Павић у позоришту, на филму и у ТВ адаптацијама

XX ВЕК

Кревет за три особе, Српско народно позориште у Новом Саду, режија Дејан Мијач, 1975 – Нови Сад

Црвена краљица, ТВ премијера: ТВ Нови Сад, режија Миро Међиморац, 31. 8. 1981 – Нови Сад

Веџвудов прибор за чај, или отмица Европе, ТВ премијера: ТВ Нови Сад, режија: Александар Фотез, јануар 1982 – Нови Сад

Предео сликан чајем, Зеничко народно позориште, режија Владимир Милчин, 1989 – Зеница

Анђео с наочарима и Анђео с лулом, Театар поезије у Београду, режија Урош Гловацки. 1990 – Београд; позориште „Добрица Милутиновић“, 1992 – Сремска Митровица

Вертеп, Mitelfest, The Pentagonal's Theatre Festival, режија Giorgio Presburger, 1991 – Cividale (Одломак из Предела сликаног чајем)

Хазарски речник – Ловци снова - Le Dictionnaire Khazar - les Chasseurs de Rêve, La Compagnie des Petits Châteaux, режија Emmanuelle Weisz, 1991- 1992 (играно у замковима Француске - le Château de Chamarande, le Château du Bois Groult en Normandie); 2015, Библиотека историје Париза, Bibliothèque historique de Paris

Византијско плаво - Byzantine blue (играни филм), режија Драган Маринковић, продуцент ВАНС (Дејан Вражалић), 1993, Београд, Херцег-Нови; 1994, Париз, Атина

Византијско плаво - сцена из филма
Византијско плаво - музика из филма

Mountains Made of Barking (балет и филм по мотивима Хазарског речника), трупа Ultima Vez, режија Wim Vandekeybus, 1994, Royal Flemish Theatre – Brussels (Брисел); 21. VIII 1995, International Teaterfestival Waves, Vordingborg

XXI ВЕК

Заувек и дан више - Вечность и еще один день , Камерни театар града Вороњежа, режија Михаил Бичов, 2000 – Вороњеж

Хазарски речник - Хазарский словарь, Театар Особњак, режија Алексеј Сљусарчук, 2002 – Санкт Петербург

Хазарски речник - Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2002 – Београд, Љубљана; 2003 – Нови Сад (Стеријино позорје)

Заувек и дан више - Вечность и еще один день, Московски уметнички академски театар Чехова (МХАТ) (Москoвский Худoжественный теaтр имени А. П. Чехова); режија Владимир Петров; 2002 – Москва

Заувек и дан више, режија Мелина Пота-Кољевић, Ђурђа Тешић, Ивана Вујић и Драгана Николић, Радио Београд, мај 2002. (Радио-драмски мегапројекат у четири верзије који је „Радио Београд Два“ емитовао у мају 2002. године. Дело је адаптирао за радио Владимир Б. Поповић)

Хазарски речник - Chazarský slovník, мултимедијална представа у Синагоги; 2003 – Праг

Кревет за троје - Кровать для троих, ЛЕНСОВЕТ театар (Театр им. Ленсовета), режија Владимир Петров; 2003 – Санкт Петербург

Хазарски речник - Das Chasarische Worterbuch, фестивал „Нови акценти“ (Neue Akzente festival), режија Doroteja Schroeder и Nina Guhlstorff; 2003 – Аугсбург

Хазарски речник – Dictionary of the Khazars, 45 Bleecker Theatre, режија Erica Gould; 2003 – Њујорк

Кревет за троје - Кровать для троих, Драмтеатар, режија Виталиј Захаров; 2004 – Прокопјевск

Заувек и дан више - Засекогаш и уште еден ден, Народен театар – Битола, режија Мартин Кочовски; април 2004 – Битољ

Заувек и дан више - Завинаги и още един ден , Родопският драматичен театър “Николай Хайтов”, режија Красимир Ранков; 2006 – Софија

Свадба у купатилу , Позориште на Теразијама, режија Саша Габрић; 2007 – Београд

Кревет за троје (мјузикл) - Кровать для троих, Компанија „Красс“, режија Марија де Валухов; 2010 – Москва

