У МОСКВИ ПОДИГНУТ СПОМЕНИК МИЛОРАДУ ПАВИЋУ

28. јун 2009.

Српском писцу Милораду Павићу откривен је 24 јуна 2009. године споменик у Москви, испред „Библиотеке страних језика”. Ово бронзано попрсје познатог руског вајара Григорија Потоцког постављено је на зеленој површини испред библиотеке, где се налазе и споменици других страних писаца од Дантеа наовамо. Милорад Павић, том приликом је рекао :

„Ја данас не бих био овде да није било руских читалаца и мојих књига и мојих позоришних представа на руском језику. У време кад још нисам био превођен на руски језик, руски читаоци долазили су у московску „Библиотеку страних језика” и ту у оригиналу, или преводима читали моју прозу. Тако су ми испричали када смо Јасмина Михајловић, моја супруга и ја дошли у Москву поводом једне моје позоришне представе. Зато је данас ово попрсје овде, испред „Библиотеке страних језика” којој дакле, дугујем двоструку захвалност.

Споменик је овде због мојих књига, а њих су на руском језику издавали многи, па овде хоћу да их поменем и да захвалим часопису „Инострана литература”, обновљеном часопису „Јасна пољана” који издаје Толстојев музеј у Јасној пољани, издавачким кућама „Амфора”, „Азбука” и „Зебра 7″, као и руским позориштима од Москве до Сибира која су играла и још играју моје интерактивне драме. То су : Московски художествени театар Чехова у Москви, ЛЕНСОВ у Петрограду, позоришта у Вороњежу и Прокопјевску. Хвала и редитељима мојих комада, као и глумцима и издавачима који су на ЦД „Аудиокњиге” снимили неке моје романе. Без мојих сјајних преводилаца госпође Ларисе Савељеве и госпође Наталије Вагапове моје прозе и мојих драма на руском не би било. Најзад, али на посебан начин дугујем захвалност руским новинама и часописима, руском интернету, телевизији и радију, руским славистима и књижевним, односно позоришним критичарима који су моја дела прихватали са великом пажњом.

Захваљујући чувеном руском скулптору Григорију Потоцком, који је са супругом дошао пре неколико година у Београд и ту урадио мој портрет, који је сада пред вама, могу да кажем да сам за живота добио више но што многи ни после смрти не добијају. Хвала вам свима.”

РОМАН МИЛОРАДА ПАВИЋА “УНУТРАШЊА СТРАНА ВЕТРА” НА КОРЕЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

19. март 2009.

Издавачка кућа из Сеула “Златни лук” објавила је крајем 2008. године роман “Унутрашња страна ветра” Милорада Павића. У Сеулу је објављен 1998. године и Павићев роман “Хазарски речник” у преводу на корејански језик.

ГРЧКИ ФИЛМ О МИЛОРАДУ ПАВИЋУ

19. март 2009.

Грчка филмска кућа “СМ Арт Медиа” објавила је недавно у колекцији “The Antennas of our Time” документарни филм о Милораду Павићу у трајању од 50 минута. Разговор је водио у Београду и у Новом Саду са аутором главни уредник највеће грчке издавачке куће Антеос Хрисостомидис. Филм обилује веома лепим снимцима Београда и Новог Сада и снимљен је на грчком и српском језику.

ПАВИЋЕВ РОМАН “ДРУГО ТЕЛО” НА ГРЧКОМ

19. март 2009.

Издавачка кућа из Атине, “Естиа”, објавила је 2007 године роман Милорада Павића “Друго тело” у преводу Софије Авгерину. Овај роман је досад преведен на више језика (енглески, руски, словачки, словеначки и пољски).

НОВИ РОМАН МИЛОРАДА ПАВИЋА “ВЕШТАЧКИ МЛАДЕЖ”

27. фебруар 2009.

Свој нови роман “Вештачки младеж” Милорад Павић је дао Матици српској и она ће га у марту 2009. године објавити са поднасловом “Три кратка нелинеарна романа о љубави”.

ПАВИЋЕВА ДРАМА “СТАКЛЕНИ ПУЖ” НА УКРАЈИНСКОМ ЈЕЗИКУ

27. фебруар 2009.

Украјински часопис за страну књижевност “Свесвит” објавио је у најновијем броју 2009. године драму Милорада Павића “Стаклени пуж”.

СВЕ ПРИЧЕ МИЛОРАДА ПАВИЋА

27. фебруар 2009.

Са поговором Петра Пијановића Завод за уџбенике из Београда објавио је 2008. године у својој библиотеци “Један том” све приче Милорада Павића у избору аутора. У истој библиотеци раније су објављени сви текстови Душка Радовића, а у исто време, 2008. године, објављене су и све приче Иве Андрића.

ПАВИЋЕВ РОМАН “УНИКАТ” НА ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ

27. фебруар 2009.

Мексички издавач Sexto Piso објавио је 2007 године врло лепо издање у две књиге Павићевог романа “Уникат” у преводу Дубравке Сужњевић. У првом тому је сам текст романа, а у другом, другачије опремљеном тому је сто завршетака овог романа, пошто је то књига са сто крајева. Све заједно је стављено у једну кутију. Издавач је следећи напомену писца на крају књиге расписао конкурс за читаоце који су му послали своје завршетке. Три најлепша завршетка по избору издавача послата су аутору да изабере добитника награде, што је он и учинио.

НАЈНОВИЈИ РОМАН МИЛОРАДА ПАВИЋА “ПОЗОРИШТЕ ОД ХАРТИЈЕ”

27. фебруар 2009.

Завод за уџбенике из Београда објавио је 2007 године роман Милорада Павића “Позориште од хартије” који у поднаслову има назнаку: “Роман антологија или савремена светска прича”. Роман је досад преведен на руски, пољски и чешки језик. У предговору аутор ове особене прозе каже: “У овом роману, у овој својеврсној антологији савремене светске приче, дакле у једном роману антологији, читалац ће наћи 38 прича као и био-библиографске податке о писцима тих текстова, којих такође има 38, јер је из сваке књижевности узет само један представник. Све те писце и податке је измислио, а свиг 38 прича је написао Милорад Павић”.

Пре изласка руског издања познати руски часопис “Инострана литература” објавио је четири поглавља из ове књиге у преводу Ларисе Савелиеве.

 

Промоција романа Милорада Павића “Друго тело” у Народном позоришту у Београду

27. август 2008.

Дана 11 марта 2008. године у Народном позоришту у Београду одржана је промоција романа Милорада Павића “Друго тело”. Године 1984. у истој дворани била је промоција чувеног романа Милорада Павића “Хазарски речник”. Како је аутор рекао: “овај нови роман је друго тело “Хазарског речника” на свој начин”. О делу су говорили, поред аутора, сликарка Оља Ивањицки, професори универзитета Драган Симеуновић и Радован Биговић. Промоцију је припремила и водила Ивана Кузмановић у име издавачке куће Evro Giunti. Ансамбл модне ревије “Моне” приказао је на овој промоцији две тачке везане за садржај књиге - “Карневал у Венецији” и “Зима у Сент Андреји”.

Павићев роман “Друго тело” преведен је досад на руски, енглески, грчки, пољски, литвански, словеначки и друге језике.