„Hazarska predanja izašli iz pera jednog Srbina, Milorada Pavića, oživljena u teatru od strane Poljaka“
Trosatna predstava-spektakl Hazarski rečnik. Deca snova (Słownik Chazarski. Dzieci Snów) po romanu Milorada Pavića imala je premijeru u Poljskoj sredinom februara. Teatar „Jana Kohanovskog” u gradu Opole na jugu Poljske, poznat kao središte međunarodnih pozorišnih festivala, izveo je u režiji Pavela Pasinija, spektakl na tri scene simultano i sa tri vrste publike. Prilikom kupovine karata gledaoci su se odlučivali da li će izabrati „mušku”, „žensku” ili verziju predstave „lovaca na snove”. Ove grupe gledalaca su imale svoje „vodiče” i susretale su se na nekim od čvornih mesta dramatizacije.
Kritike na predstavu odišu egzaltiranošću, oniričkom omamljenošću tekstom, svetlom, scenografijom, kostimima, muzikom… „Ovako nešto teatarska publika još nije videla… svemirska opera… opčinjavajuća fantazmagorija za sva čula… teatar koji omogućava da zaboravite sve izvan njega…”. Nesumnjivo da se reditelj Pasini odlučio za složeni i skup pozorišni projekat mešajući eksperiment i odlike klasičnog teatra. Hor, multidimenzionalnost vremena, političke implikacije, raskošni kostimi, sadejstvo glumaca i publike, scena pod centrifugom – sve su to elementi od kojih je sazidana predstava koja očigledno prekoračuje granice u pozorištu, kao što je to činio i Pavić u svojim književnim delima.
„Ovo je višeslojna priča o čovečanstvu, o multikulturalnosti, o svetu mašte, koliko i o svetu realnosti.” Publika je dvadesetominutnim ovacijama pozdravila brojni ansambl koji je u osam slika i na tri scene izveo Pavićev Hazarski rečnik na poljskom jeziku u prevodu Danute Ćirlić. Do sada je knjiga Hazarski rečnik imala dva izdanja u Poljskoj (1993, 2004), a na poljski jezik su prevedena i ostala dela ovog autora: Sedam smrtnih grehova, Drugo telo, Pozorište od hartije, kao i dečiji roman Nevidljivo ogledalo za koji je Pavić u Varšavi dobio nagradu „Misija zdravlja” 2005. godine.
Bilo bi lepo videti ovu predstavu u Beogradu makar i na poljskom jeziku, s obzirom na to da Hazarski rečnik nikada nije igran na srpskim scenama, jer je dramatizacija ovog romana od strane Tomaža Pandura predstavljala regionalnu koprodukciju. Književno-pozorišna sudbina Milorada Pavića je zanimljiva, pošto se nastavlja i posthumno u istom pravcu: širom sveta izvedeno je 15 dramatizacija Pavićevih dela, dok smo u Beogradu mogli da pogledamo samo jednu, komediju Svadba u kupatilu, koju je 2007. izvelo Pozorište na Terazijama. Od Pavićeve smrti, pak, izvedene su četiri predstave (Moskva, Bukurešt, Republika Srpska – Prijedor, Poljska), dok u Srbiji nije bilo – nijedne. Ista situacija je i sa knjigama – posthumno je prevedeno 25 naslova dok se u Srbiji pojavilo tokom ove dve i po godine jedino reizdanje Kratke istorije Beograda.