Звездани плашт - Mantia de stele, Театар Мик (Teatrul Mic), режија Нона Чобану (Nona Ciobanu), април 2010. – Букурешт

03.-Mantia-de-stele foto-Alois-Chirita1

Петкутин и Калина (Play Pavich), Позориште Приједор, адаптација и режија Градимир Гојер; 7. мај 2011 – Приједор

petkutin-i-kalina-premijera-5

Хазарски речник. Деца снова - Słownik Chazarski. Dzieci Snów, Позориште Јана Кочановског ( Teatr im. Jana Kochanowskiego w Opolu), режија Павел Пасини (Paweł Passini), 11. фебруар 2012 – Ополе, Пољска

Opolje01

Opolje11

Кревет за троје, Радио Београд 2, режија Милан Јелић, адаптација Владимир Б. Поповић, децембар 2012 – Београд

LEXICON-lite - женска верзија-ремикс, Театар "Особњак"; 2016 – Санкт Петербург

Хазарски речник – Ловци на снове – балет, Народно позориште и Мадленианум, режија Ливија Пандур, кореографија Роналд Савковић, мај 2018 – Београд

 

Заувек и дан више - Вечность и еще один день, Театр на обочине, режија Марина Ливинскаја; 2018 - Пенза, Русија

 

Видео снимци - Јасмина Михајловић

ДОМАЋИ МЕДИЈИ

1. BOOKTALK 2016 - ПАНЕЛ 3 - УМЕТНИК И ЊЕГОВ СПОМЕНИК
2. СУЗАНИН ИЗБОР - ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ
3. ЕМИСИЈА “ПОРТРЕТ ПЛУС ТВ SKY+” 19.5.2014; 21:46 - 28:38
4. ЕМИСИЈА ЗА БЕОГРАД ТВ SKY+ 2.4.2014.
5. В И П – ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ
6. МИРА АДАЊА ПОЛАК: ЕКСКЛУЗИВНО - УДАТЕ ЗА ПИСЦЕ 28.01.2018.
7. СРБИЈА ОN LINE ТВ К:ЦН 1 ; 13.2.2013.
8. ЕМИСИЈА “НЕШТО НОВО”; 4.5.2014.
9. ЕМИСИЈА “НИ ЦРНО НИ БЕЛО” ТВ К:ЦН1 13.5.2014.
10. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ "НА ОБАЛИ ХАЗАРСКОГ МОРА"
15.5.2014. 1 ДЕО
11. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ " НА ОБАЛИ ХАЗАРСКОГ МОРА" ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ 2 ДЕО
12. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ " НА ОБАЛИ ХАЗАРСКОГ МОРА" ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ 3 ДЕО
13. ПРОМОЦИЈА РОМАНА "НА ОБАЛИ ХАЗАРСКОГ МОРА" , КРУШЕВАЦ, 13. МАЈ 2015.
14. ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ, СОФИJА 21.02.2015
15. ЕLLE АWARDS (од19:52 мин)
16. ЕLLE DINNER (од 28:14 мин)
17. АЛЕКСАНДАР ЂУРИЧИЋ И ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ - ИНТЕРВЈУ ЗА WDR РАДИО
18. БАЛКАНСКОМ УЛИЦОМ: МИЛОРАД ПАВИЋ И ЈАСМИНА МИХАЈЛОВИЋ

ИНОСТРАНИ МЕДИЈИ

1. ЈASMINA МIHAJLOVIĆ ТО GEORGIAN READERS
იასმინა მიხაილოვიჩი ქართველ მკითხველს მიმართავს
2. ПРИЛОГ О ПОСЕТИ ЈАСМИНЕ МИХАЈЛОВИЋ ГРУЗИЈИ 8.5.2015.
3. ОТВАРАЊЕ САЈМА КЊИГА У ГРУЗИЈИ 28.05.2015.

