Hazarskog Riejcnika?

puno pozdrava,
Rade Kolbas

]]> Од: Ираклий http://www.khazars.com/2008/08/27/76/comment-page-1/#comment-2466 Ираклий Sun, 18 Jan 2009 08:50:29 +0000 http://www.khazars.com/2008/08/27/76/#comment-2466 О делу су говорили, поред аутора, сликарка Оља Ивањицки, професори универзитета Драган Симеуновић и Радован Биговић. Промоцију је припремила и водила Ивана Кузмановић у име издавачке куће Evro Giunti. О делу су говорили, поред аутора, сликарка Оља Ивањицки, професори универзитета Драган Симеуновић и Радован Биговић. Промоцију је припремила и водила Ивана Кузмановић у име издавачке куће Evro Giunti.

]]>