Током 2010. и 2011. године широм света појавила су се нова или обновљена издања књига Милорада Павића. Реч је о двадесет превода. Тако су у Русији изашли романи Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, Последња љубав у Цариграду, Кутија за писање, Звездани плашт, Друго тело и збирка приповедака Разнобојне очи. У Америци су се у оквиру Киндл електронских издања на amazon.com појавили Уникат, Плава свеска и Друго тело, а током јесени се очекује мултимедијално издање Хазарског речника које ће сада бити доступно широм света у дигиталној форми.

Словаци су у оквиру издавачке куће “Slovart” штампали Предео сликан чајем и Вештачки младеж. Грци су објавили збирку прича Две лепезе из Галате, а у Вилнусу, у Литванији изашао је Хазарски речник. Азербејџан је објавио Хазарски речник, јубиларно издање, са сликом споменика Милораду Павићу у Ташмајданском парку.

Чеси су Хазарски речник пустили у слободну продају само као женски примерак, док се мушка верзија може наручити једино преко интернета.

Грузијци су у Тбилисију издали Унутрашњу страну ветра и Хазарски речник, док су Турци обновили Хазарски речник штампајући га сада као андрогино издање (уједињени мушки и женски примерак) са ауторовим предговором.

Интересантно је појављивање Хазарског речника у Индонезији, кога је пратила бурна књижевно-пиратеријска прича.

У Србији је по питању Павићевих књига потпуно друга ситуација. Због непримерено дугог трајања оставинске расправе изазваног реформом судства, до сада је објављено једино ново издање Кратке историје Београда и Павићев превод Пушкиновог “Евгенија Оњегина”, док ће се до краја године коначно појавити у издању Завода за уџбенике Хазарски речник, Унутрашња стране ветра и Друго тело, романи којих већ више од годину дана нема на матерњем језику!

Слична српско-светска ситуација је и са Павићевим постхумним позоришним животом. Присутан је свуда, сем у Србији. Током 2010. и 2011. изведене су премијере у Москви, Букурешту и Приједору. Москва је у форми мјузикла извела драму Кревет за троје, Театар Мик из Букурешта је драматизовао Звездани плашт, док је Градимир Гојер, сарајевски редитељ, поставио у Приједору представу Петкутин и Калина – Play Pavich, засновану на драматизацији целокупног Павићевог дела.

Интересантан је и мултимедијални руски пројекат Хазарски речник – уживо, представљен на Сверуском фестивалу науке у Москви ове године. То је концепт приласка овом роману са модерног лавиринтског становишта који подразумева архитектуру, компјутерске игре, позориште, филм, музеолошки прилаз, итд. Видети:  „Живой Хазарский Словарь„

Приликом свечаног отварања амбасаде Републике Азербејџан 8. јуна 2011. у Београду, Легат Милорада Павића поклонио је граду Бакуу факсимил рукописа „Хазарског речника“. Факсимил је уручен председнику Азербејџана, Илхаму Алијеву, уз присуство српског и азербејџанског министра иностраних послова, бројних званица, представника свештенства и дипломатског кора.

Текст на факсимилу:

Милорад Павић
ХАЗАРСКИ РЕЧНИК
Jединствени факсимил изворног рукописа „Хазарски речник“ српског књижевника Милорада Павића. Поседујe га само Баку. Оригинал је у Београду. У знак најдубље захвалности, држави и народу Азербејџана подарила Јасмина Михајловић, у име Легата Милорада Павића.

Београд, Србија, 8. јун 2011. поводом откривања споменика Милорада Павића у Ташмајданском парку, рад вајара Натигу Алијева

Издавач: Легат Милорада Павића, www.khazars.com
Уредник: Јасмина Михајловић
Ликовни уредник: Зоран Туцић
Повез: Александар Ћеклић
Краснопис: Драган Ристић
Скенирање и обрада слике: Небојша Јовичић
Извршни продуцент: Зоран Стефановић
Сарадник на обради слике: Ненад Петровић
Помоћник уредника: Маја Стефановић
Превод на азерски: Катарина Панић
Стручна помоћ: Срђан Стојанчев и Српско библиофилско друштво

Штампа књижног блока: DataCopy, Београд

У реконструисаном парку на Ташмајдану, у центру Београда, 8. јуна 2011. откривен је споменик Милораду Павићу. Споменик су открили председник Србије Борис Тадић и председник Азербејџана Илхам Алијев.

Споменик Милораду Павићу висок три метра, изграђен у седмострукој оплати од бронзе, рад је вајара Натигу Алијева, професора универзитета из Бакуа и члана Руске академије уметности.

Поводом откривања бисте штампано је специјално луксузно издање превода „Хазарског речника“ Милорада Павића на азерски језик са фотографијом споменика.

Аmbasador Azerbejdžana dr Eldar Hasanov i Pavićeva supruga Jasmina Mihajlović

U petak 20. maja , diplomatskim kargo letom stigao je iz Azerbejdžana bronzani spomenik srpskog književnika Milorada Pavića. Spomenik Paviću otkriće svečano 8. juna 2011. predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i Pavićeva udovica, književnica Jasmina Mihajlović.