 

Гаудијеве спаваће собе

Гаудијеве спаваће собе


Постоји, код Гаудија у Palacio Guell у Барселони (1886-1891), торањ предворја спаваћих соба који оставља један утисак дању, а сасвим други ноћу, када се дневни утисак гаси на јединствени начин. Дању на том своду сунчева светлост се претвара у сјај пуног месеца окруженог звездама, али ноћу тог утиска нема, он нестаје јер је поступак неповратан: дан се може претворити у ноћ, али ноћ у дан никако, јер ноћ долази из свемира, а дан из земаљске природе. Један кружни отвор на врху торња и мали отвори око њега пропуштају сунчеву светлост на тај начин да се стиче утисак да је напољу ноћ (плави свод торња) и да се над њом налази Месец (велики отвор у врху торња) и звезде око њега (низ малих отвора разбацаних по своду куполе). Све се то као и у земаљској природи храни сунчевом светлошћу. Гауди је у свом дворцу опонашајући чин стварања света саздао мали свемир који је у непосредном додиру са великим свемиром око нас, као што је онај мали свемир у човеку у непосредном додиру и међудејству са оним великим свемиром ван нас.
Једино тако уметност може да опстане: везујући се и надовезујући на Творца, на свемир, којим се напаја као мала вештачка ноћ код Гаудија што се напаја енергијом правога Сунца и правога свемира. У врху тог Гаудијевог торња лежи и истина о односу између уметности и наше природе док је у земаљској природи дан, у уметности је ноћ. Ноћ позајмљена од свемира, где нема дана и ноћи у земаљскоме значењу. У исто време ако тако видимо ствари, а Гауди нас је на такво виђење нагнао, ту је разлика између свемира и земаљске природе јасно назначена. Човек као мали свемир је ближи великом небеском свемиру где нема дана, него земаљској природи, која га окружује својим данима и ноћима.
У Гаудијевим спаваћим собама заувек царује свемирска ноћ. А наша јава може да се пробије у свемир само кроз те Гаудијеве отворе на торњу, који нам изгледају као Месец и звезде, иако су у ствари Сунце. Наша јава може да се пробије у свемир само кроз дан који ми доживљавамо као ноћ, ако смо као Гауди довољно видовити. И довољно лишени страха.

Твоја.

Агата

Гаудијеве штале

Гаудијеве штале


Гауди није деконструктивист; он једноставно полази од првобитних станишта човека: од станишта у утроби тек убијене и још топле животиње и од пећинског смештаја. Његове грађевине личе или на препотопске животиње, на огромне гмизавце, који као да се још покрећу пре но што ће замрети у коначном смиривању, или пак на пећине украшене бојама које човек види у мраку склопљених очију. У оба случаја тај првобитни смештај има практичне, али и емотивне разлоге: опонаша материцу и подсећа на пренатално искуство човека и осећај заштићености и блаженства у мајчиној утроби, која га и храни и штити и греје, било даје реч о настамби у телу животиње или у вагини Земље – пећини. Тај осећај пренаталне радости избија из Гаудијевих творевина управо зато што су оне спокојно враћање првобитном станишту човека - опадајућој топлоти животињске утробе у једном случају и растућој топлоти земаљске материце у пећини у другом.
Ако тако посматрамо ствари, увођење коња у подруме Palacio Guell у Барселони има и једно посебно значење. У подрумима поменуте палате Гауди је под сводовима који носе грађевину над собом сместио штале у виду пећине. Али, пећине саздане од земље (цигала). Тако Palacio Guell као да носи под собом свој полни орган. Увођење коња у ту пећину има дакле и сексуалну осим практичне улоге, док обитавање човека у Гаудијевим грађевинама нема сексуалну улогу, иако, као што смо рекли, може имати еротско значење.
Најзад, треба рећи да у Гаудијевој уметности није случајно дошло на кључном месту његовог дела – у Светој породици – дословно до смештаја људске породице у пећину. Ту се Гауди вратио своме моделу из живота и из Божанствене приче, спајајући их у једно. Да би стигао дотле, морао је одвојити сексуално (пећина као примаља оплођења симболизована у Гаудијевим шталама) од божанског оваплоћеног у пећини родиљи, и дародавки (Света породица), која је у случају Рождества Христовог, као што знамо, такође штала.

Твоја.

Агата