Spomenik Miloradu Paviću, rad vajara i profesora univerziteta iz Bakua Natigu Alijeva, visok je tri metra, rađen je u sedmostrukoj oplati od bronze, i sa specijalnom seizmičkom konstrukcijom. Vajar Alijev je osim fotografija, filmskih i video zapisa, upoznavanja sa životom i delom, putovao u Moskvu da vidi tamošnji Pavićev spomenik u Aleji pisaca, rad ruskog skulptora Grigorija Potockog, koji je postavljen u prestonici Rusije još 2008, za života srpskog pisca.

U Pozorištu Prijedor (Republika Srpska) premijerno je 7. maja 2011. izvedena predstava Petkutin i Kalina, prema tekstovima Milorada Pavića, u adaptaciji sarajevskog režisera Gradimira Gojera. Sa podnaslovom Play Pavich u predstavi su prevashodno korišćeni delovi drame „Zauvek i dan više ili pozorišni jelovnik“, ali i odlomci iz romana „Hazarski rečnik“, „Predeo slikan čajem“, kao i priča Milorada Pavića.

Komad “Zauvek i dan više” je do sada igran u Moskvi (MHAT, 2002) i Makedoniji (Narodno pozorište Bitolj, 2004). Ovo je prvo izvođenje na srpskom jeziku. Drama je inače objavljena u štampanom obliku 1993. godine.

Foto 1

Foto 2

Tokom maja meseca Jasmina Mihajlović, književnica i staratelj nad “Legatom Milorada Pavića” održala je predavanje u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, pod nazivom  “Elektronska knjiga – Kindl čitač – na primerima romana Milorada Pavića”.

Na Venecijanskom univerzitetu (Università Ca‘Foscari di Venezia
Facoltà di Lingue e Letterature Straniere), početkom marta odbranjen je magistarski rad Bojane Marcello Grimani, pod naslovom POETIKA FANTASTIČNOG. U RASKORAKU VREMENA I PROSTORA U DELIMA MILORADA PAVIĆA. Mentor je bio Ch. mo Prof. Aleksander Naumow, a asistent Dott. ssa Aleksandra Mladenović. Bojana Marčelo se, takođe, bavi i prevođenjem, tako da je priču M. Pavića “Vedžvudov pribor za čaj” (po kojoj je pre dvadesetak godina TV Beograd snimila igranu dramu, a čiji je motiv korišćen i za film Vizantijsko plavo), sada moguće čitati i u prevodu na italijanski Il servizio da tè Wedgwood. Ova Pavićeva priča je do sada prevedena u okviru njegovih zbirki pripovedaka na 30-ak jezika, ali na italijanski nije, tako da poduhvat Bojane Marčelo predstavlja kuriozitet.

Spomen-ploča Miloradu Paviću svečano je otkrivena 21. februara na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Obeležje u znak sećanja na slavnog srpskog pisca i autora svetskog bestselera „Hazarski rečnik“ postavljeno je na ulazu u Centralnu čitaonicu biblioteke fakulteta, koja će ubuduće nositi ime „Milorad Pavić“.

Osim epohalnog romana-leksikona koji mu je doneo kandidaturu za Nobelovu nagradu za književnost, Pavić je napisao i niz drugih knjiga od kojih su gotovo sve prevedene na više od 35 jezika u preko 156 naslova. Pored književnosti, Pavić je bio veoma istaknut u naučnoistraživačkom radu i prosveti. Bio je profesor srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 1974. do 1990. godine, kao i dekan tog fakulteta od 1977. do 1979. godine. Vodeći srpski pisac novije epohe, uz to i prevodilac, istoričar književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 2009. u 80. godini života.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2011&mm=02&dd=21&nav_id=494285

Biblioteka „Kindl izdanja“ (Kindle Edition) na sajtu Amazon.com objavila je septembra 2010. u elektronskom obliku tri knjige Milorada Pavića na engleskom jeziku: Drugo telo, Unikat i Plavu knjigu (100 različitih završetaka romana Unikat). Pavić je prvi srpski pisac čiji su se e-naslovi našli u ovoj virtualnoj biblioteci od preko 490.000 naslova. Istovremeno Milorad Pavić je pisac koji se već desetak godina zalagao za internet i elektronski vid izdavaštva.

Kindl čitač je lakši od mobilnog telefona, u njega može stati oko 35.000 knjiga, bežično učitavanje pojedinačnih naslova traje oko jedan minut, jednostavan je za rukovanje, ima opciju menjanja tipa slova i njihove veličine, ekran nema refleksiju, a cela sprava je debljine 3mm i veličine srednje knjige.

Fondacija Račanska baština je 1-4.oktobra 2009. organizovala okrugli sto pod nazivom PAVIĆEV LAVIRINT, povodom osamdeset godina života pisca i dvadeset i pet godina od pojave Hazarskog rečnika. Oktobra 2010. izašao je zbornik radova sa tog skupa, čiji je priređivač prof. Sava Damjanov. U zborniku radova pod nazivom PAVIĆEVI PALIMPSESTI  objavljeni su tekstovi sledećih autora: Radovan Beli Marković, Sava Damjanov, Vladeta Jerotić, Jovan Delić, Svetozar Koljević, Silvija Novak-Bajcar, Ala Tatarenko, Ljubomir Simović, Ivan Negrišorac, Petar Pijanović, Radovan Popović, Milenko Pajić, Sava Babić, Goran Petrović, Petar Milošević, Aleksandar Jerkov, Radoslav Eraković, Jasmina Mihajlović. U zborniku se nalaze i dva teksta Milorada Pavića – Moj portret u XXI veku, kao i do sada neobjavljen tekst – San o vanzemaljcima.